Évariste Galois

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Preferences-system.svg Ovom članku potrebna je jezična standardizacija, preuređivanje, reorganizacija ili usklađivanje sa standardima srpskohrvatske Wikipedije.
Pogledajte kako poboljšati članak, kliknite na link uredi i doradite članak vodeći računa o standardima Wikipedije.
Evarist Galoa
Evarist Galoa
Rođenje 25. oktobar 1811.
Bur la Ren
Smrt 31. maj 1832.
Pariz
Polje matematika
Poznat po teoriji Galoa

Evarist Galoa (fr. Évariste Galois; Bur la Ren, 25. oktobar 1811Pariz, 31. maj 1832) je bio francuski matematičar. Uveo je u matematiku pojam grupe.

Život[uredi - уреди | uredi izvor]

Uvod[uredi - уреди | uredi izvor]

Galoa je imao isuviše tužan život za tako velikog matematičara. Bio je genije i nije se mirio sa tupošću svoga okruženja. Od strane svojih predavača ocenjen je kao „lenj“ učenik i „slabo inteligentan“, što ne mora da čudi u atmosferi sukoba profesora monarhista i buntovnog mladića republikanca. Radovi koje je napisao u svojoj petnaestoj godini, čitav naredni vek okupirali su pažnju svetskih matematičara. Umro je u svojoj dvadesetprvoj godini razočaran u ljude, političku vlast, ljubav... Malo nade sačuvao je za matematiku, jer biti matematičar bio je njegov životni ideal.

Evarist Galoa rođen je 25. oktobra 1811. godine u Burž La Renu, malom kraju nadomak Pariza, u kući Nikaolasa-Gabrijela Galoa, uglednog obrazovanog intelektualca, zaljubljenika u filozofiju i okorelog borca protiv kraljevske vlasti. Njegova majka bila je skromna žena, pravičnog rasuđivanja, iz loze istaknutih pravnika toga vremena.

Rane godine[uredi - уреди | uredi izvor]

Svoje prvo obrazovanje stekao je u porodici. Majka ga je uporno podučavala u tzv. klasičnim naukama. Od oca je nasledio sklonost ka retorici. 1823. godine Galoa upisuje školu u Parizu. Ubrzo postaje razočaran u školski sistem i njegovo interesovanje za predviđenu literaturu vremenom opada. Zbog takvog ponašanja, profesori su insistirali da ga vrate u niži razred, što su i uspeli. Njega zanima samo matematika. U svojoj dvanaestoj godini čita Ležandrovu geometriju. Pričalo se da su dve godine bile uobičajeno vreme potrebno mladim studentima za savlađivanje ove literature. On ju je pročitao u jednom dahu i sve mu je bilo kristalno jasno. Od tada se zanimao samo sa nove matematičke teorije. Čitajući Abela, i sam dolazai na ideju rešavanja jednačina preko koeficijenata. 1828. godine sreo je Emila Ričarda, profesora matematike koji je odmah spoznao njegov talenat, videći u njemu „francuskog Abela“. Uz njegovu podršku šalje svoj rad Košiju, prvoj ličnosti Akademije. Na nesreću, Koši je njegov rad zagubio, što je samo povećalo Galovo ogorčenje postojećim prilikama.

Galoa je želeo da upiše Veliku politehničku školu (fr. École Polytechnique). Dva puta pada na prijemnom ispitu i to samo zato što je znao više i od svojih ispitivača, pa ga ovi nisu baš najbolje razumeli. Nisu prepoznali potencijal niti videli dar u tom mladiću. Po drugi put šalje svoj rad na Akademiju. Ovoga puta on uspešno stiže u ruke jednog od poverenika koji je trebalo da ga dublje prouči. Bio je to Galoov rad za prestižnu Veliku nagradu iz matematike. Stručnjaci su se složili da je takav rad vredeo više nego i sama nagrada. Nažalost, poverenik je umro pre nego što je i stigao da pročita rad. Među njegovim papirima nije pronađen ovaj rad.

Politika i smrt[uredi - уреди | uredi izvor]

Po drugi put poražen, Galoa se vraća u svoj rodni kraj. Pokušava da organizuje kurs matematike koja je obuhvatala teoriju o imaginarnim brojevima, metode rešavanja jednačina i eliptične funkcije koje obrađuje čista algebra - bili su sve ovo njegovi radovi. Nažalost nema ni jednog đaka. U potpunosti se okreće politici.

U udruženju je koje je protiv kralja i vlasti, pa je tako sebi doneo dodatne neprilike i dane u tamnici. Uz to doživljava i svoju prvu ljubav koja ga opet dovodi do razočarenja. Uskoro biva pozvan na dvoboj od strane verenika pomenute devojke koji je bio i njegov politički protivnik. U svojoj poslednjoj noći piše pismo svom jedinom vernom prijatelju koje sadrži njegove najdragocenije matematičke ideje i teorije i reči opraštanja kojim govori da umire za otadžbinu. Poslednje reči glasile su: "Zadržite me u sećanju, budući da mi sudbina nije podarila dovoljno života da bi moja domovina saznala za moje ime..."

U rano jutro tog 31. maja 1832. godine, pogođen je u grudi i ostavljen na pustom polju. Pronašao ga je seljak koji ga je odveo u bolnicu. Za njega je već bilo kasno. Umro je u prisustvu svog brata, u svojoj 21. godini. Sahranili su ga u zajedničkoj grobnici Južnog groblja, tako da danas nema ni traga grobu Everista Galoa. Njegov večni spomenik su njegova sabrana dela. Ona broje 60 stranica.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Artin, Emil (1998), Galois Theory, Dover Publications, Inc., ISBN 0-486-62342-4, http://projecteuclid.org/euclid.ndml/1175197041  – Reprinting of second revised edition of 1944, The University of Notre Dame Press.
  • Astruc, Alexandre (1994), Évariste Galois, Flammarion, ISBN 2-08-066675-4 
  • Bell, E.T. (1937), "Galois", Men of Mathematics, 2 . Still in print.
  • Désérable, François-Henri (2015), Évariste, Gallimard, ISBN 9782070147045 
  • Edwards, Harold M. (May 1984), Galois Theory, Springer-Verlag, ISBN 0-387-90980-X  – This textbook explains Galois Theory with historical development and includes an English translation of Galois's memoir.
  • Ehrhardt, Caroline (2011), Évariste Galois, la fabrication d'une icône mathématique, Éditions de l'École Pratiques de Hautes Études en Sciences Sociales, ISBN 978-2-7132-2317-4 
  • Infeld, Leopold (1948), Whom the Gods Love: The Story of Evariste Galois, Reston, Virginia: National Council of Teachers of Mathematics, ISBN 0-87353-125-6  – Classic fictionalized biography by physicist Infeld.
  • Livio, Mario (2006), The Equation That Couldn't Be Solved: How Mathematical Genius Discovered the Language of Symmetry, Souvenir Press, ISBN 0-285-63743-6 
  • Rigatelli, Laura Toti (1996), Évariste Galois, Birkhauser, ISBN 3-7643-5410-0  – This biography challenges the common myth concerning Galois's duel and death.
  • Stewart, Ian (1973), Galois Theory, Chapman and Hall, ISBN 0-412-10800-3  – This comprehensive text on Galois Theory includes a brief biography of Galois himself.
  • Tignol, Jean-Pierre (2001), Galois's theory of algebraic equations, Singapore: World Scientific, ISBN 981-02-4541-6  – Historical development of Galois theory.

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]