Мала Крсна
| Мала Крсна | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Подунавски |
| Град | Смедерево |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 1552 |
| Положај | |
| Координате | 44°34′31″N 21°00′25″E / 44.575333°N 21.006833°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 73 m |
  Мала Крсна Мала Крсна (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11313 |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SD |
Координате: 44° 34′ 31" СГШ, 21° 00′ 25" ИГД
Мала Крсна је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 1552 становника (према попису из 2002. било је 1753 становника). У Малој Крсни налази се један од важнијих железничких чворова у Србији.
Историја[uredi | uredi kod]
Село се налази јужно од Смедерева. Не постоје поуздани подаци о оснивању овога села. Предање није очувано, а писаних података о њему има тек из првих десетина 19. века. Мала Крсна се помиње у арачким списковима као насеље које је имало 1818. године 29, а 1822. 31 кућу. Године 1846. Мала Крсна је имала 62 куће, а по попису из 1921. године у селу је било 197 кућа са 1015 становника.
Као најстарија породица сматрају се Милосављевићи чији су преци, по предању, основало село. Стара су породица и Мјаиловићи (данас са разним презименима) чији су преци међу првима дошли из Крајине. По њима је читав један крај села назван “Крајинска Мала“. Староседеоци су и Стојадиновићи, Милошевићи, Јеленићи, Стојановићи и остале породице из Великог Извора, од Зајечара, Ратара (Јасеница), из Лукава (Сврљиг) и Травника.(подаци су од 1818-1925. године).[1][2]
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Мала Крсна живи 1285 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,6 година (41,2 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 452 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,43.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.694 | 96,63% | ||
| Црногорци | 4 | 0,22% | ||
| Југословени | 3 | 0,17% | ||
| Хрвати | 2 | 0,11% | ||
| Мађари | 2 | 0,11% | ||
| Бугари | 2 | 0,11% | ||
| Словенци | 1 | 0,05% | ||
| Румуни | 1 | 0,05% | ||
| непознато | 41 | 2,33% | ||
| м | ж | |||
| ? | 2 | 2 | ||
| 80+ | 11 | 22 | ||
| 75-79 | 25 | 27 | ||
| 70-74 | 49 | 58 | ||
| 65-69 | 55 | 60 | ||
| 60-64 | 44 | 58 | ||
| 55-59 | 38 | 32 | ||
| 50-54 | 74 | 62 | ||
| 45-49 | 74 | 73 | ||
| 40-44 | 65 | 48 | ||
| 35-39 | 65 | 57 | ||
| 30-34 | 47 | 60 | ||
| 25-29 | 56 | 52 | ||
| 20-24 | 52 | 56 | ||
| 15-19 | 67 | 46 | ||
| 10-14 | 76 | 56 | ||
| 5-9 | 50 | 51 | ||
| 0-4 | 49 | 34 | ||
| просек | 38.5 | 41.3 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 724 | 194 | 447 | 49 | 33 | 1 |
| Женски | 713 | 110 | 446 | 133 | 24 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 362 | 52 | - | 1 | 105 | 7 | 36 | 29 | 9 | 79 |
| Женски | 200 | 63 | - | 1 | 32 | - | 5 | 31 | 8 | 11 |
| Оба | 562 | 115 | - | 2 | 137 | 7 | 41 | 60 | 17 | 90 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 3 | 8 | 16 | 6 | - | - | 11 | |
| Женски | 3 | 1 | 3 | 15 | 19 | 3 | - | - | 5 | |
| Оба | 3 | 1 | 6 | 23 | 35 | 9 | - | - | 16 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Коришћена Литература[uredi | uredi kod]
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999).
- Летопис период 1812–2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
