Manastir Ksiropotam

Izvor: Wikipedia

Koordinate: 40°13′40.54″N 24°13′11.33″E / 40.2279278, 24.2198139

Manastir Ksiropotam, pogled sa severa

Manastir Ksiropotam (grčki: Ιερά Μονή Ξηροποτάμου) je grčki manastir koji se nalazi na Svetoj gori. Posvećen je svetoj Četrdesetorici mučenika Sevastijskih.

Rangiran je kao osmi po redu u hijerarhiji svetogorskih manastira. Svetogorska luka Dafni metoh je manastira Ksiropotama.

Ime[uredi - уреди]

Ksiropotam na grčkom znači suva reka (ξηρός— suv; ποταμός— reka). Manastir se nalazi nedaleko od usahlog rečnog korita, pa se pretpostavlja da je po tome i dobio ime.

Geografski položaj[uredi - уреди]

Manastir Ksiropotam, pogled sa zapada

Nalazi se u središnjem delu Svete gore, na južnoj obali, iznad luke Dafni, pored puta Dafni—Kareja, na nadmorskoj visini od 192 metra[1].

Istorija[uredi - уреди]

Manastir Ksiropotam jedan je od najstarijih na Svetoj gori [2]. Prema predanju o kojem pisani spomeni postoje od Devetog veka, podignut je u Petom veku od vizantijske carice Pulherije[2]. Manastir je više puta bio rušen i obnavljan. Prvi put su ga opustošili Arapi u Osmom veku, tokom Vizantijsko-arapskog rata. Car Roman Prvi Lakapin ga obnavlja u Desetom veku [3]. Do 13. veka bio je jedan od najbogatijih svetogorskih manastira zbog ogromnih poseda zemlje koje je tada imao.

Drugi put biva opustošen tokom latinskog osvajanja Vizantije u 13. veku od strane krstaša. Manastir Ksiropotam 1280. godine prihvata Lionsku uniju sa Rimokatoličkom crkvom. Strada krajem 13. veka od zemljotresa. Obnavlja ga Car Andronik Drugi Paleolog u 14. veku.

Tokom 14. i 15. veka manastir pomažu srpski vladari i velikaši čijom zaslugom je podignut pirg, zidine i kapela posvećena Presvetoj Bogorodici[4]. Car Dušan Nemanjić daruje manastir 1346. godine [5] [6], a despot Đurađ Branković pomogao je 1445. godine izgradnju katolikona (centralne crkve)[7]. Padom Carigrada 1453. godine i Smedereva 1459. godine manastir ostaje bez svojih pokrovitelja i nastaju teški dani.

Manastir je 1489. godine imao 90 monaha.

Gotovo potpuno je uništen u požaru 1507. godine. Monasi su praktično uspeli da spasu samo riznicu i dragocenosti. Manastir je toliko osiromašio da je izgubio peto mesto koje do tada imao u hijerarhiji svetogorskih manastira i dolazi na osmo mesto. Obnovu pomaže sultan Selim Prvi, pošto je imao čudesno viđenje Četrdesetorice mučenika Sevastijskih koji su mu pomogli da pobedi u vojnom pohodu u Egiptu. U manastiru se čuva Hatišerif sultana Selima izdat 9. marta 1520. godine kojim je dao brojne priloge i poreske olakšice manastiru. Manastir u 16. veku pomažu i vlaške vojvode.

Ponovo gori u požaru 1609. godine. Da bi prikupili sredstva za obnavljanje manastira monasi organizuju izlaganje svoje najveće dragocenosti Časnog Krsta po vlaškim zemljama i mole vlaške vojvode za dalju pomoć manastiru. Godine 1659. manastir je imao 23 monaha. U ovim vremenima dva vaseljenska patrijarha iskazuju osobitu naklonost prema Ksiropotamu, Timotej Drugi koji svojom singelijom daje bogate darove manastiru, i Metodije Treći koji ga 1671. godine uzdiže u red "patrijaršiskog i stavropigijalnog manastira". Ovu titulu manastir i danas koristi u zvaničnom nazivu.

