Persijanac (Plaut)
| Persijanac (Persa) | |
|---|---|
 Parazit, slika Roberta Bompianija, 1875 | |
| Napisao: | Plaut |
| Likovi | Toksil (rob) Sagaristion (rob, prijatelj Toksilov) Dordal (svodnik) Lemniselenida (hetera, ljubavnica Toksilova) Sofoklidiska (robinja Lemniselenidina) Saturion (parazit) Kći Saturionova Pegnij (dečak, rob) |
| Datum premijere | oko 196. pne. |
| Mjesto premijere | Rim |
| Originalni jezik | Latinski |
| Žanr | Palijata |
| Radnja | ulica u drevnoj Atini između dve kuće |
Persijanac (lat. Persa) je komedija rimskog književnika Tita Makcija Plauta, sastavljena od pet činova. Prolog ne postoji u formalnom smislu, kao deo izdvojen od drame, nego u prvoj sceni prvog čina kroz dijalog dvojice likova objašnjava predistorija radnje i kontekst cele situacije. Radi se o komediji koja je svakako napisana tokom zrele faze Plautova stvaralaštva. Kao što je slučaj sa skoro svim Plautovim komedijama, ni za ovu se ne zna tačna godina kada je nastala, ali se pretpostavlja da je to bilo oko 196. pne. To se zaključuje na osnovu toga što se u samom tekstu nalaze mnoge aluzije na istorijske događaje koji su se odigrali otprilike tada. Na primer, stih 100 se odnosi na tročlani kolegij Epulonâ (Epulones), koji je osnovan 196. pne., stihovi 339‒340 odnose se na kraljeve Filipa V i Atala I, koji su se sukobili 197. pne., dok stihovi 433‒436 izgleda aludiraju na "rimske igre" (ludi Romani) održane 197. pne.
Cela komedija bavi se robovima, osim što se pojavljuju jedan svodnik i jedan parazit, što predstavlja novinu sa strukturalne tačke gledišta. Naime, u ovom komadu rob je taj koji je zaljubljen i koji otvara prvi čin svojim ličnim monologom tipičnim za zaljubljenog mladića. S obzirom na to, ovde je došlo do spajanja uloga zaljubljenog mladića i lukavog roba.
Komedija je nazvana po jednom od učesnika u prevari koju organizuje protagonista, rob Toksil: prijatelj Sagaristion preobuče se u Persijanca kako bi prodao jednu devojku, tobože s Orijenta. Verovatno se naslov odnosi na ovu Toksilovu rečenicu:
- Audin tu, Persa? Ubi ab hoc argentum acceperis,
- simulato, quasi eas prosum in navem.
- "Čuješ li, Persijanče? Kad primiš novac od ovoga,
- pravi se kao da ideš pravo na brod".[1]
Zaplet[uredi | uredi kod]
Toksil, rob koga je gospodar zadužio da se u njegovom odsustvu stara o imanju, želi da otkupi njegovu ljubavnicu, heteru Lemniselenidu, koja pripada svodniku Dordalu. Obraća se svom prijatelju Sagaristionu, takođe robu, i moli ga da mu posudi novac koji mu je potreban za otkup. Sagaristion nema taj novac, ali uspe da ga negde pronađe i preda ga Toksilu. S ciljem da povrati taj novac kad on pređe u Dordalove ruke, Toksil nagovori parazita Saturiona da dopusti Sagaristionu da proda njegovu ćerku Dordalu, kao da je robinja. Dok se prave planovi u tom pravcu, Lemniselenida pošalje svoju služavku Sofoklidisku s pismom Toksilu, a on u isto vreme šalje dečaka Pegnija s porukom Lemniselenidi. Dobivši novac od Sagaristiona, Toksil ga preda Dordalu, koji onda oslobodi Lemniselenidu. Odmah potom Sagaristion, obučen kao Persijanac, dovede Saturionovu ćerku, koja je takođe obučena kao persijska zarobljenica, i proda je Dordalu, bez garancije, za visoki iznos novca. Odmah po Sagaristionovom odlasku pojavi se Saturion i tražeći da mu se vrati ćerka, odvede je sa sobom. Toksil i Sagaristion sve proslave jednom gozbom radujući se svodnikovoj nevolji.[2]
Argument[uredi | uredi kod]
U sačuvanim rukopisima Persijanac počinje argumentom, tj. kratkim sažetkom drame, kao i druge Plautove komedije. Te argumente nije pisao Plaut, već su dodati kasnije, nakon Plautove smrti. U njima se daje kratak pregled sadržaja drame, s posebnom osvrtom na opšte okolnosti, razvoj zapleta i njegov epilog. U nekim komedijama argument je dat u obliku akrostiha, a takav je slučaj i u ovom komadu:[3]
|
|
Struktura[uredi | uredi kod]
Prvi čin[uredi | uredi kod]
Komad započinje kratkim monologom roba Toksila, u kojem on priznaje da se više ne može boriti s Amorom i da jednostavno mora pronaći novac kojim bi od svodnika otkupio svoju dragu, heteru Lemniselenidu. Sreće svog prijatelja Sagaristiona, takođe roba, te od njega traži da mu pomogne i posudi novac koji mu je potreban. "Sad se i robovi zaljubljuju?" ― zapita se Sagaristion, a zatim kaže prijatelju da ne poseduje taj novac, ali obeća da će ga pokušati nabaviti, te se njih dvojica rastaju.[4] Našavši se na večeri sa Saturionom, večito gladnim parazitom, Toksil ga zamoli da mu, u zamenu za gostoljubivost na gozbama, posudi svoju ćerku, koju će obući u istočnjačku persijsku odeću i prodati je svodniku Dordalu, samo što će odmah po izvršenoj prodaji poslati njenog oca da je vodi natrag. Toksil predlaže parazitu da potraži odgovarajuću odeću kod horega, kome su edili poverili raznovrsnu odeću za teatarske predstave. Saturion se doista uputi tamo.
