Сараорци
Основна школа " Вук Караџић " (1871-1984) Сараорци[mrtav link]
| Сараорци | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Подунавски |
| Град | Смедерево |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 2107 |
| Положај | |
| Координате | 44°29′11″N 21°04′34″E / 44.486333°N 21.076166°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 74 m |
  Сараорци Сараорци (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11315 |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SD |
Координате: 44° 29′ 11" СГШ, 21° 04′ 34" ИГД
Сараорци су насељено место града Смедерева, Подунавског округа (до 1968. године Општина Велика Плана). Насеље се налази у алувијалној равни Велике Мораве, удаљено 25km од Смедерева. Према попису из 2011. село броји 2107 становника. Кроз сараорачки атар данас протичу две реке: Језава и Велика Морава.
Назив и историја села[uredi | uredi kod]
По предању село је добило име по зидарима Сараорима, који су зидали Смедеревску тврђаву. Претпоставља се да су живели поред реке Мораве.
Село је настало пре 18. века[1]. У периоду 1945—1964. Сараорци су били седиште истоимене општине, којој су припадала села Лозовик, Лугавчина, и Милошевац. Тада је назив села био варошица Сараорци.
Сараорци се налазе јужно од Смедерева. Нема података на основу којих би се са сигурноћу могло говорити о оснивању и старости овога насеља. Али судећи по траговима из прошлости, који се налазе у близини овога места, као и по имену, које наводи на помисао да су овде некада можда живели сараори, који који су радили на подизању смедеревског града, могло би се рећи да је овде постојало старије насеље.
У арачким списковима се помињу Сараорци који су имали 1818. године 38 кућа. Године 1846. у Сараорцима је било 99 кућа, а по попису из 1921. године у њима је било 405 кућа са 2.109 становника.
По предању су Сараорци раније били у Селишту, на десној страни Јазове, и од ње удаљени око 200 метара. У Селишту су биле куће Павковића, Бекића, Ракића и Матића, па су они због „тескобе“ прешли на данашња места. Данас су у Селишту куће и имање Благојевића. Павковићи (данас имају разна презимена) су „ударили колац овоме месту“. Њихов је предак Павко дошао у Селиште, и од скора је у Селишту постојала стара Павкова кућа. Бекићи (са разним презименима) су старином од Косова, а Ракићи (Матковићи) и Матићи су из „Ерске“ – од Драгачева. Радуновићи, Илићи (Брадуловићи), и Јовановићи су од Косова, Илићи (Брадиловићи), Милосављевићи и Гојковићи су старином од Косова.. (подаци крајем 1921. године).[2][3]
Друштвени живот[uredi | uredi kod]
У Сараорцима постоји једна основна школа, ОШ „Херој Света Младеновић“, стара 45 година. Почела са радом 29. новембра 1968. године, а пре тога је постојала школа „Вук Караџић“. Школство постоји од 1836. године.
Сараорци имају богат историјат КУД-а „Раде Марковић“. КУД је основан 60-их година 20. века и до сада је учествовао на свим важнијим регионалним и републичким такмичењима. Фудбалски клуб „Сараорци“ основан је 1933. године. Рукометни клуб основан 1972. године и такмичио се у свим ранговима такмичења, а највећи успех је улазак у другу савезну лигу сезоне 1998/99. године, када због НАТО агресије престаје са такмичењем, а касније и са радом.
На територији Сараораца постоји један споменик културе[4] — механа породице Младеновић, изграђена почетком 19. века, а категорисана као споменик културе од изузетног значаја 1981/1983.
На старом гробљу у Сараорцима постоји задужбина Јована Вићентијевића-Масараоша подигнута 1925. године.
Демографија[uredi | uredi kod]
Према попису из 2011. године у насељу Сараорци живи 1711 пунолетан становник, а просечна старост становништва износи 41,3 година (39,3 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу постоји 689 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Сараорци су великим делом насељени Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа примећено је опадање броја становника.
| Etnički sastav prema popisu iz 2002.[6][7] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Srbi | 2.279 | 94,44% | ||
| Romi | 94 | 3,89% | ||
| Mađari | 4 | 0,16% | ||
| Crnogorci | 2 | 0,08% | ||
| Hrvati | 2 | 0,08% | ||
| Slovenci | 1 | 0,04% | ||
| Rumuni | 1 | 0,04% | ||
| Nemci | 1 | 0,04% | ||
| nepoznato | 20 | 0,82% | ||
| m | ž | |||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 12 | 25 | ||
| 75-79 | 26 | 39 | ||
| 70-74 | 63 | 103 | ||
| 65-69 | 64 | 75 | ||
| 60-64 | 54 | 64 | ||
| 55-59 | 56 | 48 | ||
| 50-54 | 92 | 82 | ||
| 45-49 | 92 | 94 | ||
| 40-44 | 84 | 72 | ||
| 35-39 | 80 | 71 | ||
| 30-34 | 91 | 80 | ||
| 25-29 | 88 | 87 | ||
| 20-24 | 90 | 77 | ||
| 15-19 | 62 | 83 | ||
| 10-14 | 85 | 71 | ||
| 5-9 | 99 | 65 | ||
| 0-4 | 60 | 79 | ||
| просек | 37.3 | 40.0 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 954 | 332 | 554 | 42 | 24 | 2 |
| Женски | 1000 | 214 | 566 | 181 | 34 | 5 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 543 | 260 | - | - | 112 | 2 | 43 | 32 | 6 | 26 |
| Женски | 256 | 162 | - | - | 17 | - | 2 | 26 | 3 | 4 |
| Оба | 799 | 422 | - | - | 129 | 2 | 45 | 58 | 9 | 30 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 6 | 6 | 12 | 11 | 5 | 1 | - | 21 | |
| Женски | 1 | 3 | 3 | 14 | 14 | - | 3 | - | 4 | |
| Оба | 1 | 9 | 9 | 26 | 25 | 5 | 4 | - | 25 |
Познати Сараорчани[uredi | uredi kod]
- Танасије Младеновић (1913—2003), песник
- Зоран Јанковић, градоначелник Љубљане
- Радмила Димић, интерпретатор српских народних песама 1922—1991
- Петар Вићентијевић, оптичар, један од оснивача фонда за пио, носилац пет октобарских плакета 1927—2001
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Сушић, М. Б. 1968. Сараорци. У: Енциклопедија Југославије 7: стр. 143. Југословенски лексикографски завод: Загреб.
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1999) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- ↑ Регионални завод за заштиту споменика културе, Смедерево. 2003.Споменици културе смедеревског и браничевског краја[mrtav link], Приступљено 24. 4. 2013.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 978-86-84433-00-0
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Коришћена Литература[uredi | uredi kod]
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
