Magarci (Plaut)

Magarci (Asinaria)
Plaut
Napisao:	Plaut
Likovi	Demenet (starac) Argirip (sin Demenetov) Artemona (žena Demenetova) Filenija (devojka) Leonida (rob Demenetov) Liban (rob Demenetov) Kleareta (podvodačica) Dijabol (ljubavnik Filenijin) Trgovac Parazit
Datum premijere	211. pne. ili 206. pne.
Mjesto premijere	Rim
Originalni jezik	Latinski
Žanr	Palijata
Radnja	Atina u Grčkoj, blizu Demenetove kuće

Magarci (latinski: Asinaria, doslovno: Priča o magarcima ili Magareća priča) je komedija rimskog književnika Tita Makcija Plauta, koja se sastoji od prologa i pet činova. Datiranje je nesigurno, no može se pretpostaviti da je prikazana 211. pne. ili 206. pne. Tekst ove komedije sačuvan je s nekim oštećenjima i lakunama, zbog čega je otežana rekonstrukcija zapleta, koji se u nekim detaljima čini kontradiktornim. Tematika i zaplet 'Magaraca i likovi koji se tu pojavljuju poklapaju se s uobičajenim motivima nove atičke komedije, premda u Plautovoj verziji nailazimo i na elemente farse. Plaut je ovu komediju sastavio po uzoru na grčku komediju istoga imena (Ὀναγός), koju je napisao neki Demofil, pesnik nove atičke komedije, koji se ne pominje nigde drugde do u prologu ovog Plautovog komada.

Ova je Plautova komedija poznata i po tome što se u njoj nalazi rečenica Lupus est homo homini, non homo, quom qualis sit non novit ("Čovek je čoveku vuk, a ne čovek, kad ne zna kakav je").

Zaplet

Argirip, sin Demenetov, zaljubi se u heteru Fileniju, koja živi sa svojom majkom, podvodačicom Klearetom. Kleareta se dogovorila s mladim vojnikom Dijabolom da će mu dati ruku svoje ćerke za 20 mina, s tim da će ipak Argirip dobiti devojku ako prvi plati taj iznos. Argirip traži tih 20 mina od svoga oca Demeneta, koji je predstavljen kao hedonista predat uživanjima i uvek spreman da udovolji sinovljemim zahtevima. Demenet je oženjen bogatom Artemonom i sasvim zavisi od njene volje i od njenog omiljenog roba Saureje. Tako Demenet nema svog novca, ali želeći da pomogne sinu, naređuje svom robu Libanu da nekako prevari Artemonu ili Sauriju i od njih iskamči 20 mina. Uto stiže trgovac magarcima kako bi Saureji platio 20 mina za neke magarce koji je ranije kupio od njega (odatle naslov komedije). Liban se tada dogovori s Leonidom, takođe robom, da se Leonida trgovcu lažno predstavi kao Saureja i tako od njega uzme 20 mina. Tako i naprave, i Leonida primi taj novac u prisustvu Demeneta, koji jamči trgovcu da je Leonida zaista osoba kojoj treba platiti. Taj novac zatim predaju Argiripu, no uz sramotni uslov da se Demenet na jedan dan uključi u sinovljevu ljubavnu igru s Filenijom. Argirip pristaje na to i njih troje započinju gozbu. Dijabol ovo otkrije i šalje svog parazita da obavesti Artemonu o ponašanju njenog muža. Artemona dolazi i zatiče muža na slavlju sa sinom i sinovljevom ljubavnicom; podrugljivo mu podvikne: "Ustaj, ljubavniče, polazi kući!" (Surge, amator, i domum!) i odvodi ga od dvoje mladih, koji nastavljaju svoje uživanje.

Struktura

Argument

U sačuvanim rukopisima Magarci počinju argumentom, tj. kratkim sažetkom drame, kao i ostale Plautove komedije. Te argumente nije pisao Plaut, već su dodati kasnije, nakon Plautove smrti. U njima se daje kratak pregled sadržaja drame, s posebnom osvrtom na opšte okolnosti, razvoj zapleta i njegov epilog. U nekim komedijama argument je dat u obliku akrostiha, a takav je slučaj i u ovom komadu:

Amanti argento filio auxiliarier Sub imperio vivens volt senex uxorio; Itaque ob asinos relatum pretium Saureae Numerari iussit servolo Leònidae. Ad amicam id fertur; cedit noctem filius. Rivalis amens ob raeptam mulierem Is rem omnem uxori per parasitum nuntiat Accurrit uxor ac virum e lustris rapit.