Manastir Ksiropotam, gravira iz 1894. godine, Brockhaus

U 18. veku ugled manastira ponovo počinje da raste dolaskom za sabrata monaha Kesarija Dapontea. Vlaški kneževi su i u ovom vremenu pomagali Ksiropotam, a manastir u 18. veku dobija današnji izgled. Crkva je završena 1761. godine, a freskopis 1783. godine. Istočni deo konaka podignut je 1760. godine, a južni deo 1796. godine.

Tokom Grčkog ustanka turska vojska je u Ksiropotamu smestila svoju jedinicu zbog povoljnog geografskog položaja sa koga se može osmatrati ceo Singitski zaliv[8]. Vojska je bila stacionirana u manastiru od 1821. godine do 1829. Većina bratstva privremeno se sklonila na manastirske metohe u Skopelosu i Naksosu[9].

Požar 4. marta 1952. uništio je severni i istočni deo konaka. Manastir je obnovljen fondovima grčke Vlade i zalaganjem preduzimljivog igumana Evsevija.

U požaru 1973. godine gore delovi južnog i severnog konaka. Deo uništen u požarima kasnije je obnovljen.

Legenda[uredi - уреди]

Dva legende vezane za Lionsku uniju se i danas čuvaju u Ksiropotamu i ostalim svetogorskim manastirima[10].

Po predanju, u manastiru se tokom služenja mise u prisustvu cara Mihajla Osmog Paleologa desio zemljotres tokom kojeg se manastir srušio, a car jedva spasio.

Po druom predanju, svake godine na praznik svetih Četerdeset mučenika sevastijskih na zidu oltara nicalo je četrdeset pečuraka koje su monasi sekli na sitnije komade i delili prisutnima na Liturgiji kao blagoslov. Kada je manastir prihvatio Uniju ovo čudo je prestalo da se dešava.

Arhitektura[uredi - уреди]

Manastir Ksiropotam tipičan je predstavnik atoske arhitekture. Manastirska crkva izgrađena je u obliku upisanog krsta sa pet kupola i dva paraklisa. Za razliku od većine pravoslavnih crkava koje su okrenute prema istoku Ksiropotamska crkva je zbog konfiguracije terena okrenuta prema severu[11]. Ikonostas je izrađen u duborezu i predstavlja remek-delo. Kao freskopisci crkve potpisani su "Konstantin, Atanasije i Naum iz Korče" [12].

Osim saborne crkve i dva paraklisa u njoj, manastir ima još 14 paraklisa u samim konacima i u bližoj okolini. Preko puta ulaza u glavnu crkvu nalazi se trpezarija, živopisana 1859. godine, zadužbina vlaškog vojvode Aleksandra Gike. Kao freskopisci trpezarije potpisani su monasi Sofronije i Nikifor [7].

Riznica[uredi - уреди]

  • U manastiru se nalaze brojne relikvije, a najpoznatiji je po najvećem komadu Časnog krsta koji danas postoji, probijen ekserom, a na kome je bio razapet Isus Hristos. Ostatak Časnog krsta ima dužinu 31 centimetar, a širok je 16 centimetara. Prema predanju, ovaj komad je manastiru poklonio Car Roman Prvi Lakapin. U riznici se nalazi još nekoliko manjih komada Časnoga krsta. Zbog toga manastir kao slavu slavi i Uspenje Časnoga krsta 14. septembra (po starom kalendaru).
  • Ikona svetog Dimitrija Solunskog, izrađena u zelenom mermeru, koja se svojevremeno nalazila u crkvi Svete Sofije u Carigradu. U zapisu protosinđela Grigorija, koji se čuva u manastiru, kaže se da je on nekada bio službenik Vaseljenske Patrijaršije te da je kasnije odlučio da se posveti intenzivnijem monaškom životu i odlazi u manastir Ksiropotam, a kao dar manastiru donosi ovu ikonu do koje došao tako što je potplatio svoje poznanike Turke koji su imali pristup crkvi Svete Sofije da je uzmu i zatim je otkupio od njih[13].
  • Ksiropotamski iguman Evdokim u svojoj knjizi nabraja 51 komad svetih moštiju koje se čuvaju u manastirskoj riznici, među kojima su i delovi moštiju: svetih Četrdeset mučenika Sevastijskih, apostola Timoteja, apostola Varnave, svetog Stefana Prvomučenika, svetog Andreja Kritskog, svetog Ignatija Bogonosca, svetog Jovana Zlatoustog, svetog Grigorija Bogoslova, svetog Vasilija Velikog, svetog Georgija, svetog mučenika Prokopija, svetog Aksentija, svetog Trifuna, svetog Grigorija Jermenskog, svetog Artemija...[14]
  • Skupoceni putiri i krstovi iz Srednjeg veka, kao i srednjovekovna Jevanđelja ukrašena minijaturama.
  • Ikona svetih Četrdeset mučenika, dar turskog cara Selima Prvog.
  • Trideset zrna tamjana, deo darova koji su Mudraci sa Istoka prineli novorođenom Hristu[15], dar srpske sultanije Mare manastiru Svetoga Pavla Ksiropotamskog.
  • Diskos carice Pulherije [16].
  • Manastir ima vrednu zbirku od 409 rukopisa i 4 000 srednjovekovnih knjiga. Manastir čuva hrisovulju srpskog kralja Milutina Nemanjića izdatu 1292. godine kojom potvrđuje manastirske posede [17].

