Arapsko pismo

Izvor: Wikipedia
Kaligrafski zapis imena arapskog alfabeta
Historija pisma

srednje brončano doba 19. – 15. v. pne.

meroitičko 3. v. pne.
Geneologija

Arapski alfabet (arap. أَبْجَدِيَّة عَرَبِيَّة - abğadiyya ʿarabiyya) ili Abdžad, predstavlja arapsko pismo, jer je kodifikovan za pisanje arapskog jezika. Piše se zdesna nalevo, kurzivom, i sadrži 28 slova. Budući da slova u velikoj meri predstavljaju konsonante, klasifikuje se kao delimični abdžad.

Konsonanti[uredi - уреди]

Osnovni arapski alfabet sadrži 28 grafičkih slova. Arapsko pismo je u drugim jezicima adaptirano dodajući i oduzimajući neka slova, kao u persijskom, osmanskom turskom, sindi, urdu, pašto i maležanskom džavi jeziku. Ovo pismo ne razlikuje oblik malih i velikih slova.[1]

Mnoga slova izgledaju slično, ali se razlikuju jedni od drugih tačkama (إِعْجَام - iʿğām), iznad ili ispod centralnog dela, zvanog rasm. Ove tačke čine sastavni deo slova, jer predstavljaju razliku između glasova. Na primer, arapska slova prevedena kao b i t imaju isti osnovni oblik, s tim da b ima jednu tačku ispod, ب, dok t ima dve tačke iznad, ت.

I štampani i pisani oblik arapskog jezika su kurzivi, sa većinom slova u reči direktno pripojenom sledećem slovu.

Alfabetni redosled[uredi - уреди]

Postoje dva glavna alfabetna redosleda u arapskom alfabetu:

  • originalni abğadī redosled (أَبْجَدِي), nastao iz redosleda feničanskog alfabeta, stoga je slična i drugim alfabetima koji su se iz njega razvili, poput hebrejskog.

Ovim redosledom, slova se takođe koriste i kao brojevi.

  • takozvani hiğā’īy (هِجَائِي) iliti alifbā’īy (أَلِفْبَائِي) redosled, prikazan u tabeli, korišćen prilikom popisivanja, u imenicima, rečnicima i dr.[2]

Najčešći abğadīy redosled je:

غ ظ ض ذ خ ث ت ش ر ق ص ف ع س ن م ل ك ي ط ح ز و ه د ج ب ا
ġ t š r q f ʿ s n m l k y z w h d ğ b ā

Napomena: u ovom redosledu, kao i u svakom narednom, slova su poređana u sinistrosnom smeru, tj. zdesna nalevo. Transkripcija na latiničnom pismu je takođe ovim redom predstavljena, sa slovima ispod odgovarajućih ekvivalenata. Dakle, prvo slovo u redosledu je „أ“ (ā), dok je poslednje „غ“ (ġ).

Ovo je uglavnom vokalizovano na sledeći način:

{{transl|ar|abğad:abuğa hawwaz ḥuṭṭī kalaman saʿfaṣ qarašat ṯaẖaḏ ḍaẓaġ.

Drugi način je:

abuğadin hawazin ḥuṭiya kalman saʿfaṣ qurišat ṯaẖuḏ ḍaẓuġ

Moderni rečnici ne koriste abğadī redosled za alfabetsko slaganje; umesto njega se koristi novi hiğā’ī redosled, sa slovima delimično grupisanim po sličnosti oblika:[3]

ي و ه ن م ل ك ق ف غ ع ظ ط ض ص ش س ز ر ذ د خ ح ج ث ت ب ا
y w h n m l k q f ġ ʿ š s z r d ğ t b ā

Oblici slova[uredi - уреди]

Za razliku od kurzivnog pisma latinskog alfabeta, književni arapski stil nalaže postojanje različitih oblika slova, u zavisnosti od toga da li se spajaju sa prethodnim i/ili sledećim slovom; stoga sva slova imaju određene oblike, u zavisnosti od toga da li su na početku, u sredini ili na kraju reči, te mogu imati do četiri oblika (početni, srednji, krajnji i samostalni).

Međutim, šest slova (و ز ر ذ د ا) poseduju jedino samostalni oblik, te time primoravaju naredno slovo da uzme samostalni ili početni oblik, kao da je između njih prekid. Na primer, أرارات (planina Ararat) sastoji se samo od samostalnih oblika slova, jer nijedan član te reči ne može biti povezan sa narednim.

