Суводол
За остале употребе, погледајте Суводол (разврставање).
| Суводол | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Подунавски |
| Град | Смедерево |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 788 |
| Положај | |
| Координате | 44°33′16″N 20°52′18″E / 44.5545°N 20.871666°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 162 m |
  Суводол Суводол (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SD |
Координате: 44° 33′ 16" СГШ, 20° 52′ 18" ИГД
Суводол је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 788 становника (према попису из 2002. било је 849 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Село лежи јужно од варошице Колара у општини Смедерево.
Предање каже да је раније, не зна се када, постојало у близини извора Далеко где се и данас налази на трагове из прошлости. Раније се ово село звало Битинац, и под тим именом помиње у арачким списковима из првих десетина 19. века. Први становници биле су породице које су из Колара после пропасти Првог српског устанка избегле преко Дунава, а при повратку настаниле се на месту данашњег Суводола. Како су у Коларима били на ударцу Турцима, и због њихових зулума и насиља, склонили су се овде где је била шума и пусто, па су овде остали и кад су се прилике измениле, крчили су и палили шуму, подизали куће сламом покривене, и тако основали село. Године 1818. село је имало 25, а 1822.год. 26 кућа. Године 1846. Суводол је имао 42 куће, а по попису из 1921. год. у селу је било 160 кућа са 964 становника.
Најстарије су породице, које су из Колара дошле: Павићи, Цветковићи, Николићи, Стојановићи (Станојевићи) старином из околине Јагодине, Стаменковићи (Миловановићи) старином из околине Гиљана, Дрмниковићи (Јовановићи, Миљковићи), Смиљковићи (Марковићи, Ветровићи) чији дед дошао из Тешице (крушевачке), Бранковићи (Младеновићи) старином из околине Прокупља, Ђорђевићи старином од Прокупља и Крстићи.
Остале породице долазили из разних места и насељавале се овде. Према пореклу се све ове породице могу овако груписати: има 4 породице са 30 кућа старинаца, 2 породице са 9 кућа становника непознатог порекла, 6 породица са 18 кућа динарских досељеника, 8 породица са 45 кућа косовско-метохијских досељеника и 5 породица са 22 куће досељеника из вардарско-моравских области, (подаци крајем 1921. године).[1] [2]
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Суводол живе 644 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,7 година (41,0 код мушкараца и 44,5 код жена). У насељу има 208 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,79.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 841 | 99,05% | ||
| Југословени | 2 | 0,23% | ||
| Македонци | 1 | 0,11% | ||
| Бугари | 1 | 0,11% | ||
| непознато | 1 | 0,11% | ||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 1 | ||
| 80+ | 15 | 10 | ||
| 75-79 | 15 | 21 | ||
| 70-74 | 28 | 31 | ||
| 65-69 | 27 | 35 | ||
| 60-64 | 16 | 21 | ||
| 55-59 | 32 | 19 | ||
| 50-54 | 33 | 29 | ||
| 45-49 | 38 | 31 | ||
| 40-44 | 26 | 35 | ||
| 35-39 | 19 | 22 | ||
| 30-34 | 26 | 21 | ||
| 25-29 | 35 | 30 | ||
| 20-24 | 27 | 25 | ||
| 15-19 | 34 | 19 | ||
| 10-14 | 15 | 29 | ||
| 5-9 | 25 | 17 | ||
| 0-4 | 19 | 22 | ||
| просек | 41.6 | 42.6 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 372 | 87 | 243 | 34 | 8 | - |
| Женски | 350 | 43 | 240 | 60 | 7 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 224 | 157 | - | - | 29 | - | 3 | 13 | 2 | 5 |
| Женски | 132 | 89 | - | - | 10 | - | - | 12 | 5 | - |
| Оба | 356 | 246 | - | - | 39 | - | 3 | 25 | 7 | 5 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 3 | 2 | 4 | 1 | 1 | - | - | 4 | |
| Женски | - | 1 | 3 | 6 | 4 | - | - | - | 2 | |
| Оба | - | 4 | 5 | 10 | 5 | 1 | - | - | 6 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19.др. Б. М. Дробњаковић (1925)Смедеревско Подунавље и Јасеница
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812–1935. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Коришћена Литература:
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999).
Летопис период 1812–2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.
Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социјолози, лекари, црквена лица, правници, кустосии библиотекари. Укупно 61 аутор.
Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших насеља.