Sveti Pavle Ksiropotamski[uredi - уреди]

Prokopije Rangava, u monaštvu Pavle (grčki: Παύλος Ξηροποταμινός.). Rođen u Carigradu od oca cara Mihajla Rangave i majke Prokopije, ćerke cara Nikifora.

Bio vrlo obrazovan. Odlazi na Svetu goru, monaši se, i živi u manastiru Ksiripotamu koji je u to doba bio bez monaha, malo pre njegovog dolaska opustošen od pirata. Vratio je stari sjaj Ksiropotamu obnovivši uz pomoć carskog dvora objekte u manastiru i ponovo okupivši monaško bratstvo. Dobio od vizantijskog cara na dar deo Časnog krsta koji se i danas čuva u manastiru. Pošto je njegova asketska slava privukla mnogo pažnje, povlači se iz Ksiropotama u drugi kraj Svete gore, no kasnije se i tamo okuplja novo bratstvo, te sveti Pavle osniva novi manastir koji danas po njemu nosi ime Sveti Pavle.

Od njegovih dela sačuvani su: Beseda na Vavedenje Presvete Bogorodice, Kanon Četrdesetorici mučenika i Kanon Časnome Krstu.

Pravoslavna crkva praznuje ga 28. jula.

Kesarije Ksiropotamski[uredi - уреди]

Konstantin Dapontes, u monaštvu Kesarije (grčki: Καισάριος Δαπόντες), diplomata, kasnije monah, jedan od značajnijih grčkih pesnika 18. veka.

Rodio se u Skopelosu 1713. godine. Studirao u Carigradu, Bukureštu i Jašiju. Po završenom školovanju radio kao visoki državni službenik vlaških vojvoda Konstantina i Jovana Mavrkordata. Tragično izgubivši suprugu i ćerku odlučuje se da život posveti Bogu i 1753. godine odlazi u Blagoveštenjski manastir u Skopeliju. Prelazi 1757. godine u manastir Ksiropotam. Izuzetno plodan pesnik. Pesme su mu uglavnom motivisane religioznim i istorijskim temama. Zbog svog patricijskog porekla i veza koje je imao na vlaškom dvoru, uz pomoć vlaških vladara, materijalno je dosta unapredio manastir koji u Kesarijevo vreme dobija današnji oblik.

Umro 4. decembra 1784. godine u Ksiropotamu. Veći deo njegovih originalnih rukopisa čuva se danas u manastirskoj biblioteci.

Manastir danas[uredi - уреди]

Manastir je od 1981. ponovo uređen kao opštežiteljni. Iguman manastira je arhimandrit Josif. Manastirsko bratstvo 2010. godine ima trideset monaha.