Pojedina slova izgledaju približno isto u sve četiri forme, dok neka pokazuju izrazite varijacije. Uopšteno, početni i srednji oblik izgledaju isto, s tim što srednji oblik nekih slova počinje kratkom horizontalnom linijom zdesna, kako bi osigurao spajanje sa prethodnim slovom. Krajnji i samostalni oblik su takođe slični, ali krajnji oblik takođe ima horizontalnu liniju zdesna, a u nekim slučajevima i produžetak na levoj strani, koja predstavlja ukrasni detalj. Takođe, između nekih slova se javljaju ligature (posebni grafički oblici), uključujući lām-alif.[4]

Tabela osnovnih slova[uredi - уреди]

Za dodatne informacije, pogledajte članak arapsko pismo. Kada je reč o izgovoru, prikazane fonemske vrednosti predstavljaju izgovor književnog arapskog jezika, varijeteta koji se uči na univerzitetima. U praksi, izgovor može značajno da varira u odnosu na region, jer se književni jezik ne smatra maternjim jezikom Arapa. Imena arapskih slova smatraju se apstraktnim značenjima ranog oblika arapskog jezika, gde su imala značenja u proto-semitskom jeziku.[5]

Šest slova (و ز ر ذ د ا) nemaju mogućnost spajanja sa narednim slovom, stoga se uvek pišu u svom krajnjem obliku.

Upotreba arapskih slova u pisanju
Ime slova Transliteracija Oblik slova Samostalno
Krajnji Srednji Početni
alif ā ,  ʾ  ـا ـا ا ا
bā’ b ـب ـبـ بـ ب
tā’ t ـت ـتـ تـ ت
thā’ ṯ  ـث ـثـ ثـ ث
jīm ǧ ـج ـجـ جـ ج
ḥā’ ـح ـحـ حـ ح
khā’ ـخ ـخـ خـ خ
dāl d ـد ـد د د
dhāl ḏ  ـذ ـذ ذ ذ
rā’ r ـر ـر ر ر
zayn / zāy z ـز ـز ز ز
sīn s ـس ـسـ سـ س
shīn š ـش ـشـ شـ ش
ṣād ـص ـصـ صـ ص
ḍād ـض ـضـ ضـ ض
ṭā’ ـط ـطـ طـ ط
ẓā’ ـظ ـظـ ظـ ظ
ʿ  ʿ  ـع ـعـ عـ ع
ghayn ġ ـغ ـغـ غـ غ
fā’ f ـف ـفـ فـ ف
qāf q ـق ـقـ قـ ق
kāf k ـك ـكـ كـ ك
lām l ـل ـلـ لـ ل
mīm m ـم ـمـ مـ م
nūn n ـن ـنـ نـ ن
hā’ h ـه ـهـ هـ ه
wāw w / ū ـو ـو و و
yā’ y / ī ـي ـيـ يـ ي
  • Alif može predstavljati mnoge foneme u pisanom arapskom jeziku:
    1. Bez dijakritičkih oznaka: ا
      • Početna: a, i   /a, i/ ili ponekad izostavljeno izgovaranje u određenom članu ال (a)l-
      • Srednja ili krajnja: ā   /aː/.
    2. Alif sa hamzom iznad: أ
      • Početna: ʾa, ʾu
      • Srednja ili krajnja:
    3. Alif sa hamzom ispod: إ
      • Početna: ʾi; ne pojavljuje se u srednjoj ili krajnjoj formi.
    4. Alif sa madom: آ
      • Početna, srednja ili krajnja: ʾā.
  • P i V mogu biti predstavljeni znakom پ i ڤ‎/ڥ ili u nedostatku fonema, ب i ف‎/ڢ se mogu koristiti takođe.
  • Na arapskom govornom području, fonema G može biti predstavljena korišćenjem različitih slova, u zavisnosti od lokalnih dijalekata. ج se koristi u Egiptu, kao i ponekad u Jemenu i Omanu. ق se koristi tamo gde predstavlja G u lokalnim dijalektima. ك ili غ se koriste tamo gde G ne postoji u lokalnim dijalektima. Drugi znakovi, poput گ,‎ ݣ ili ڨ takođe mogu biti korišćeni, ali ne potpadaju pod standardna arapska slova. Zatim, kada ج‎ predstavlja G, takođe može biti korišćen za Ž i , ili slovo چ se koristi u Egiptu.
  • Fā’ i qāf se tradicionalno pišu u severozapadnoj Africi znakom ڢ i ڧـ ـڧـ ـٯ, dok se dijakritička tačka na drugom slovu upotrebljava samo u početnom i srednjem obliku.
  • Yā’ u samostalnom i krajnjem obliku, u pisanoj i štampanoj formi u Egiptu, Sudanu i pojedinim oblastima, uvek se koristi bez tačke ى, čineći znak samo tontekstualno različitim od alif maqṣūrah.
  • Slovo alif nastalo je iz Feničanskog pisma, kao konsonantski znak, označavajući glotalnu pauzu. U današnje vreme je izgubilo svoju funkciju konsonanta, i zajedno sa znakom ya’ i wāw, postalo je Mater lectionis, konsonantski znak koji se predstavlja kao vokal, ili kao nosilac pojedinih dijakritičkih simbola, (madda آ i hamza|hamza أ ).
  • Arapski jezik trenutno koristi dijakritički simbol, , called hamza, kao obeležje glotalne pauze, koja se piše samostalno ili sa nosiocem:
    • samostalno: ء
    • sa nosiocem: إ أ (iznad ili ispod alif), ؤ (iznad wāw), ئ (iznad yā’ bez dijakritičkih tačaka ili yā’ hamza).

