Aktinomikoza

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Aktinomikoza
lat.
Actinomycosis
Actinomycosis PHIL 2856 lores.jpg
Pacijent sa aktinomikozom na desnoj strani lica
Specijalnost Infektologija
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10 A42
ICD-9 039
DiseasesDB 145
eMedicine med/31
MeSH D000196
Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).

Aktinomikoza (lat. actinomycosis) je retka hronična infektivna bolest kože i potkožnog tkiva, koju izazivaju bakterijeaktinomicete (Actinomyces israelii, Actinomyces gerencseriae i Propionibacterium propionicus).[1] Najčešće se javlja kod odraslih muškaraca.

Etiologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Bolest izazivaju asporogene gram-pozitivne anaerobne bakterije iz rodova Actinomyces ili Propionobacterium (najčešće A. israelii).[2] Zbog svoje filamentozne strukture ova bakterija je dugo vremena pogrešno svrstavana među gljive. Pripada saprofitnoj flori čoveka i životinja i najčešće se nalazi u ustima, ždrelu i debelom crevu. Da bi se bolest manifestovala, bakterija se mora naći u anaerobnim uslovima što se dešava najčešće pri povredama, ekstrakciji (vađenju) zuba, hirurškim zahvatima i sl.[3]

Većina ovih infekcija su polimikrobne, pri čemu se iz lezija često izoluju i druge bakterije (oralni anaerobi, stafilokoke, streptokoke ili enterobakterije). U cervikofacijalnom obliku bolesti najčešće ulazno mesto je kariozni zub; u torakalnom obliku bolest je posledica aspiracije oralnog sekreta; u abdominalnom obliku ona nastaje usled oštećenja sluzokože divertikula ili slepog creva ili nastaje nakon traume (povrede); u lokalizovanom karličnom obliku aktinomikoza je komplikacija određenih tipova intrauterinih kontraceptivnih uložaka.

Širenje iz primarne lokalizacije je retko, a uglavnom se dešava putem krvi iz primarnog žarišta infekcije.

Klinička slika[uredi - уреди | uredi izvor]

Bolest se javlja u nekoliko oblika: cervikofacijalni, torakalni, abdominalni, generalizovani i karlični.

Cervikofacijalni oblik se manifestuje promenama u predelu glave i vrata u vidu tvrdih, tamnocrvenih infiltrata koji se raspadaju i apscediraju. Brojni čirevi se dreniraju preko fistula. Iz njih se cedi lepljiv, gnojni sadržaj neprijatnog mirisa, u kome se nalaze karakteristične žute sumporne granule.[4] Promene zahvataju i obraze, jezik, ždrelo, pljuvačne žlezde, kosti lobanje, moždane opne ili mozak itd.

U abdominalnom obliku inficirana su creva (obično slepo i debelo) i peritoneum. Karakteristični su bol, temperatura, povraćanje, dijareja ili opstipacija i gubitak težine. Pojavljuje se jedna ili više abdominalnih masa, uz znakove parcijalne opstrukcije (zatvora) creva. Mogu se takođe razviti sinusi i fistule.

U torakalnom obliku su zahvaćena pluća i bolest liči na tuberkulozu. Infekcija se može značajno proširiti i pre pojave bola u prsima, temperature i produktivnog kašlja.

U generaliziranom obliku infekcija se hematogeno (putem krvi) širi u kožu, pršljenove, mozak, jetru, bubrege, mokraćovod i karlične organe kod žena. Javljaju se simptomi poput krstobolje, glavobolje, bola u trbuhu i sl.

Lokalni karlični oblik bolesti se javlja najčešće kod žena. Simptomi uključuju iscedak iz materice uz bolove u karlici ili donjem delu trbuha.

Dijagnoza[uredi - уреди | uredi izvor]

Dijagnoza aktinomikoze se postavlja na osnovu kliničke slike, rendgenskih snimaka i mikrobioloških ispitivanja - dokazom kolonije uzročnika (tzv. druza) u gnoju, bioptičnom i aspiracijskom materijalu.[4][5]

U gnoju ili tkivu, mikroorganizmi izgledaju kao zamršene nakupine razgranatih i nerazgranatih talasastih filamenata ili kao sumporne granule. One se sastoje od centralne mase zamršenih bakterijskih filamenata, ćelija gnoja i debrisa, sa srednjom zonom isprepletenih filamenata. Centralnu zonu okružuje spoljašnja zona sa zrakasto raspoređenim hijalinim i refraktivnim filamentima, koji se boje eozinom ali su pozitivni u bojenju po Gramu.

Lečenje[uredi - уреди | uredi izvor]

Bolest napreduje sporo. Prognoza direktno zavisi od vremena uspostavljanja dijagnoze. Najpovoljnija je kod cervikofacijalnog oblika i sve je lošija počevši od torakalnog, preko abdominalnog do generalizovanog oblika. Tok bolesti zavisi od proširenosti infekcije i njenog trajanja do dijagnoze.

Lek izbora kod aktinomikoze je penicilin G, koji se daje u velikim dozama. Nakon 6-8 nedelja prelazi se na penicilin V. Lečenje obično traje između tri i osam meseci u zavisnosti od težine slučaja. Kod osoba preosetljivih na penicilin preporučuju se adekvatne doze tetraciklina, rifampicina, eritromicina i dr. Hirurška terapija podrazumeva inciziju i drenažu čireva i eksciziju fibroznih promena.[4]

Terapija se nastavlja nekoliko nedelja nakon prividnog izlečenja. Terapijske šeme se mogu i proširiti kako bi obuhvatile i druge mikroorganizme koji su eventualno izolovani iz lezija. Nepotvrđeni izveštaji ukazuju da bi u određenim slučajevima mogla biti korisna terapija hiperbaričnim kiseonikom.

Bolest kod životinja[uredi - уреди | uredi izvor]

Aktinomikoza kod mačke

Aktinomikoza se javlja kod stoke i drugih životinja, a bolest je poznata pod imenom grbava vilica (engl. lumpy jaw). Etiologija imena je povezana sa činjenicom da se na glavi i vratu inficiranih životinja javljaju velike izrasline u vidu apscesa.

Patolog Oto Bolinger je 1877. godine dokazao kod stoke prisustvo bakterije Actinomyces bovis, a nedugo nakon toga je Džejms Izrael otkrio bakteriju Actinomyces israelii kod ljudi.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Bowden GHW: Actinomycosis in: Baron's Medical Microbiology, 4th edition, University of Texas Medical Branch. {{{1}}}. ISBN {{{2}}}. pp.
  2. Ryan KJ & Ray CG: Sherris Medical Microbiology, 4th edition, McGraw Hill. {{{1}}}. ISBN {{{2}}}. pp.
  3. „Aktinomikoza (Actinomycosis)”. http://www.stetoskop.info/kozne-i-polne-bolesti/aktinomikoza-actinomycosis.html. Pristupljeno 16. 12. 2007. 
  4. 4,0 4,1 4,2 „Aktinomikoza (Actinomycosis)”. http://www.stetoskop.info/kozne-i-polne-bolesti/aktinomikoza-actinomycosis.html. Pristupljeno 16. 12. 2007. 
  5. „Aktinomikoza”. http://www.zdravlje.hr/clanak.php?id=12773&. Pristupljeno 16. 12. 2007. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).