Reference[uredi - уреди]

  1. Το καθολικό της μονής Ξηροποτάμου, Σχεδιασμός και κατασκευή στη ναοδομία του 18ου αιώνα, autor: Μιλτιάδης Δ.Πολυβίου, izdavač: Ταμείο Αρχαιολογικών Πόρων, 1999.
  2. 2.0 2.1 Η εν Αγίῳ Ορει τού Αθω Ιερά Μονή τού Ξηροποτάμου, autor: Ευδοκίμου Προηγουμένου Ξηροποταμηνού, Solun 1972., stranica 10.
  3. Η εν Αγίῳ Ορει τού Αθω Ιερά Μονή τού Ξηροποτάμου, autor: Ευδοκίμου Προηγουμένου Ξηροποταμηνού, Solun 1972., stranica 16.
  4. Άθως, το περιβαλί της Παναγίας, autor: Gerhard Trumler, Izdavač: Adam,Αθήνα, str. 118-124
  5. Το καθολικό της μονής Ξηροποτάμου, Σχεδιασμός και κατασκευή στη ναοδομία του 18ου αιώνα, autor: Μιλτιάδης Δ.Πολυβίου, izdavač: Ταμείο Αρχαιολογικών Πόρων, 1999. Αθήνα.ISBN 960-214-920-5; ISSN 1108-1244, stranica 21.
  6. Το Άγιο Όρος, autor: Μοναχός Δωρόθεος Βατοπεδινός, str. 329-339
  7. 7.0 7.1 Το Άγιο Όρος, izdavač: Ι.Καρακώτσογλου, 1999., Αθήνα, ISBN 960-7927-07-9, str. 168.
  8. Το Άγιο Όρος, autor: Μοναχός Δωρόθεος Βατοπεδινός, stranica 336.
  9. Η εν Αγίῳ Ορει τού Αθω Ιερά Μονή τού Ξηροποτάμου, autor: Ευδοκίμου Προηγουμένου Ξηροποταμηνού, Solun 1972., stranica 123.
  10. Η εν Αγίῳ Ορει τού Αθω Ιερά Μονή τού Ξηροποτάμου, autor: Ευδοκίμου Προηγουμένου Ξηροποταμηνού, Solun 1972., stranica 24.
  11. Το καθολικό της μονής Ξηροποτάμου, Σχεδιασμός και κατασκευή στη ναοδομία του 18ου αιώνα, autor: Μιλτιάδης Δ.Πολυβίου, izdavač: Ταμείο Αρχαιολογικών Πόρων, 1999., stranica 74.
  12. Το Άγιο Όρος, izdavač: Ι.Καρακώτσογλου, 1999., Αθήνα, ISBN 960-7927-07-9, str. 169.
  13. Τα ταξίδια του στο Άγιον Όρος. autor: Βασιλί Μπάρσκι, Izdavač: Μουσείο Μπενάκη, ISBN 978-960-98312-0-8, stranica 502.
  14. Η εν Αγίῳ Ορει τού Αθω Ιερά Μονή τού Ξηροποτάμου, autor: Ευδοκίμου Προηγουμένου Ξηροποταμηνού, Solun 1972., stranica 145.
  15. Η εν Αγίῳ Ορει τού Αθω Ιερά Μονή τού Ξηροποτάμου, autor: Ευδοκίμου Προηγουμένου Ξηροποταμηνού, Solun 1972., stranica 146.
  16. Η εν Αγίῳ Ορει τού Αθω Ιερά Μονή τού Ξηροποτάμου, autor: Ευδοκίμου Προηγουμένου Ξηροποταμηνού, Solun 1972., stranica 146
  17. Η εν Αγίῳ Ορει τού Αθω Ιερά Μονή τού Ξηροποτάμου, autor: Ευδοκίμου Προηγουμένου Ξηροποταμηνού, Solun 1972. stranice 24. i 166.