Modifikovana slova[uredi - уреди]

Sledeća slova nisu posebna, već predstavljaju specijalne kontekstualne varijante nekih arapskih slova.

Oblici Ime Transliteracija
samostalni krajnji srednji početni
آ ـآ ـآ آ alif madda ā
ة ـة tā’ marbūṭa
t
ى ـى alif maqṣūra a

Ligature[uredi - уреди]

Činioci ligature reči "Allah":
1. alif
2. hamzat waṣl (همزة وصل)
3. lām
4. lām
5. shadda (شدة)
6. dagger alif (ألف خنجرية)
7. hāʾ

Upotreba tipografske ligature u arapskom jeziku je česta. Postoji jedna obavezna ligatura, za slova lām + alif, koja postoji u dva oblika. Sve ostale ligature (yā’ + mīm, i dr.) se koriste proizvoljno.

Oblici u tekstu Ime
Krajnji Srednji Početni Samostalni
lām + alif

Najkompleksnija ligatura, koja se sastoji iz čak sedam činilaca, služi za predstavljanje reči Allāh. Jedina ligatura u primarnom opsegu arapskog alfabeta u unikodu (U+06xx) je lām + alif. Ona je jedina obavezna u programima za sklapanje reči.

  • lām + alif
    لا
  • Unikod takođe ima svoj oblik Presentation Form B FExx range za ovu ligaturu, U+FEFB ARAPSKA LIGATURA LAM + ALIF SAMOSTALNI OBLIK:


  • U+0640 lām + alif
Ligatura lām + alif
  • ـلا
  • Unikod takođe ima svoj oblik Presentation Form B FExx range za ovu ligaturu, U+FEFB ARAPSKA LIGATURA LAM + ALIF KRAJNJI OBLIK:

Još jedna ligatura u unikod Presentation Form A u rasponu od U+FB50 do U+FDxx predstavlja specijalni kod za ligaturu reči Allāh („Bog“), U+FDF2 ARAPSKA LIGATURA ALLAH SAMOSTALNI OBLIK:

Udvostručavanje suglasnika[uredi - уреди]

Tešdid je znak za udvostručavanje suglasnika u arapskom jeziku. Umesto duplog beleženja jednog slova, koristi se znak
ّ ّ po imenu shadda, iznad njega. Treba obratiti pažnju na to da, ako se vokal nađe između dva konsonanta, slovo će se pisati dva puta. Dijakritički simbol se pojavljuje samo u slučaju kada je kraj jednog sloga isti kao početni konsonant narednog. Sveobuhvatni termin za sve dijakritičke simbole je ḥarakāt.

Unikod Ime Transliteracija
0651
ّ ّ
shadda (udvostručeni konsonant)

Nunacija[uredi - уреди]

Nunacija (arapski: تنوينtanwīn) predstavlja dodatak na kraju reči -n  imenice ili prideva. Kratki vokal ispred njega nagoveštava u kom padežu se nalazi reč. u pisanom arapskom jeziku, nunacija se obeležava dupliranjem dijakritičkog vokala na kraju reči.