Apel za dar u novcu zaljubljeni je sin uputio starome ocu što pod vlašću supruge živi; i tako novac što je za magarce stigao Sauriji naredi da se isplati njegovom robu Leonidi; a novac se devojci nosi i sin jednu noć ocu ustupi; rival je njegov besan što devojka mu izmače tako i zato o svemu preko parazita obavesti ženu, a ona dođe i muža odvuče iz postelje bludne.

Prolog

Uz uzvuk trube na sceni se pojavljuje glasnik, koji moli publiku za pažnju, objašnjava zašto je komad nazvan po magarcima i kaže da se radi o urnebesnom komadu. Prolog se završava zazivanjem Marsa, boga rata, što je najverovatnije u vezi s tim činjenicom da je premijera ove komedije izvedena u doba nekih od najžešćih borbi u drugom punskom ratu.

1. čin

Slikovni prikaz jedne teatarske maske

Komedija se otvara razgovorom između Argiripa, Demeneta i njegovog roba Libana. Nakon kratke razmene šala, Demenet uvodi temu komada objašnjavajući da je pozvao svog roba jer mora da nađe novac za svog sina Argiripa kako bi ovaj mogao zadovoljiti svoja ljubavna nastojanja prema lepoj heteri Fileniji. Stoga naređuje robu Libanu da taj novac nekako uzme od Artemone, Argiripove majke, koja vodi porodične finansije. Posle kratkotrajnog oklevanja, iz straha da ne bude prebijen ako ga uhvate na delu, i nakon što ga je gospodar uverio da će sve biti u redu, Liban pristaje na ovaj opasan zadatak. Prva scena završava se tako što Liban odlazi prema agori, a Demenet se uputi ka bankaru.

Druga scena je monolog Dijabola, u kome on proklinje Klearetu, koja ga je izbacila iz kuće ne dopustivši mu da zadovolji svoje ljubavne osećaje prema njenoj ćerki Fileniji. Na kraju scene Kleareta otvara vrata kuće i izlazi da razgovara s Dijabolom.

Treća se scena odvija ispred Klearetine kuće. Izašavši iz kuće, Kleareta se upušta u žučnu raspravu s ćerkinim udvaračem, koji tvrdi za sebe da je glavni izvor njihovih prihoda, jer uvek plaća Fileniji za njenu ljubav. Uvređen zbog toga što je bio izbačen iz kuće, Dijabol sad preti da više neće plaćati i traži da se Filenija godinu dana ne viđa ni sa kim drugim do s njim. Kleareta kreće da pregovara s njim i kaže mu da, ako hoće imati Fileniju, mora svaki put platiti traženi iznos bez diskusije, a ako je želi samo za sebe na godinu dana, mora odmah platiti ukupno 20 mina. Ova se scena završava tako što Dijabol odlazi na trg i obećava samome sebi da će po bilo koju cenu dobiti Fileniju.

2. čin

Na početku ovog čina vidimo Libana, koji se uputio prema trgu, kako samoga sebe podstiče da se seti nekog načina da uzme novac od gospodareve žene. Sam sebi govori da ne treba da postupa kao robovi u drugim komedijama (element meta-teatra), koji pomoću lukavstva varaju svoje gospodare. Dok misli o tome, istovremeno posmatra i prirodu oko sebe pokušavajući da uoči neke povoljne znake za uspeh svog poduhvata. Na svoju nesreću, vidi samo jednog detlića kako kljunom grebe drvo, na osnovu čega zaključi da će se cela stvar završiti tako što će on biti prebijen isto onako kao što se drvo našlo na udaru detlićevog kljuna. No to ga ipak ne pokoleba, pa on nastavlja sa zadatkom.

Druga scena počinje dolaskom na trg roba Leonide, koji traži svog drugara Libana kako bi mu ispričao o jednoj prilici koja im se upravo ukazala. Naime, jedan trgovac, koji treba da vrati dug Demenetovoj ženi, stigao je tog jutra da isplati Saureji, robu Artemoninom, zaduženom da čuva porodičnu kasu, iznos od 20 mina koji joj duguje za prodaju nekih starih magaraca. Pronašavši Libana, Leonida ga o ovome obaveštava. Kad je tog jutra trgovac tražio od Leonide da ga uputi na Saureju kako bi ovome predao 20 mina jer sam ne zna kako on izgleda, Leonida se lukavo pretvarao da je on taj koga traži da bi tako trgovac njemu predao taj novac. No oprezni trgovac, postavši sumnjičav, zatražio je od lažnog Saureje da govori direktno s Demenetom i zbog toga je sad Leonida (lažni Saureja) dotrčao na trg u potrazi za Libanom, kako bi zajedno smislili šta dalje. I tako njih dvojica odluče da Liban treba da se pretvara da je potčinjen Leonidi, kako bi trgovac zaključio da je Leonida zaista Saureja. Na kraju ove scene Leonida poziva Lebana da zadrži trgovca, ako ovaj dođe, a u međuvremenu on će otići do Demeneta i obavestiti ga o njihovom lukavom planu.

