Azot dioksid

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Azot dioksid
Skeletal formula of nitrogen dioxide with some measurements
Spacefill model of nitrogen dioxide
Nitrogen dioxide being released from a test tube
Naziv po klasifikaciji Dioksidoazot[1] (aditiv)
Drugi nazivi azot(IV) oksid[1]
Identifikacija
CAS registarski broj 10102-44-0 YesY
PubChem[2][3] 3032552
ChemSpider[4] 2297499 YesY
EINECS broj 233-272-6
UN broj 1067
ChEBI 33101
RTECS registarski broj toksičnosti QW9800000
Gmelin Referenca 976
Jmol-3D slike Slika 1
Slika 2
Slika 3
Svojstva
Molekulska formula NO2
Molarna masa 46.0055 g mol-1
Agregatno stanje narandžasti gas
Gustina 2.62 g dm-3
Tačka ključanja

21 °C, 294 K, 70 °F

Rastvorljivost u vodi Reaguje
Napon pare 98.80 kPa (at 20 °C)
Indeks prelamanja (nD) 1.449 (na 20 °C)
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) Diedralno digonalan
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) ICSC 0930
EU-klasifikacija Very Toxic T+
EU-indeks 007-002-00-0
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
3
0
OX
R-oznake R26, R34, R8
S-oznake (S1/2), S9, S26, S28, S36/37/39, S45
Srodna jedinjenja
Srodna Azotni oksidi Azot pentoksid

Azot tetroksid
Azot trioksid
Azot monoksid
Azot suboksid

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Azot dioksid je hemijsko jedinjenje sa formulom NO2. On je jedan od nekoliko oksida azota. NO2 je intermedijar u industrijskoj sintezi azotne kiseline. Milioni tona ove kiseline se proizvedu svake godine. Ovaj crveno smeđi toksični gas ima karakteristični oštar miris. On je zagađivač vazduha. Azot dioksid je paramagnetičan povijeni molekul sa C2v simetrijom.

Osobine[uredi - уреди | uredi izvor]

Azot dioksid ima molarnu masu od 46.0055, te je teži od vazduha, čija prosečna molarna masa je 28.8. Na osnovu zakona o idealnim gasovima, NO2 je gušći od vazduha.

Dužina veze između atoma azota i kiseonika je 119.7 pm. Ova dužina veze je konzistentna sa redom veze od jedan i jedna četvrtina, kao u ozonu (O3). Osnovno elektronsko stanje azot dioksida je stanje dubleta, pošto postoji jedan nespareni elektron koji je delokalizovan preko obe veze.

Pojava[uredi - уреди | uredi izvor]

NO2 postoji u ravnoteži sa azot tetroksidom (N2O4):

2 NO2 u ekvilibrujumu sa N2O4

Ravnoteža je karakterisana sa ΔH = −57.23 kJ/mol, te je reakcija egzotermna. Na višim temperaturama ravnoteža se pomera na levo. Bezbojni dijamagnetik N2O4 se može dobiti kao čvrsta materija sa tačkom topljenja na −11.2 °C.[5]

Priprema i reakcije[uredi - уреди | uredi izvor]

Azot dioksid tipično nastaje putem oksidacije azot monoksida kiseonikom u vazduhu:[5]

2 NO + O2 → 2 NO2

U laboratorijskim uslovima, NO2 se može pripremiti putem dvostepene procedure toplotnom dekompozicijom azot pentoksida, koji se dobija dehidracijom azotne kiseline:

2 HNO3N2O5 + H2O
2 N2O5 → 4 NO2 + O2

Termalna dekompozicija nekih metalnih nitrata takođe proizvodi NO2:

2 Pb(NO3)2 → 2 PbO + 4 NO2 + O2

Alternativno, redukcija koncentrovane azotne kiseline metalom (kao što je bakar) se može koristiti.

4 HNO3 + Cu → Cu(NO3)2 + 2 NO2 +2 H2O

Finalno dodavanjem koncentrovane azotne količine kalaju nastaje NO2 i kalajna kiselina kao sporedni proizvod.

4HNO3 + Sn → H2O + H2SnO3 + 4 NO2

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 "nitrogen dioxide (CHEBI:33101)". Chemical Entities of Biological Interest (ChEBI). UK: European Bioinformatics Institute. 13. 1. 2008.. Main. https://www.ebi.ac.uk/chebi/searchId.do?chebiId=33101. pristupljeno 4. 10. 2011.. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  3. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.  edit
  5. 5,0 5,1 Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. http://pubs.acs.org/doi/abs/10.1021/ed079p944. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]