Epitop
Epitop, antigenska determinantna (od grč. ἐπί „na“ i τόπος „mesto“) je skup aminokiselinskih rezidua koje se specifično vežu sa paratopom na antitelima. Epitopi su poznati i kao determinanta ili odrednice antigena, ili delovi njegove makromolekule koji prepoznaju antitelo, i za koje se konkretno vezuju receptori na T i B limfocitima. Generalno gledano antigen ima nekoliko ili mnogo različitih antigenskih determinanti i zato reaguje sa bezbroj antitela. Epitop je funkcionalna jedinica, a ne strukturni element proteina i ne može se otkriti nezavisno od svog paratopa. Deo jednog antitela koja prepoznaje epitope zove paratop.[1]
Pojmovi[uredi | uredi kod]
Determinanta je faktor koji uspostavlja prirodu entiteta ili događaja.[2][3][4]
Antigenska determinanta (epitop) strukturna komponenta molekula antigena odgovorna za specifičnu interakciju sa molekulima antitela izazvanu istim ili srodnim antigenima.
Sakrivene antigenske determinanta nalazi se u neeksponiranom regionu molekula, tako da je sprečena da stupa u interakciju sa receptorima na limfocitima, ili sa molekulima antitela, i nije u stanju da izazove neki od imunskih odgovora; može da se pojavi posle stereohemijskih promena molekularne strukture.
Imunogena determinanta je imunogeni deo molekula koji stupa u interakciju sa pomoćnicima T ćelija i pokreće produkciju antitela, nasuprot antigenskoj determinanti ili haptenu, koji stupa u interakciji sa B ćelijama.
Osobine[uredi | uredi kod]
Makromolekuli sadrže veći broj epitopa, od kojih se neki mogu ponavljati, a broj multiplih identičnih determinanti određuje valentnost antigena. Epitop mogu biti nepreklapajući, kada su prostorno udaljeni i omogućavaju vezivanje dva ili više antitela. Preklapajuće determinante su blizu jedna drugoj i dovode do sternih smetnji prilikom vezivanja antitela, a u retkim slučajevima je moguće i da vezivanje prvog antitela dovede do konformacione promene strukture antigena čime se utiče na vezivanje drugog antitela.
Epitop ugljenih hidrata i fosfolipida su kovalentne strukture.
Monoklonska antitela reaguju sa jednim, a poliklonska sa više epitopa na molekulu antigena. Antigen i antitelo vezuju se hidrofobnim, jonskim ili Van der Valsov-im silama i tako stvaraju imunokompleks antigen-antitelo.
Epitopi proteinskih antigena su podeljeni u dve kategorije, na konformacioni epitope i linearne epitope, na osnovu njihove strukture i interakcija sa paratopima.
- Konformacioni epitopi se sastoji od nepovezanih delova antigen ili amino kiselina u nizu. Ovi epitopi stupaju u interakciju sa paratopon na osnovu 3-D površinskih karakteristika, ili sa tercijarnim strukturama antigena.
- Linearni epitopi, nasuprot konformacioni epitopima, stupaju i interakciju sa paratopima na osnovu njihove primarne strukture. Linearni epitop se sastoji od neprekidnog niza aminokiselina iz antigena.
|
| |
Prepoznavanje konformacionim epitopima B ćelija. Uočava se kako su segmenti široko odvojeni i u osnovnoj strukturi dolaze u kontakt u trodimenzionalnom tercijernom strukturom kao sastavnim delom istog epitopa.
|
Linearni epitopi različitih antitela u peptidnom lancu jednog antigena.
|
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Janeway et al.: Immunobiology. 6. Auflage ISBN 0-8153-4101-6. Die 5. englische Ausgabe ist online auf den Seiten des National Center for Biotechnology Information-Bookshelf verfügbar, (online).
- ↑ (en) Epitopes; See antigenic determinant. TheFreeDictionary
- ↑ Epitopes In: McGraw-Hill Concise Dictionary of Modern Medicine. © 2002 by The McGraw-Hill Companies, Inc.
- ↑ Determinant In:Miller-Keane Encyclopedia and Dictionary of Medicine, Nursing, and Allied Health, Seventh Edition. © 2003 by Saunders, an imprint of Elsevier, Inc. All rights reserved.