Bakar(I)-hlorid

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Kupro-hlorid
Kupro-hlorid, prah
struktura
IUPAC ime
Identifikacija
CAS registarski broj 7758-89-6 YesY
PubChem[1][2] 62652
ChemSpider[3] 56403 YesY
EINECS broj 231-842-9
MeSH Copper+chloride
ChEBI 53472
RTECS registarski broj toksičnosti GL6990000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula CuCl
Molarna masa 98.99 g/mol
Agregatno stanje beli prah, suv
zelen zbog oksidacije od nečistoća
Gustina 4.140 g/cm3, osnovno
Tačka topljenja

430 °C (703 K)

Tačka ključanja

1490 °C (1760 K),
razlaže se

Rastvorljivost u vodi 0.0062 g/100 mL (20 °C)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura Tetraedar „gusto pakovanje“
(struktura cink-sulfida)
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) ScienceLab.com
Opasnost u toku rada Iritant
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
3
0
 
R i S-oznake R: R22, R50, R53
S: S22, S60, S61
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Bakar(I)-bromid
Bakar(I)-jodid
Drugi katjoni Bakar(II)-hlorid
Srebro(I)-hlorid



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Bakar(I)-hlorid (kupro-hlorid) je neorgansko hemijsko jedinjenje hemijske formule CuCl.

Dobijanje[uredi - уреди | uredi izvor]

CuCl2 + Cu → 2CuCl
2CuSO4 + 2NaCl + SO2 + 2H2O → 2CuCl + 2NaHSO4 + H2SO4

U oba slučaja, dobijeni talog se odvoji ceđenjem, ispira se i suši.[4]

Fizičko-hemijske osobine[uredi - уреди | uredi izvor]

Kupro-hlorid je bela čvrsta supstanca, nerastvorna u vodi. Na vazduhu postepeno dobija zelenu boju usled građenja baznog kuprihlorida (CuCl2•3CuO•3H2O). Sa hlorovodoničnom kiselinom gradi kompleksna jedinjenja. Sa amonijakom takođe gradi kompleksno jedinjenje, čiji bezbojan rastvor na vazduhu postaje zatvorenoplav. Pošto lako apsorbuje ugljen-monoksid, u tu svrhu se i upotrebljava. Ovaj (amonijačni) rastvor apsorbuje i acetilen pri čemu se gradi crveni talog kupro-acetilida, inače eksplozivno jedinjenje, a koje predstavlja dokaz za prisustvo acetilena.[4]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.  edit
  4. 4,0 4,1 Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]