Бољев Дол

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Бољев Дол

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Пиротски
Општина Димитровград
Становништво
Становништво (2011) 8
Положај
Координате 43°07′02″N 22°55′10″E / 43.117333°N 22.9195°E / 43.117333; 22.9195
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Бољев Дол is located in Srbije
Бољев Дол
Бољев Дол
Бољев Дол (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 010
Регистарска ознака PI


Координате: 43° 07′ 02" СГШ, 22° 55′ 10" ИГД

Бољев Дол или Баљев Дол (bug. Болев дол) је насеље у Србији у општини Димитровград у Пиротском округу. Према попису из 2002. било је 8 становника (према попису из 1991. било је 29 становника).

Име[uredi - уреди | uredi izvor]

Према легенди село је добило назив од црновунаца (некадашњих овчара). Они су били у сталној потрази за идеалним местом за становањем. Та потрага је трајала доста дуго, али никако нису могли да нађу такво место. Напокон су нашли идеално место: ливаде препуне сочне траве за њихове овце и бројне потоке и изворе којима су утољивали своју и жеђ својих оваца. То место назваше Бољев Дол (најбољи до) и ту се настанише. Од тог доба па све до 01.01.1966. село се тако и звало. 01.01.1966. нечијом грешком (у писању или читању) село добија име Баљев Дол. О промени назива нису упознати ни у Општини Динитровград, иако им из Републичког завода за статистику шаљу Регистар насеља како би ажурирали и документовали грешке и промене. Насељу је враћено старо име 2008. године (Сл. лист Г. Ниша 79/08).

Географија[uredi - уреди | uredi izvor]

Бољев Дол се налази на крајњем југоистоку Србије у пиротском округу у Општини Димитровград. Налази се на 43°7'4" северно од екватора и 22°55'17" источно од почетног меридијана. На надморској висини од 870 метара (према сателиту) или 841 метар према ауто навигацији. Село се сместило у котлину обавијену јасеновом шумом. Овако ушушкано није видљиво ни из непосредне близине ни са Гугловог сателита. Налази се на тачно 40 km од Пирота (преко Планинарског дома) и на 30-35 km од Димитровграда.

Према попису становништва из 1948. године, Бољев Дол је имао 251-ог становника. Од 2008. у овом селу станују само 2 човека.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Бољев Дол живи 8 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 67,4 година (59,5 код мушкараца и 70,0 код жена). У насељу има 5 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,60.

Ово насеље је у потпуности насељено Бугарима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 251 [1]
1953. 246
1961. 184
1971. 131
1981. 66
1991. 29 29
2002. 8 8
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Бугари
  
8 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Знаменитости[uredi - уреди | uredi izvor]

У селу се налази црквица Светог Архангела Михаила, који је заштитник села и сеоска слава. По усменим предањима мештана црква датира из 12. (или 14.) века. Непосредно поред цркве налази се извор, који и данас кваси и руши темеље цркве. Након Другог светског рата, када је почео да се топи снег са планине, потпомогнут извором, претила је опасност да црква буде однесена. Омладинци који су тада живели у селу изашли су да спасу цркву и скренули су воду. Због овог чина били су кажњени. Након извесног времена ситуација се поновила. Сада нико није смео да спречи катастрофу. Трагедија се догодила, вода је у неповрат однела многе вредне предмете и два зида цркве. Два иконописана зида су до краја 80-их година, била изложена сунцу и киши, када црква бива стављена под заштиту државе. Мајстори који су радили на рестаурацији нису ваљано одрадили свој посао. Опет по предању мештана, нашли су златан мач у једном од два гроба који се налазе непосредно поред цркве. Новоизграђени зидови и данас нису иконописани.

У селу се још налази и чесма која датира из турског времена. Њу је саградио турски ага чији је конак био у селу удаљеном 5 km од овог села. Њему се ова вода толико допала, да је саградио чесму на којој је слуга свакодневно точио воду и носио је свом господару. Ова чесма, колико је мени познато, никада није пресушила. Вода са ове чесме има и лети и зими приближну температуру и веома је лака за пиће. Неки неразумни људи, у потрази за златом, копали су поред темеља и резервоара. На тај начин могли су да униште највеће сеоско богатство.

У селу и око њега налази се 11 камених крстова (не рачнајући она два поред цркве), које су нажалост оскрнавили и оборили опет трагачи за златом.

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]