Obaranje F-117 kod Buđanovaca

Izvor: Wikipedia
Prvi snimci uništenog F-117 na RTS-u

Obaranje F-117 kod Buđanovaca je događaj tokom NATO bombardovanja SRJ koji predstavlja prvi i jedini potvrđeni gubitak aviona NATO alijanse izrađenog u stelt tehnologiji. Avion američkog ratnog vazduhoplovstva Lokid F-117A Noćni jastreb sa oznakama AF 82 806 HO (baza Holoman, Novi Meksiko) je oboren 27. marta 1999. godine, četvrtog dana NATO bombardovanja, a oborio ga je 3. divizion 250. raketne PVO brigade Vojske Jugoslavije, kojim je komandovao pukovnik Zoltan Dani pogotkom iz modifikovanog ruskog raketnog sistema S-125 Neva. Onesposobljen za dalji let, avion se srušio u ataru sremskog sela Buđanovci kod Rume.

Pilot potpukovnik Dejl Zelko spasen 6 sati nakon obaranja.

Prethodna dejstva[uredi - уреди]

Pre bombardovanja Jugoslavije, F-117 je korišćen u Američkoj invaziji Paname (Operacija Pravedni cilj) 1989. i u Zalivskom ratu 1991. godine. Tokom Zalivskog rata, 40 aviona F-117 je izvelo više od 1270 letova i izbacili su 30% od ukupnog broja preciznih navođenih projektila koji su korišćeni u ratu.[1] Postojali su nepotvrđeni izveštaji da su irački radari ponekad opažali ove avione.

Vojska Jugoslavije za vreme bombardovanja[uredi - уреди]

U vreme bombardovanja, Vojska Jugoslavije je u okviru svog Vazduhoplovstva i PVO imala radare američke izrade AN/TPS-70 i AN/TPS-63, i britanski C-600, čiji je operativni opseg na centimetarskim i decimetarskim talasnim dužinama, kao i radare sovjetskog porekla koji rade na talasnim dužinama od gotovo dva metra i koji su i na velikim odstojanjima uspešno otkrivali avione sa smanjenim radarskim odrazom. Upravo su radari sovjetske izrade P-12 (ušao u upotrebu 1961) i P-18 omogućili otkrivanje letelica koje su ostalim radarima ostale nevidljive.

Velika pretnja za radarske sisteme i Protivvazdušnu odbranu Vojske Jugoslavije su bili antiradarski HARM projektili i sistemi za elektronsko detektovanje. Zbog toga su radari bili uključivani na kratko, a poruke nisu slate elektronski, već preko kurira, dok su radari i lanseri raketa često menjali svoj položaj.

Obaranje aviona[uredi - уреди]

Rakete S-125 Neva (SA-3 Goa) kakvim je oboren F-117

Zapis u Ratnom dnevniku zamenika komandanta 3. raketnog diviziona 250. rbr PVO,- potpukovnik Đorđe Aničić.

"Na vatreni položaj stižem oko 20:30 časova. Prilazeći sredstvima prolazim pored lansirne rampe. Rakete su na pripremi, a ugao nagiba veliki. Lagani drhtaj tela, jer ne znam šta se dešava u kabini. Ulazim i sedam na mesto pomoćnika rukovaoca gađanja umesto majora Stoimenova.Dani drema oslonjen na blokove za upravljanje radom lansirnih rampi. Nema blizu ciljeva u vazduhu, ima ih na većim daljinama na raznim azimutima. Odjednom na pokazivaču osmatračkog radara, na azimutu 195 uočavam cilj, na daljini od 23 kilometra. Kažem:"Dani, ovaj ide na nas"!Ciljevi su se približavali. Na daljini 14-15 km i azimutu 210 stepeni rukovaoc gađanja potpukovnik Zoltan Dani je naredio traženje cilja. Ja sam naredio "Antena"-uključeno je zračenje nišanskog radara. Tog momenta počinje igra mačke i miša. Zračimo više od 10 sekundi neuspešno tražeći cilj. Naređujem:"Prekini traženje-ekvivalent"!Posle nekoliko trenutaka Dani naređuje traženje cilja na azimutu 230, a ja momenat zračenja. Veoma brzo, za par sekundi, cilj je pronađen, točkići su škljocnuli više puta, ali operatori ručnog praćenja nisu mogli da ga prihvate. Cilj je išao u manevar velikom uglovnom brzinom. Zračili smo više od 10 sekundi. Ponovo je vreme zračenja predugačko i ponovo naređujem:"Prekini traženje-ekvivalent"!
Ponovo vidim cilj na azimutu 240 stepeni i daljini od 14 km. Cilj vrši manevar kursom, lepo se vidi na pokazivačima osmatračkog radara. Pokušavamo isti postupak treći put na azimutu 240. Točkići oficira vođenja škljocaju, operatori ga gube. Taman sam mislio da ni ovaj pokušaj neće uspeti, kada je stariji vodnik Matić uzviknuo:"Daj ga, daj ga, imam ga"! Točkići su škljocnuli i operatori su ga prihvatili. Stabilno praćenje, azimut 242 stepena, daljina 14,5 km (...) Oficir za vođenje izveštava: Azimut 250 stepeni, daljina 13 km.
Cilj uništi, metod t/t, lansiraj!, komandovao je Dani. Potmula ekplozija. Start prve rakete, posle 5 sekundi i druge, Operatori stabilno prate. Posmatram ekran operatora praćenja. Svetlosni bljesak i eksplozija prve rakete na cilju. Cilj je uništen. Naređujem:"Skidaj visoki"! Daljina 10-11 km, azimut 270 stepeni-izveštava oficir vođenja Muminović. Gledam ekran osmatračkog radara. Panika u vazduhu. Svi su se razbežali, nigde ni jednog cilja.
Posle 20-30 minuta dobijamo komandu Priprema za marš! Treba brzo napustiti lokaciju lansiranja. Premoren sam. Nisam spavao dva dana i noći.
Na radio-vestima u 22:00 časa čujemo da smo oborili F-117A. Olupina je pala u atar sela Buđanovci. Premeštaj na naredni vatreni položaj je bio vrlo brz. Euforija i moral znatno su porasli u jedinici. Svi zovu, čestitaju. Napetost je popustila. Nestalo je grča. Povratila se vera da se nešto može uraditi. Oduševljenje je vladalo u narodu okolnih sela. Svi su nas posmatrali sa velikim poštovanjem."