Simbol
ـٌ


ـٍ


ـً

Transliteracija
-un

-in

-an

Vokali[uredi - уреди]

Arapski govornici uglavnom koriste duge vokale, ali izostavljaju kratke, što čitaoca primorava da koristi svoje znanje jezika da bi pravilno nadomestio vokale koji nedostaju. Međutim, u obrazovnom sistemu i delimično na časovima arapske gramatike, ovi vokali se koriste, jer imaju presudnu ulogu u gramatici. Arapska rečenica može imati potpuno drugačije značenje, ako se i samo jedan vokal promeni. Zbog toga važni tekstovi poput Qur’āna, tri osnovna vokala su obavezna, kao i svi drugi tipovi oznaka, poput znakova za intonaciju.

Kratki vokali[uredi - уреди]

U svakodnevnoj pismenoj upotrebi arapskog jezika, u štampi i uličnim znacima, kratki vokali se ne koriste. Nasuprot tome, kopije Kur'ana ne mogu biti prihvaćene od strane verskih instituta koji ih pregledaju, ako one ne sadrže dijakritičke simbole. Knjige za decu, školski udžbenici i gramatike arapskog jezika koriste dijakritičke simbole u velikoj meri. Knjige takvog tipa nazivaju se vokalizovanim tekstovima.

Kratki vokali mogu biti predstavljeni dijakritičkim simbolima ispod ili iznad konsonanta koji im prethodi u slogu. Svi vokali u arapskom jeziku, bilo dugi ili kratki, moraju pratiti konsonant.

Kratki vokali
(potpuno vokalizovan tekst)
Ime Trans.
064E
َ
fatḥa a
064F
ُ
ḍamma u
0650
ِ
kasra i

Dugi vokali[uredi - уреди]

U potpuno vokalizovanim tekstovima, poput Kur'ana, dugo ā koje prati bilo koji konsonant osim hamze obeležava se kratkim vokalom a, odnosno znakom (fatḥa) na konsonantu i slovom alif koje mu sledi; dugo ī se obeležava vokalom i, odnosno znakom (kasra) i slovom yā’ ; dok se dugo ū obeležava vokalom u, odnosno znakom (ḍamma) i slovom wāw.

Sledeća tabela pokazuje položaj vokala ispod ili iznad isprekidanog kruga, koji služi kao zamena za konsonant ili tešdid. Zbog jasnoće u tabeli, slova sa leve strane, koja obeležavaju duge vokale, prikazana su u svom samostalnom obliku.

Dugi vokali
(potpuno vokalizovan tekst)
Ime Trans.
064E 0627
َا
fatḥa alif ā
064E 0649
َى
fatḥa alif maqṣūra ā / á
064F 0648
ُو
ḍamma wāw ū
0650 064A
ِي
kasra yā’ ī

U nevokalizovanim tekstovima (u kojima se kratki vokali ne beleže), dugi vokali su predstavljeni sledećim slovima: alif, alif maqṣūra, wāw, or yā’. Dugi vokali pisani u sredini reči tretiraju se kao konsonanti koji imaju sukūn u tekstu koji sadrži sve dijakritičke simbole. Ovde su takođe predstavljena slova u svom samostalnom obliku radi jasnoće.

Kombinacije koje sadrže وا ili يا uvek se izgovaraju kao i . Jedini izuzetak je kada se وا nalaze na kraju reči, gde se alif ne izgovara, te se dobija samo glas ū.

Dugi vokali
(nevokalizovan tekst)
Ime Trans.
0627
ا
(podrazumevana fatḥa) alif ā
0649
ى
(podrazumevana fatḥa) alif maqṣūra ā / aỳ
0648
و
(podrazumevana ḍamma) wāw ū / uw
064A
ي
(podrazumevana kasra) yā’ ī / iy

Uz to, prilikom transkribovanja imena i pozajmljenica, govornici arapskog jezika teže ka zapisivanju svih vokala znakovima dugih vokala (ā slovom ا tj. alif, ē i ī slovom ي tj.ya’, i ō i ū slovom و tj.wāw), da bi zvučalo što približnije izvornom izgovoru.

Vidi još[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

  1. Rade Božović (1984). Udžbenik arapskog jezika: sa vježbankom i rječnikom. Sarajevo: Starješinstvo Islamske zajednice Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije.
  2. Chart of Arabic transliteration systems (non-normative), including DIN 31635, Revision 2.2 (2008-02-25)
  3. Alyaseer.net ترتيب المداخل والبطاقات في القوائم والفهارس الموضوعية Ordering entries and cards in subject indexes Discussion thread (Pristupljeno 2009-October–06)
  4. Rogers, Henry (2005). Writing Systems: A Linguistic Approach. Blackwell Publishing. str. 135. 
  5. Deutsches Institut für Normung

Literatura[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]