U trećoj sceni stiže pred Demenetovu kuću onaj trgovac magarcima, u pratnji jednog roba. Liban, koji je već stigao tamo, osorno dočekuje gosta i odmah započinje s njim živahnu raspravu. Trgovac od njega traži da mu detaljno opiše kako izgleda Saureja. Lukavi rob se dakako pridržava plana i precizno opisuje Leonidin izgled.

Na početku četvrte scene Leonida, koji se pretvara da je Saureja, stiže s trga pred gospodarevu kuću i tamo zatiče Lebana i trgovca kako se žučno raspravljaju. Uzimajući ulogu Saureje, Leonida počinje da žestoko prekoreva Libana i da ga tuče jer navodno nije poštovao njegove zapovesti. U tom trenutku trgovac ga moli da se smiri, a Leonida ― pretvarajući se da ga je tek sad primetio ― poziva trgovca da izmiri svoj dug. No trgovac je i dalje sumnjičav i insistira na tome da se sretne sa samim Demenetom. Iznervirani Leonida ulazi s trgovcem u živu raspravu, iz koje kao pobednik izlazi trgovac, te sva trojica kreću na trg da se sretnu s Demenetom, koji je već upućen u celu stvar.

Rimska pozorišna maska

3. čin

Ovaj čin započinje ispred kuće Klearete, koja sa svojom ćerkom živo raspravlja o Argiripu. Ispostavlja se da je Filenija zapravo zaljubljena u Demenetovog sina i da joj za tu ljubav ne treba bilo kakva naknada. To razljuti Klearetu, koja uzima novac od svakog Filenijinog susreta. Tokom rasprave Filenija iz sve snage brani svog dragog i zalaže se za njega. Nakon duge svađe njih dve se vraćaju u kuću, još uvek ljute jedna na drugu.

Na početku druge scene u tekstu koji je došao do nas ima dosta lakuna. Iz sačuvanih fragmenata vidi se da Lenoida i Leban, nakon što su dobili 20 mina od trgovca, pričaju o tome kako im je plan uspeo i kako im je njihov gospodar pomogao u tome. Dok razgovaraju vide u daljini kako Filenija stoji s Argiripom i plače.

Treća se scena odvija ispred Klearetine kuće, gde Filenija i Argirip planiraju zajedničko samoubistvo, jer se njena majka i podvodačica dogovorila s Dijabolom da se ovo dvoje više neće viđati. Na scenu stižu Liban i Leonida noseći 20 mina koje su dobili od trgovca. Pokazuju novac Argiripi i ovaj se silno obraduje, no dva roba odluče da se prvo našale s njim pre no što mu daju novac. Tako ih prvo Filenija mora zagrliti, a Liban čak uzjaše Argigripova ramena. Najzad odluče da mladim ljubavnicima daju novac, uz uslov da Argipa svome ocu priušti jednu noć s Filenijom. Dvoje mladih srećni prihvataju i taj uslov.

4. čin

Ovaj se čin otvara razgovorom između parazita i Dijabola, koji sastavljaju i zapisuju ugovor koji će dati Kleareti, zajedno s 20 mina, kako bi Dijabol na godinu dana dobio Fileniju samo za sebe. Prva se scena završava njihovim ulaskom u Klearetinu kuću.

U Klearetinoj kući parazit i Dijabol nalaze Demeneta u društvu s njegovim sinom Argiripom i s devojkom Filenijom te odlučuju da o tome odmah obaveste Artemonu. Parazit se nudi da obavi taj zadatak.

5. čin

U Klearetinoj kući Argrip i Demenet raspravljaju o tome je li pravedno ili ne da Demenet provede celu gozbu i celu noć sa Filenijom.

Parazit, stigavši u Demenetovu kuću, obavesti Artemonu o tome šta se dešava u Klearetinoj kući. Njih dvoje se odmah upute tamo. Artemona, čuvši od muža nekoliko ružnih opaski na svoj račun, upada u salu gde njih troje uživaju na gozbu i besna ga tera da krene kući, gde će biti strogo kažnjen. Dvoje mladih ljubavnika odlaze u spavaću sobu.