Matthias Grünewald

Izvor: Wikipedia
Detalj iz Insenhajmer oltara koji prikazuje izraze lica Krista prilikom razapinjanja na krst koji je promenio poglede na umetnost ovog umetnika nemačke renesanse

Grinevald ili „Mathis Gothart Nithart“ (pod pseudonimom Grünewaldr. 1470. †1528. godine) bio je značajna ličnost nemačkog renesansnog slikarstva i predstavnik pozne gotike ekspresivnog spiritualizma.

Ime[uredi - уреди]

Posle godine 2002. istraživačke publikacije od Karl Arndta su otkrile da se umetnik zvao Gothart a po prezimenu Nithart i da je njegov monogram bio M.G.N. (Mathis Gothart Nithart). U istoriju umetnosti je ušao kao Matijas Grinenvald što možemo zahvaliti Joahimu Sadrantu njegovom prvom biografu i biografiji koja je nastala 1675. - 1679. godine i ovakovo ime se upotrebljava i u nemačkom prostoru i internacionalno je prihvaćeno.

Biografski podaci[uredi - уреди]

Drugi veliki slikar pored Direra bio je Matijas Gothart Nithart nazvan Grinevald, umetnik koji je preko jedne zablude nazvan Grinevald rodio se oko 1470./1480. u Vircburgu i 1528. umro je u Hale na Sale. Postao je poznat isključivo u 20. veku. Gde je stekao svoje obrazovanje je danas nepoznato ali je izvesno poznavao dela od Mantenje, Leonarda, Rafaela, Hijeronimusa Boša i Holbajna. Odrastao je u Vircburgu i između godina 1501. i 1521. je bio vlasnik radnje u Seligenštatu. Većinu svog života je proveo u Majncu. Bio je protestant i odobravao je učenje Martina Lutera.

Od njegovih prvih dela je poznato Krist na križu 1502./1503. godine.1510. nastupio je kao građevinar u službu kod biskupa u Majncu. U ta vremena on slika višedelne table oltara za crkve i katedrale stvarajući svoja oltarska dela po kojima je poznat.

Godine 1516. je postao dvorski slikar plemića- kurfirta Albrehta Braniburskog. Iz nepoznatih razloga i verovatno zbog svojih ubeđenja kao luterana morao je ovo radno mesto da napusti 1520. godine.

Grinevald se preselio u Hale i radio je ponovo kao inženjer građevinar za vodene gradnje i fontane i ubrzo je tu umro. Umetnikovi prijatelji u službi kardinala Albrehta podpisali su njegovu smrtovnicu. Kasnijih vesti o njemu nema. Većina njegovih dela je izgubljena morala bi da nas zadovonji a sačuvan je i jedan red crteža u mekoj kredi i u stvari su studijski radovi za oltarsko slikarstvo koje je slikao i pokazuju njegovo poznavanje italijanske grafike. Njegovi crteži su pod uticajem jednog mistično- vizionarskog stila sa naglašenim gestom koji nosi odjeke u kasnoj gotici.

Detalji njegova života prilično su nerazjašnjeni za slikara tako velikog značaja kakvog je bio Grinevald. Verovatno je rođen u Vircburgu. Živeo je u stilu slikara koji je bio i arhitekta i preduzimač i pokoravao se pravilima esnafa. Nije živeo nigde dugo vremena. Imao je naklonost za Martina Lutera a zavisio je od mnogih mecena za koje je radio a koji su bili katolici. Bio je nadahnut individualističkim duhom renesansnih umetnika u Italiji. Njegovo ime sigurno nije bilo Grinevald, što je pogreška autora iz 17. veka Joahima von Sandrarta, od kojeg nam potiču podatci o ovom slikaru, koji ga je pomešao sa drugim umetnikom a koji je Grinevalda uporđivao sa Koređom. U starim dokumentima nalazimo ga pod imenom „Mathis der Maler“, znamo da je koristio dva prezimena Gothart i Nithardt, i da je jedan od monograma koji je upotrebljavao na svojim delima bio "M.G.N." (Mathis Gothard Nithart).Pored ovog monograma koji se pojavljuje dva puta u njegovim delima"M.G.N." upotrebio je i monograme "M.G." i "m.g.". Umro je u Haleu 1528. godine. Sačuvana su samo malobrojna njegova dela. On ne duguje italijanskoj umetnosti takoreći ništa a naučio je da upotrebljava perspektivu i niske horizonte koje možemo otkriti u njagovim delima kao i fizičku bujnost njegovih likova koje prikazuje.Renesansa je možda najsnažnije ostavlla na njega utiske u psiholočkom smislu. Poznato je i da je njegov đak je bio Hans Grimer.

