Maginotova linija

Izvor: Wikipedia
Maginot line 1.jpg

Mažino linija je bila linija betonskih utvrđenja, tenkovskih prepreka, mitraljeskih gnezda i ostalih vidova odbrane koje je Francuska konstruisala duž svojih granica sa Nemačkom i Italijom pred Drugi svetski rat. Ovaj termin opisuje ili ceo sistem ili samo odbrane prema Nemačkoj dok je termin Alpska linija korišćen za francusko-italijanske odbrane. Francuzi su verovali da će utvrđenja omogućiti vreme potrebno za mobilizaciju vojske u slučaju napada, kao i kompenzovati brojčanu slabost. Uspeh statičke defanzivne borbe u Prvom svetskom ratu je imao ključni uticaj na razmišljanje Francuza.

Planiranje i izgradnja[uredi - уреди]

Ovu odbranu je prvi predložio Maršal Žofr. Suprotstavljali su mu se modernisti poput Pola Rejnoa i Šarla de Gola koji su preferirali u avijaciju. Žofr je imao podršku Petena a bilo je i više izveštaja i komisija koje je organizovala vlada. Ali Andre Mažino je ubedio vladu da investira u ovaj projekat. Mažino je bio veteran iz Prvog svetskog rata koji je postao francuski ministar za veteranske poslove a onda ministar rata (19221924; 19291930; 19311932.).

Linija je građena u brojnim fazama od 1930 od strane STG-a (Section Technique du Génie) a nadgledao je CORF (Commission d'Organisation des Régions Fortifiées). Glavni redovi su uglavnom završeni do 1935. i koštali su oko 3 milijarde franaka.

Osobine[uredi - уреди]

Odbrana se sastojala od povezanih kompleksa bunkera za hiljade ljudi, bilo je 108 glavnih utvrđenja (ouvrages) na svakih 15 kilometara, manja utvrđenja i prozori između, sa preko 100 kilometara tunela.

Utvrđenja se nisu prostirala kroz Ardene ("neprobojne“ i „neprolazne") ili duž granice sa Belgijom jer su dve zemlje potpisale savez 1920, po kome će francuska vojska operisati po Belgiji ako bi je nemačka vojska napala. Kada je Belgija poništila sporazum 1936. i proglasila neutralnost, Mažino linija je brzo proširena duž francusko-belgijske granice, ali nije bila podjednako kvalitetna kao ostatak linije. Bio je još jedan nalet izgradnje tokom 19391940. uz opšta unapređenja širom linije. Konačna linija je bila najjača oko industrijskih regiona Meca, Lorene i Alzasa, dok su ostale zone u poređenju sa ovima bile slabo čuvane.

Nemačka invazija[uredi - уреди]

Tokom nemačke invazije u Drugom svetskom ratu, plan iz 1940. (Sichelschnitt) je pripremljen da bi se pobrinuo za liniju. Mamac je poslat na liniju. dok je Druga armijska grupa presekla kroz Belgiju i Holandiju, kao i kroz Ardene, koji su ležali severno od glavnih francuskih odbrana. Stoga su Nemci bili u stanju da izbegnu direktan napad na Mažino liniju. Napadajući od 10. maja, nemačke snage su duboko zašle u Francusku kroz pet dana i nastavile su sa napredovanjem do 24. maja, kada su stale blizu Denkerka. Do ranog juna, nemačke snage su odsekle liniju od ostatka francuske, i francuska vlada se spremala za primirje koje je potpisano 22. juna u Kompjenju. Ali linija je još bila netaknuta i u njoj je bilo dosta komandanata koji su želeli da se bore; i italijanski napad je uspešno odbijan. Ipak Maksim Vejgand je potpisao predaju, i vojska je pala u zarobljeništvo.

Kraj rata[uredi - уреди]

Kada su savezničke snage izvršile invaziju u junu 1944, Mažino linija je ponovo u velikoj meri zaobiđena, a borbe su vođene samo na delovima utvrđenja blizu Meca i u severnom Alzasu pred kraj 1944.

Linija posle Drugog svetskog rata[uredi - уреди]

Francuzi su posle rata ponovo zaposeli liniju i izvršili neke izmene na njoj. Ipak, kada se Francuska povukla iz NATO-a (1966.) veći deo linije je napušten. S rastom francuske nuklearne sile, do 1969, vlada je u velikoj meri digla ruke od linije, delovi su otvoreni za javnost, a ostatak je ostavljen zubu vremena.

Izraz „Mažino linija“ se koristi kao metafora za nešta šta u šta se neko sa pouzdanjem oslanja, iako je neefikasno. U stvari, ova linija je učinila upravo ono za šta je bila sačinjena, zapečatila je deo Francuske, i primorala agresora da je obiđe (nekoliko utvrđenja Mažino linije koje su nemačke oklopne jedinice direktno napale su se dobro držale). Kao što je u početku zamišljano, Mažino linija je bila deo šireg plana odbrane, u kojem bi se napadačima suprotstavila francuska armija, ali je plan u opštem propao, što je dovelo do neefikasnosti linije.

Vidi još[uredi - уреди]

Knjige[uredi - уреди]

  • Entoni Kemp - „Mažino linija - mit i stvarnost“ (Anthony Kemp - "The Maginot Line: Myth and Reality") (1982)

Spoljašnje veze[uredi - уреди]