Neutrofil

Izvor: Wikipedia

Neutrofili su leukociti koji štite organizam od bakterijske ili gljivične infekcije kao i drugih sitnih izazivača upalnih procesa. Oni uglavnom predstavljaju prvi odgovor organizma na infekciju, a svojom aktivnošću i potonjim odumiranjem u velikom broju formiraju gnoj. Nazivaju se i polimorfojedarni leukociti ili mikrofagi. Izraz mikrofagi proizilazi iz njihove aktivne uloge u fagocitozi. [1]

Najbrojniji su među cirkulišućim leukocitima i čine 50-70% ukupnog broja belih krvnih zrnaca. Na krvnom razmazu su okruglog oblika, sa relativno brojnim mikrovilama. Jedro im ima najčešće 3, ređe 2, 4 ili 5 lobusa, dok je citoplazma ispunjena specifičnim i azurofilnim granulama. Specifične granule boje se ljubičasto jer imaju podjednako izražen afinitet prema baznim i kiselim bojama od čega i potiče naziv neutrofili.

Reference[uredi - уреди]

  1. Thomas J. Kindt, Richard A. Goldsby, Barbara Anne Osborne, Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 izd.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1-4292-0211-4. http://bcs.whfreeman.com/immunology6e/default.asp?s=&n=&i=&v=&o=&ns=0&uid=0&rau=0. 



Morpho didius Male Dos MHNT.jpg Nedovršeni članak Neutrofil koji govori o biologiji je u začetku. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.