Drugi čin[uredi | uredi kod]
Lemniselenida i njena robinja Sofoklidiska izlaze iz kuće svodnika Dordala razgovarajući o snažnim ljubavnim osećajima koji postoje između Lemnesilene i Toksila. Sofoklidiski je žao Lemniselenide te preuzme na sebe da preda Toksilu njenu poruku. U međuvremenu i Toksil šalje poruku svojoj dragoj putem dečaka Pegnija, takođe roba. Tako se Pegnij i Sofroklidiska suseretnu na trgu i, nakon što su živahno rapravili o pismima koje nose, a čiji im je sadržaj nepoznat, svako se uputi svojim poslom. Pošto je predao poruku Lemniselenidi, Pegnij se susreće sa Sagaristionom i stane se s njim prepirati, jer mu ne želi reći gde se nalazi Toksil. Sagaristion ipak uspe pronaći Toksila te mu preda traženi novac, a zatim se obojica upute kući Toksilova gospodara kako bi postavili zamku svodniku Dordalu.
Treći čin[uredi | uredi kod]
Saturion svojoj ćerki, već obučenoj u persijske haljine, objašnjava šta treba da kaže kad stane pred Dordala, no ona se ne slaže s celim tim planom, jer može uticati na njen kasniji život. U međuvremenu Toksil novac Dordalu novac potreban za otkup drage Lemniselenide, ali pre nego što mu preda novac, prvo se malo poigrava i šali sa svodnikom.
Četvrti čin[uredi | uredi kod]
Toksil se vraća kući da bi se uverio da sve ide po planu sa Saturionovom ćerkom, koja je nevoljko pristala na celu stvar, i sa Sagaristionom, koji će igrati ulogu prodavca. Zatim, vrativši se kod svodnika i uverivši se da je Lemniselenida već otišla od njega, nagovara Dordala da kupi jednu prelepu devojku koju je u grad upravo doveo jedan Persijanac; za identitet obe ove nepoznate osobe garantuje Toksil jednim lažnim pismom njegovog gospodara. Dordal, premda okleva ― jer, ako se devojčin otac pojavi i zatraži je, moraće mu je predati ― ipak odluči sa se sretne s devojkom ispred svoje kuće. Devojku dovodi Persijanac (koji je, zapravo, Sagaristion), a Dardal joj, sledeći Toksilove savete, postavi nekoliko pitanja o njenom životu. Dardal je tako zadivljen devojčinom lepotom i izražajnošću, da pristaje da je kupi, čime sam pomaže u obmanjivanju samoga sebe. Svodnik uzima iz svoje kuće novac za devojku i predaje ga prodavcu. Uto, tobože gnevan, dolazi na pozornicu Saturion, takođe prerušen, i traži natrag svoju ćerku, slobodnu građanku. Dordal vidi da je žrtva prevare, ali mora predati devojku njenom ocu, koji mu preti sudom. Tako Sagaristion bute obeštećen za novac koji je pozajmio Toksilu za otkup Lemniselenide.
Peti čin[uredi | uredi kod]
Prevarivši Dordala, Toksil organizuje gozbu u kući svog gospodara. Stiže i ljutiti Dordal, no suprotno svim očekivanjima, bude pozvan da se i on pridruži slavlju. No stane da ga zadirkuje mladi Pegnij, koga onda svodnik hoće da istuče. Nakon što se popilo, celo društvo, na Toksilov podstrek, počne iz sve snage da se ruga Dordalu, koji na kraju mora da prizna vlastiti poraz.