Spašavanje pilota[uredi - уреди]

Nakon pada aviona i katapultiranja pilota pukovnika Dejla Zelka (eng. Dale Zelko) američka spasilačka misija krenula je u akciju. Spasilačka ekipa nalazila se u jednom helikopteru MH-60 i dva MH-53, a u pratnji se nalazilo 6 aviona T-10.[2][3][4]

Reagovanje[uredi - уреди]

Predstavnik za štampu Pentagona Ken Bejkon je 28. marta 1999. godine potvrdio da je avion američkog ratnog vazduhoplovstva pao 40 kilometara zapadno od Beograda. Uzrok pada nije naveden jer, prema saopštenju, zvaničnici Pentagona još uvek nisu znali da li je avion oboren ili je kvar doveo do gubitka letelice.[5]

Sudbina ostataka F-117A[uredi - уреди]

Ostaci F-117 i kaciga pilota koji se čuvaju u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu

Američke vlasti su u nekoliko navrata zahtevale od jugoslovenskih organa da se u Sjedinjene Države vrate svi delovi i ostaci lovca bombardera F-117A.

Najveći deo ostataka oborenog aviona nalazi se u Muzeju vazduhoplovstva nadomak Beogradskog aerodroma Nikola Tesla. Po rečima zaposlenih u ovoj ustanovi u njihovom vlasništvu je 75 odsto ostataka letelice. Takođe, jedan deo krila nalazi se u okviru stalne postavke memorijalne sobe, posvećene herojima 250. raketne brigade, u komandi te jedinice, u Beogradu na Banjici. Nepoznato je, međutim, koliki je broj delova, ali i najmodernije elektronske opreme završio van granica Srbije.

Beogradska štampa je spekulisala da su u posedu visokosofisticiranih uređaja sa ovog aviona i Rusi, ali i Kinezi koji su još tokom rata dobili ove delove. Zvanično, Beograd nikad nije potvrdio, ali ni demantovao da je omogućio Moskvi i Pekingu da dođu u posed delova F-117A. Visoki ruski zvaničnici su izjavili da su ostaci F-117A korišćeni za testiranje nove generacije antistelt tehnologije i projektila.[6]

Obaranje F-117A u popularnoj kulturi[uredi - уреди]

Indeksovo radio pozorište je snimilo satiričnu pesmu „El Kondor pada“ o pilotu oborenog aviona koji je verovao da je njegova misija potpuno bezbedna pošto je njegov bombarder F-117A navodno nevidljiv za radar. Pesma se nastavlja pripovedanjem o njegovom letu i obaranju od strane PVO Vojske Jugoslavije. Na kraju pesme, pilot je evakuisan uz pomoć 32 helikoptera nakon što su za njim tragali seljaci sa vilama. Pesma takođe ističe neznanje vojnika NATO-a o Kosovu, koji ne znaju ni gde se ono tačno nalazi.

Izvori[uredi - уреди]

Vidi još[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]