Врапча

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Врапча

Vrabcha.jpg

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Пиротски
Општина Димитровград
Становништво
Становништво (2011) 12
Положај
Координате 42°53′18″N 22°41′14″E / 42.888333°N 22.687333°E / 42.888333; 22.687333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 930 m
Врапча is located in Srbije
Врапча
Врапча
Врапча (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 010
Регистарска ознака PI


Координате: 42° 53′ 18" СГШ, 22° 41′ 14" ИГД

Врапча (bug. Врабча) је подељено насеље између Бугарске и Србије. Српски део насеља се налази у општини Димитровград у Пиротском округу. Бугарски део насеља се налази у општини Трн у Перничкој области. Према попису из 2002. у српском делу било је 12 становника (према попису из 1991. био је 31 становника), док у бугарском делу насеља било је 48 становника[1].

Географија[uredi - уреди | uredi izvor]

Врапча се налази на планини Гребен, на граници између Бугарске и Србије. Мали водопад и одлично место за шетњу се налази са леве стране пута непосредно пре села долазе из Трна.

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Према пореским регистрима немуслиманског становништва из периода од 1623. до 1624. године у Османском царству, насеље је означено под именом Варабча и имало је 28 домаћинства.[2] Бугарска Енциклопедија бележи насеље као: "село у Трнској околији; 845 људи; налази се североистоку од Трна. Становништво се бави пољопривредом, сточарства и градитељством. У попису из 1926. године било је 1.029 становника"[3] За време Балканског рата 1912. године две особе из села су укључене као добровољци у Македонско-Одринском волонтерском корпусу.[4] Према Нејском мировном уговору из 1919. године село је постало подељено насеље између Бугарске и Србије.

Демографија српског дела насеља[uredi - уреди | uredi izvor]

У српском делу насеља Врапча живи 12 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 57,7 година (47,2 код мушкараца и 72,3 код жена). У насељу има 6 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,00.

Ово насеље је великим делом насељено Бугарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 309 [5]
1953. 266
1961. 175
1971. 84
1981. 61
1991. 31 31
2002. 12 12
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Бугари
  
11 91,66%
Хрвати
  
1 8,33%
непознато
  
0 0,0%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Главна Дирекция „Гражданска регистрация и административно обслужване“ - Таблици на населението по постоянен и настоящ адрес
  2. Турски извори за българската история, т. VII, София 1986, pp. 295
  3. Българска Енциклопедия, автори Н. Г. Данчов, И. Г. Данчов, София 1936, pp. 241
  4. „Македоно-одринското опълчение 1912—1913. г. Личен състав“, Главно управление на архивите, 2006, стр. 835.
  5. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  6. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  7. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]