Pelop

Izvor: Wikipedia
Pelop

Pelop (grčki: Πέλοψ, pelios: mrak; ops: lice, oči) je u grčkoj mitologiji bio eponimni heroj Peloponeza, po kome je i dobio naziv.

Mitologija[uredi - уреди]

Bio je sin lidijskog kralja Tantala i Eurijanase ili Dione. Kada je bio dete, otac ga je ubio i pripremio za obed koju je ponudio bogovima. Međutim, oni su prozreli njegovu nameru i uzdržali se od jela. Jedino je Demetra načela plećku. Bogovi su dečaka vratili u život, a na mestu gde ga je Demetra načela, Hermes je dodao slonovaču. Od tada su svi Pelopovi potomci imali beli beleg u obliku trozupca, zvezde ili mrlje. Prema drugom predanju, priča da je Pelop bio poslužen na trpezi bogova je bila samo glasina koju je čula njegova majka kada ga je tražila, jer ga je Posejdon odveo na Olimp da poslužuje bogove, pošto mu se dečak dopao. Ipak, on je vraćen na zemlju kada je njegov otac Tantal kažnjen.[1]

Pelop je poželeo ruku lepe Hipodamije, kćerke elidskog kralja Enomaja, ali je zato morao sa njim da se utrkuje kočijama. Zato je mladić od Posejdona izmolio zlatne kočije sa krilatim konjima i to mu je, zajedno sa kočijašem Mirtilom, obezbedilo pobedu.[1] Prema Pindaru, on je sa Hipodamijom imao šest sinova, ali Apolodor navodi Atreja (ili Letreja, po Pausaniji), Tijesta, Dijasa, Kinosura, Korinta, Hipalma (ili Hipalmika), Hipasa, Kleona, Argeja, Alkata, Elija, Piteja, Trezena, kao i kćerke Nikipu, Lisidiku (ili Lisijadiku[2]) i Astidamiju.[3] Sa nimfom Aksiohom (ili Danaidom[4]) je imao sina Hrisipa, koji mu je bio ljubimac.[1] Drugi izvori navode i Alkatoja, Kopreja, Epidaura, Euridiku, Hipalkima, Skirona (ili Skira), Sikiona[4], Plistena, Dijanta, Kibosura, Ajlina, Antibiju i Arhipu.[2]

Prema drugom predanju, napustio je otadžbinu jer ga je ugrožavao trojanski kralj Il. Sa Lidijanima, Frižanima i zavidnim bogatstvom stigao je među siromašan narod Peloponeza. Tu se oženio Hipodamijom, nasledio Enomajev presto i zavladao Elidom. Kasnije se sukobio sa arkadskim kraljem Stimfalom i počinio nedelo zbog koga su zavladali suša i glad u celoj Grčkoj. Zato mu Eliđani pripisuju da je izgradio prvi hram Hermesu kako bi se iskupio, a i zaslužan je za unapređenje olimpijskih igara.[1]

Nakon smrti, Grci su slavili Pelopa kao božanstvo. Čak, prema verovanju, Grci nisu mogli da pobede u trojanskom ratu dok ne donesu Pelopove kosti ili makar plećku, što ih je savetovalo proročište. Međutim, pri povratku iz rata, lađu koja je prevozila tu relikviju je zadesio brodolom i ona je bila izgubljena u moru, sve dok je mrežom nije izvukao ribar iz Eretrije. Pelopov grob je prikazivan u Olimpiji, a njegov skiptar u Heroneji.[1]

Arheologija[uredi - уреди]

Tradicija osnivanje olimpijskih igara povezuje sa Heraklom ili Pelopom, a u Olimpiji u (svetom) prostoru (Altisu) uokvirenom zidovima je najpre, sredinom 7. veku p. n. e. podignuto svetilište posvećeno Pelopu. U tom prostoru je i Herin hram, u čijem središtu je Pelopion sa kipom Pelopa. U Zevsovom hramu, takođe u Altisu, na zabatama su bile mermerne grupe na kojima su bile prikazane pripreme za trku Pelopa i Enomaja.[5]

Druge ličnosti[uredi - уреди]

Izvori[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 1.2 1.3 1.4 Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.
  2. 2.0 2.1 Robert Grevs. 1995. Grčki mitovi. 6. izdanje. Nolit. Beograd.
  3. 3.0 3.1 3.2 Greek Myth Index: Pelops
  4. 4.0 4.1 Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Pelops1; Family
  5. Srejović, D. 1997. Arheološki leksikon. Savremena administracija. Beograd.