Stil[uredi - уреди]

Trostruki portret "Trias Romana", crtež kredom 1525. Državni muzej, Berlin

Grinevaldov stil je bio naturalistički i fantazijski, forme koje upotrebljava su neuobičajene i približava se renesansnom slikarstvu. U svom naturalizmu se Grinevald iživljava na izranjavljenom telu Krista i žalošću ojađenih lica Marije i Jovana.

Za razliku od idealizma i humanizma razvijene renesanse Grinevald je upotrebljavao nasilje i tragediju u svetlosno visokim kontrastnim oblastima. Upravo ovi elementi koji se mogu uočavati u njegovim ranim radovima od njega prave majstora individualnog stila puno razvijenoga i uočljivog u njegovom oltaskom delu, i sa pravom je smatrano da je predhodnik ekspresionizma.

Upotrebljava različite intenzitete svetlosti, od puno osvetljenog, kada Krist ustaje iz mrtvih do stapanja sa senkom u otkrovenju. Delo se odlikuje i odskače jedinstvenošću u koloritu i snalažljivošću slikara. Neuobičajeno je upotrebljavao dugine boje i celina je uvek upečatljiva i velelepna.

Od nemačkih umetnika mu je bio najbliži Balding Grin, sa kojim je često bio zmenjivan.

Delo i karakteristike[uredi - уреди]

Značajan deo njegovog dela je nestala i danas poznajemo samo 13 njegovih dela.

  • Njegovo glavno delo je Isenhajmski oltar nastao između 1513. i 1515. godine koji kombinuje slikarstvo i vajarstvo sa savršenim izobraženjem izraza i ljudskog tela u pokretu. Sada se može videti u muzeju u Kolmaru u Francuskoj. Bio je naručen od strane praeceptora Guida Guersija kao glavni oltar za manastirsku crkvu sv. Antonija u Isenhajmu u Alzasu u Francuskoj. Ovo delo je tokom dugog vremena pripisivano Albrehtu Direru a deluje na nas snagom kojom je oslikana Sikstinska kapela od strane jednog Mikelanđela. Ova rezbarena škrinja ima dva para krila koja se pokrećući stvaraju tri pozornice. U sklopljenom stanju se vidi Raspeće koja je verovatno najimpresivnije koje je ikada naslikano. Raspeće je po svome delovanju ozbiljno dok je kada se otvore spoljašnja krila dalje scene već mnogo vedrije. Na krilima ovog skladnog oltara se nalazi Sv. Antonije i Sv Sebastijan i red velikih pojava na licu i zadnjim stranama pojedinih krila; Devica Marija oslavljivana anđelima u gotskoj arhitekturi i Madona- Marija kao mati sa malim Kristom u naručiju, na zadnjoj strani su takođe ; prikazi iz života svetaca Antonija i Pavla, Kristovo ustajanje iz mrtvih i otkrovenje Marijino a na drugoj strani i razapinjanje Krista na križ sa Marijom i Jovanom Reljef u sredini predstavlja stavljanje Kristovog tela u grob.Ovde je najupadljivije postavljanje pokreta koji prožima ove slike koje konfrontira sa shvatanjima iz pozne gotike. Svetlost koju upotrebljava je bogata u prelivima boja i karakterizirana je besprimerenom smelošću i može se meriti i upoređivati samo sa bojom u slikama u Veneciji.
  • Ruganje se Kristu 1503. godine, drvena ploča 109 x 74
  • Razapinjanje Krista, dovršeno oko 1505. godine, drvena ploča 179 x 92
  • Krila Helerovog oltara, oko 1510.- 1512. godine platno na drvu 185 x 150
  • Čudo sa snegom, 1517.- 2519. godine drvo 179 x 92
  • Devica Marija sa detetom, oko 1518. godine 62 x 46
  • Sv. Erazmus i Mauricius oko 1521.- 1523. drvena ploča 226 x 176
  • Oplakivanje Krista, oko 1524.- 1523. drvena ploča 36 x 136

Galerija[uredi - уреди]

Literatura[uredi - уреди]

  1. Altdeutsche Malerei, Geerd Westrum, München, 1979.
  2. Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb 1959.
  3. Mala prosvetina enciklopedija, Beograd, 1959.
  4. Svet umenia, IKAR, Bratislava 2002.
  5. Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, B. Bystrica 2004.
  6. Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001.
  7. Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996.
  8. cz Wikipedia

Vidi Još[uredi - уреди]

Eksterni linkovi[uredi - уреди]