Azot trioksid

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Azot trioksid
Dinitrogen trioxide
Dinitrogen-trioxide-xtal-3D-vdW.png
Drugi nazivi Azotni anhidrid
Identifikacija
CAS registarski broj 10544-73-7
PubChem[1][2] 61526
ChemSpider[3] 55446 YesY
ChEBI 29799
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula N2O3
Molarna masa 76.01 g/mol
Agregatno stanje plava tečnost
Gustina 1.4 g/cm3, tečnost
1.783 g/cm3 (gas)
Tačka topljenja

−100.1 °C (173.05 K)

Tačka ključanja

3 °C (276 K)

Rastvorljivost u vodi veoma rastvoran
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) planaran, Cs
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 +91.20 kJ/mol
Standardna molarna entropija So298 314.63 J K−1 mol−1
Opasnost
EU-klasifikacija Visoko toksičan (T+)
EU-indeks Nije na listi
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
3
0
OX
Tačka paljenja Nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Srodna azotni oksidi Azot suboksid
Azot monoksid
Azot dioksid
Azot tetroksid
Azot pentoksid
Srodna jedinjenja Azotna kiselina

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Azot trioksid (diazot trioksid) je hemijsko jedinjenje sa formulom N2O3. Ova duboko plava tečnost je jedan od binarnih azotnih oksida. On se formira nakon mešanja jednakih delova azot monoksida i azot dioksida i hlađenjem smeše ispod −21 °C (−6 °F):[4]

NO + NO2 u ekvilibrujumu sa N2O3

Azot trioksid je nerastvoran samo na niskim temperaturama, i.e. u tečnoj i čvrstoj fazi. Na višim temperaturama ravnoteža ze povoljna za sastavne gasove, sa Kdiss = 193 kPa (25 °C).[5]

Struktura i vezivanje[uredi - уреди | uredi izvor]

Tipično su N–N veze slične dužine sa vezama hidrazina (145 pm). Azot trioksid, međutim, ima neobično dugačku N–N vezu sa 186 pm. Neki drugi oksidi azota takođe poseduju duge N–N veze, npr. diazot tetroksid (175 pm). N2O3 molekul je planaran i ispoljava Cs simetriju. Dimenzije prikazane ispod su dobijene mikrotalasnom spektroskopijom na niskoj temperaturi za gasoviti N2O3[4]:

The bond lengths and angles of dinitrogen trioxide.

On je anhidrid nestabilne azotaste kiseline (HNO2), koji prelazi u azotastu kiselinu kad se pomeša sa vodom. Alternativna struktura bi bila struktura anhidrida, i.e. O=N–O–N=O, međutim ovaj izomer nije nađen. Ako se azotasta kiselina ne potroši brzo, on se razlaže u azot monoksid i azotnu kiselinu. Azotne soli se mogu formirati dodavanjem N2O3 u rastvore baza:

N2O3 + 2 NaOH → 2 NaNO2 + H2O

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.  edit
  4. 4,0 4,1 Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1984). Chemistry of the Elements. Oxford: Pergamon. str. 521–22. DOI:10.1002/crat.2170200510. ISBN 0-08-022057-6. http://www3.interscience.wiley.com/journal/112585629/abstract?CRETRY=1&SRETRY=0. 
  5. Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. http://pubs.acs.org/doi/abs/10.1021/ed079p944. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]