Literatura[uredi - уреди]

  • Το καθολικό της μονής Ξηροποτάμου, Σχεδιασμός και κατασκευή στη ναοδομία του 18ου αιώνα, autor: Μιλτιάδης Δ.Πολυβίου, izdavač: Ταμείο Αρχαιολογικών Πόρων, 1999. Αθήνα.ISBN 960-214-920-5; ISSN 1108-1244
  • Η αρχητεκτονική των ναών της Μονής Ξηροποτάμου, Μιλτιάδης Δ.Πολυβίου, Θεσσαλονική 1999.
  • Η εν Αγίῳ Ορει τού Αθω Ιερά Μονή τού Ξηροποτάμου, autor: Ευδοκίμου Προηγουμένου Ξηροποταμηνού, Solun 1972.
  • Περιεχόμενο των σημειωμάτων των χειρογράφων της μονής Ξηροποτάμου Αγίου Όρους, autor: Αναστασία Βακαλούδη, izdavač: Πουρναράς Π. Σ., 2004.
  • Αθωνικά Σύμμεικτα 3 Αρχείο της Ι. Μ. Ξηροποτάμου, Eπιτομές μεταβυζαντινών εγγράφων, autor: Πάρις Γουναρίδης, izdavač: Εθνικό Ίδρυμα Ερευνών (Ε.Ι.Ε., 1993.
  • Μονές του Αγίου Όρους Ιερές Σκήτες και Ησυχαστήρια Ξηροποτάμου, autor: Ιωάννης Μ. Χατζηφώτης, izdavač: ΕΚΔΟΤΙΚΗ ΑΘΗΝΩΝ, 2009.
  • Κήπος χαρίτων Τουτέστι, βιβλίον περιέχον την περίοδον του τιμίου ξύλου του ζωοποιού σταυρού, του εν τη ιερά και βασιλική μονή του Ξηροποτάμου, autor: Καισάριος Δαπόντες, izdavač: ΕΡΜΗΣ, 1995.
  • Οι θησαυροί του Αγίου Όρους: Εικονογραφημένα χειρόγραφα Παραστάσεις, επίτιτλα, αρχικά γράμματα: Πρωτάτον, Μ. Διονυσίου, Μ. Κουτλουμουσίου, Μ. Ξηροποτάμου, Μ. Γρηγορίου, autor: Στυλιανός Πελεκανίδης, izdavač: ΕΚΔΟΤΙΚΗ ΑΘΗΝΩΝ, 1973.
  • ΘΕΣΣΑΛΟΝΙΚΕΙΑ ΚΑΙ ΜΑΚΕΔΟΝΙΚΑ, autor: Αθ.Ε. Καραθανάση, str. 135-137, izdavač: Αφοί Κυριακίδη 1996, Θεσσαλονίκη
  • Alice-Mary Talbot, Anthony Cutler: Xeropotamou Monastery. In: Oxford Dictionary of Byzantium, Band 3, 1991, S. 2209-2210
  • E. K. Litsas: Xeropotamou. In: Lexikon des Mittelalters Bd. 9, 1999, Sp. 404-405
  • ΜΑΡΙΝΕΣΚΟΥ ΦΛΟΡΙΝ, Ο Καισάριος Δαπόντες και η περιοδεία του με το Τίμιο Ξύλο στις Παραδουνάβιες Ηγεμονίες
  • ΜΑΡΙΝΕΣΚΟΥ ΦΛΟΡΙΝ, Ο Καισάριος Δαπόντες και τα Ρουμανικά Πριγκηπάτα
  • The Treasures of Mount Athos: Illuminated Manuscripts: Miniatures-Headpieces-Initial Letters: Volume I: The Protaton and the Monasteries of Dionysiou, Koutloumousiou, Xeropotamou and Gregoriou, The Patriarchal Institute For Patristic Studies and S.M. Pekekandis and P.C. Christou and Ch. Tsioum, izdavač: EKDOTIKE ATHENON S A, 1974
  • Τα ταξίδια του στο Άγιον Όρος. autor: Βασιλί Μπάρσκι, str. 497-523. ISBN 978-960-98312-0-8
  • Άθως, το περιβαλί της Παναγίας, autor: Gerhard Trumler, Izdavač: Adam,Αθήνα, str. 118-124
  • Το Άγιο Όρος, autor: Μοναχός Δωρόθεος Βατοπεδινός, str. 329-339
  • Το Άγιο Όρος, izdavač: Ι.Καρακώτσογλου, 1999., Αθήνα, ISBN 960-7927-07-9

Spoljašnje veze[uredi - уреди]