Žuti kolač

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Žuti kolač
Žuti kolač

Žuti kolač (engl. Yellowcake) je pročišćeni koncentrat uranijeve rude, koji sadrži uglavnom uranijev oksid U3O8 (70% do 90%). U preradi uranijeve rude iskorištava se velika topljivost uranija u kiselim i karbonatnim medijima. Uranij se nalazi u Zemljinoj kori, gdje je prilično raširen, iako u vrlo malim koncentracijama. Uranijeva se ruda najprije drobi i melje, te se odstranjuje jalovina. Uranijevi minerali tope se u otopinama kiselina (kiseli postupak sa sumpornom kiselinom) ili lužina (karbonatni postupak s natrijevim karbonatom). Žuti kolač se topi otprilike na 2878 °C. Iako je uranij kao metal jedan od najgušćih kemijskih elemenata, žuti kolač je relativno lagan (9 055 kg/m3). [1]

Žuti kolač ima 70% do 90% triuranijevog oktoksida (U3O8) težinski, a od ostalih oksida ima uranijevog dioksida (UO2) i uranijevog trioksida (UO3). Od ostalih kemijskih tvari ima uranil hidroksida [UO2(OH)2], uranil sulfata (UO2SO4), natrijevog parauranata [Na2O (UO3)2•6H2O] i uranil peroksida (UO4•nH2O).

Nuklearno gorivo[uredi - уреди | uredi izvor]

Za teškovodne nuklearne reaktore žuti kolač se koristi za dobivanje nuklearnog goriva, tako da se topi i pročišćava u uranijev dioksid (UO2).

Za lakovodne nuklearne reaktore žuti kolač se prvo miješa s fluorom da se dobije uranijev heksafluoridom (UF6), koji se zatim koristi u postrojenjima za obogaćivanje uranija. Za obogaćivanje uranija danas se uglavnom koristi postupak plinskih centrifuga, dok se u vrijeme hladnog rata koristio postupak plinske difuzije. Srednje obogaćeni uranij ima do 20% izotopa uranij-235 i on se koristi za nuklearne elektrane. Visoko obogaćeni uranij se koristi za nuklearne pogone podmornica i brodova, a daljnjim obogaćivanjem uranija dobiva se uranij za nuklearno oružje, koji ima više od 80% uranija-235. Danas postoji ogromna količina visoko obogaćenog uranija, pa se velik dio razrjeđuje i koristi za nuklearne elektrane.

Žuti kolač se proizvodi u svim zemljama koje imaju i rudnike uranija.

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. [1] "Od rude do žutog kolača", Nuklearna elektrana Krško, 2011.
  • "Characterizing and Classifying Uranium Yellow Cakes: A Background" Donald M. Hausen, journal=JOM, 1998.