Manastir Pantelejmon

Izvor: Wikipedia
Manastir Pantelejmon

Manastir svetog Pantelejmona na Svetoj Gori (grčki: Μονη Αγιου Παντελεημονος); takođe poznat kao Rusikon (grčki: Ρωσσικον ) je jedan od 20 "glavnih" manastira na Svetoj Gori. Tradicionalno se smatra „ruskim“, iako sastav monaha je postao pretežno ruski tek u poslednjem kvartalu XIX veka, kada je stavljen pod upravu Ruske crkve i ruskog cara što je trajalo do početka Prvog svetskog rata.

Pantalejmon je rangiran kao 19-ti manastir u hijerarhiji Svete gore.

Istorija[uredi - уреди]

Prvobitno rusko monaški naselje na Svetoj Gori u XI veku je bilo priznato kao poseban manastir.

U vreme Tatarsko-mongolskog ropstva Rusije većina monaha bili su Grci i Srbi.

Krajem XV i početkom XVI veka u manastiru su živeli uglavnom Srba, što svedoči prepiska uprave manastira sa vlastima u Moskvi iz tog vremena.

U XVIII veku manastir je pao u tako tešlko stanje da je 1726. godine u njemu ostalo samo dva ruska i dva bugarska monaha.

1735. godien manastir je proglašen grčkim.

Manastir je obnovljen i ponovo postao ruski 1830. godine dolaskom jeromonaha Anikite.

Manastir je bio pod pokroviteljstvom Ruske carske porodice Romanovih tokom druge polovine XIX veka kada je doživeo značajan napredak.

Do kraja XIX veka postao je najveći manastir na Svetoj Gori po posedu i broju bratstva. 1903. godine je bilo 1.446 monaha, a 1913. - oko 2000. Manastir je više puta paljen, najpoznatiji slučajevisu : 1307., kada je manastir spaljen od strane katalonskih, pirata, i 1968. godine.

Prvi od lidera Rusije koji je posetitio Rusikon je bio Vladimir Putin (9. septembar 2005).

Podvižnici, relikvije i blago[uredi - уреди]

Manastir je ovenčan podvizima mnogobrojnih ruskih podvižnika od kojih je najpoznatiji starac Siluan, koji je umro i sahranjen u manastiru 1938. godine.

Ponos manastira je biblioteka, koja je bila teško oštećena tokom požara 1959., i nekoliko neprocenjivih relikvija, uključujući mošti Svetog Pantelejmona.

Trenutni status[uredi - уреди]

Godine 2006. bratstvo manastira je brojalo oko 50 monaha i iskušenika.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]