Fagocit

Izvor: Wikipedia

Fagociti su bela krvna zrnca koja štite telo putem konzumiranja (fagocitoze) štetnih stranih čestica, bakterija, i mrtvih ili umirućih ćelija. Njihovo ime potiče od grčki: phagein - "da jede", i "-cit", biološkog sufiksa koji označava „ćeliju“.[1] Oni su esencijalni za borbu protiv infekcija i zanaknadni imunitet.[2] Fagociti su važni širom životinjskog carstva[3] i visoko su razvijeni kod kičmenjaka.[4] Jedan litar ljudske krvi sadrži oko šest milijardi fagocita.[5] Fagocite je otkrio 1882 Ilja Iljič Mečnikov dok je studirao larve morske zvezde.[6] Mečnikov je nagrađen za ovo otkriće Nobelovom nagradom za fiziologiju ili medicinu 1908. godine.[7] Fagociti su prisutni kod mnogih vrsta. Neke amebe se ponašaju kao makrofagni fagociti, što sugestira da su se fagociti pojavili rano tokom evolucije živih bića.[8]

Fagociti ljudi i životinja se nazivaju „profesionalnim“ ili „neprofesionalnim“ u zavisnosti od toga koliko su efektivi u izvođenju fagocitoze.[9] U profesionalne fagocite se uvrštavaju neutrofili, monociti, makrofage, dendritske ćelije, i mastociti.[10] Glavna razlika između profesionalnih i neprofesionalnih fagocita je da profesionalni fagociti imaju molekulske receptore na njihovoj površini koji mogu da detektuju štetne objekte, kao što su bakterije, koji se normalno ne nalaze u telu.[11] Fagociti su presudni u borbi protiv infekcija, kao i za održavanje zdravog tkiva, jer uklanjaju mrtve i umiruće ćelije koje su dosegle kraj njihovog životnog veka.[12]

Tokom infekcije, hemijski signali privlače fagocite do mesta gde su patogeni napali telo. Te hemikalije mogu da potiču od bakterija ili od drugih fagocita koji su već prisutni. Fagociti se kreću putem metoda zvanog hemotaksa. Kad fagociti dođu u kontakt sa bakterijama, receptori na površini fagocita se vežu za njih. To vezivanje dovodi fagocitnog „gutanja“ bakterija.[13] Neki fagociti ubijaju progutane patogene putem oksidanasa ili azot oksida.[14] Nakon fagocitoze, makrofage i dendritske ćelije mogu isto tako da učestvuju u prezentaciji antigena. To je proces kojim fagociti premeštaju delove razgrađenog materijala na svoju površinu. Taj materijal se tim putem prikazuje drugim ćelijama imunskog sistema. Neki fagociti zatim putuju u telesne limfne čvorove i prikazuju materijal belim krvnim zrncima zvanim limfociti. Ovaj proces je važan za formiranje imunosti.[15] Međutim, mnogi patogeni su evoluirali metode za izbegavanje napada fagocita.[2]

Reference[uredi - уреди]

  1. Little, C., Fowler H.W., Coulson J. (1983). The Shorter Oxford English Dictionary. Oxford University Press (Guild Publishing). str. 1566–67. 
  2. 2.0 2.1 Mayer Gene (2006). "Immunology — Chapter One: Innate (non-specific) Immunity". Microbiology and Immunology On-Line Textbook. USC School of Medicine. http://pathmicro.med.sc.edu/ghaffar/innate.htm. pristupljeno November 12, 2008. 
  3. Delves et al. 2006, p. 250
  4. Delves et al. 2006, p. 251
  5. Hoffbrand, Pettit & Moss 2005, p. 331
  6. Ilya Mechnikov, retrieved on November 28, 2008. From Nobel Lectures, Physiology or Medicine 1901–1921, Elsevier Publishing Company, Amsterdam, 1967. arhivirano avgust-коловоз 22, 2008 na Wayback Machine
  7. FC Schmalstieg, AS Goldman (2008). "Ilya Ilich Metchnikoff (1845–1915) and Paul Ehrlich (1854–1915): the centennial of the 1908 Nobel Prize in Physiology or Medicine". Journal of medical biography 16 (2): 96–103. doi:10.1258/jmb.2008.008006. PMID 18463079. 
  8. Janeway, Chapter: Evolution of the innate immune system. see Bibliography, retrieved on March 20, 2009
  9. Ernst & Stendahl 2006, p. 186
  10. Robinson & Babcock 1998, p. 187 and Ernst & Stendahl 2006, pp. 7–10
  11. Ernst & Stendahl 2006, p. 10
  12. Thompson, CB (1995). "Apoptosis in the pathogenesis and treatment of disease". Science 267 (5203): 1456–62. doi:10.1126/science.7878464. PMID 7878464. 
  13. Janeway, Chapter: Induced innate responses to infection. see Bibliography, retrieved on March 20, 2009
  14. Fang FC (October 2004). "Antimicrobial reactive oxygen and nitrogen species: concepts and controversies". Nat. Rev. Microbiol. 2 (10): 820–32. doi:10.1038/nrmicro1004. PMID 15378046. 
  15. Janeway, Chapter: Antigen Presentation to T Lymphocytes. see Bibliography, retrieved on March 20, 2009

Literatura[uredi - уреди]

  • Little, C., Fowler H.W., Coulson J. (1983). The Shorter Oxford English Dictionary. Oxford University Press (Guild Publishing). str. 1566–67. 
  • Delves P. J., Martin S. J., Burton D. R., Roit I. M. (2006). Roitt's Essential Immunology (11th izd.). Malden, MA: Blackwell Publishing. ISBN 1-4051-3603-0. 
  • Ernst J. D., Stendahl O., ur. (2006). Phagocytosis of Bacteria and Bacterial Pathogenicity. New York: Cambridge University Press. ISBN 0-521-84569-6  Website
  • Hoffbrand A. V., Pettit J. E., Moss P. A. H. (2005). Essential Haematology (4th izd.). London: Blackwell Science. ISBN 0-632-05153-1 
  • Janeway C. A., Murphy K. M., Travers P., Walport M. (2001). Immunobiology (5th izd.). New York: Garland Science. ISBN 0-8153-3642-X 
  • Paoletti R., Notario A., Ricevuti G., ur. (1997). Phagocytes: Biology, Physiology, Pathology, and Pharmacotherapeutics. New York: The New York Academy of Sciences. ISBN 1-57331-102-2 
  • Robinson J. P., Babcock G. F., ur. (1998). Phagocyte Function — A guide for research and clinical evaluation. New York: Wiley–Liss. ISBN 0-471-12364-1 
  • Sompayrac L. (2008). How the Immune System Works (3rd izd.). Malden, MA: Blackwell Publishing. ISBN 978-1-4051-6221-0 

Spoljašnje veze[uredi - уреди]