Azot trioksid
| Azot trioksid | |||
|---|---|---|---|
| |||
| |||
| Drugi nazivi | Azotni anhidrid | ||
| Identifikacija | |||
| CAS registarski broj | 10544-73-7 | ||
| PubChem[1][2] | 61526 | ||
| ChemSpider[3] | 55446 
| ||
| ChEBI | 29799 | ||
| Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
| Svojstva | |||
| Molekulska formula | N2O3 | ||
| Molarna masa | 76.01 g/mol | ||
| Agregatno stanje | plava tečnost | ||
| Gustina | 1.4 g/cm3, tečnost 1.783 g/cm3 (gas) | ||
| Tačka topljenja |
−100.1 °C (173.05 K) | ||
| Tačka ključanja |
3 °C (276 K) | ||
| Rastvorljivost u vodi | veoma rastvoran | ||
| Struktura | |||
| Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) | planaran, Cs | ||
| Termohemija | |||
| Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfH |
+91.20 kJ/mol | ||
| Standardna molarna entropija S |
314.63 J K−1 mol−1 | ||
| Opasnost | |||
| EU-klasifikacija | Visoko toksičan (T+) | ||
| EU-indeks | Nije na listi | ||
| NFPA 704 |
 0
3
0
OX
| ||
| Tačka paljenja | Nije zapaljiv | ||
| Srodna jedinjenja | |||
| Srodna azotni oksidi | Azot suboksid Azot monoksid Azot dioksid Azot tetroksid Azot pentoksid | ||
| Srodna jedinjenja | Azotna kiselina | ||
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala | |||
| Infobox references | |||
Azot trioksid (diazot trioksid) je hemijsko jedinjenje sa formulom N2O3. Ova duboko plava tečnost je jedan od binarnih azotnih oksida. On se formira nakon mešanja jednakih delova azot monoksida i azot dioksida i hlađenjem smeše ispod −21 °C (−6 °F):[4]
- NO + NO2
N2O3
Azot trioksid je nerastvoran samo na niskim temperaturama, i.e. u tečnoj i čvrstoj fazi. Na višim temperaturama ravnoteža ze povoljna za sastavne gasove, sa Kdiss = 193 kPa (25 °C).[5]
Tipično su N–N veze slične dužine sa vezama hidrazina (145 pm). Azot trioksid, međutim, ima neobično dugačku N–N vezu sa 186 pm. Neki drugi oksidi azota takođe poseduju duge N–N veze, npr. diazot tetroksid (175 pm). N2O3 molekul je planaran i ispoljava Cs simetriju. Dimenzije prikazane ispod su dobijene mikrotalasnom spektroskopijom na niskoj temperaturi za gasoviti N2O3[4]:
On je anhidrid nestabilne azotaste kiseline (HNO2), koji prelazi u azotastu kiselinu kad se pomeša sa vodom. Alternativna struktura bi bila struktura anhidrida, i.e. O=N–O–N=O, međutim ovaj izomer nije nađen. Ako se azotasta kiselina ne potroši brzo, on se razlaže u azot monoksid i azotnu kiselinu. Azotne soli se mogu formirati dodavanjem N2O3 u rastvore baza:
- N2O3 + 2 NaOH → 2 NaNO2 + H2O
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ 4,0 4,1 Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1984). Chemistry of the Elements. Oxford: Pergamon. str. 521–22. DOI:10.1002/crat.2170200510. ISBN 0-08-022057-6.
- ↑ Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- Oksidi azota Arhivirano 2004-02-05 na Wayback Machine-u
- Diazot trioksid