Menehmi (Plaut)

Izvor: Wikipedia
Menehmi (Menaechmi)
Plautus.gif
Plaut
Napisao: Plaut
Likovi Penikul (parazit)
Menehmo I (iz Epidamna)
Erotija (ljubavnica Menehma I)
Kilindro (kuvar Erotijin)
Menehmo II (iz Sirakuze, prvobitno Sosikle)
Mesenion (rob Menehma II)
Služavka Erotijina
Žena Menehma I
Starac (tast Menehma I)
Lekar
Datum premijere kraj 3. veka pne.
Mjesto premijere Rim
Originalni jezik Latinski
Žanr Palijata
Radnja ulica u Epidamnu u Grčkoj, ispred kuća Menehma I i Erotije

Menehmi (lat: Menaechmi) je komedija rimskog književnika Tita Makcija Plauta, sastavljena od pet činova i prologa. Nosi naslov po imenu dva glavna lika ― dva brata blizanca, Menehma iz Epidamna i Menehma iz Sirakuze ― a na srpskohrvatski se ponekad prevodi i kao Blizanci. Smatra se jednom od najboljih Plautovih komedija. Komedija, u čijem se središtu nalazi motiv zamene identiteta, govori o otmici Menehma I kao deteta i o događajima koji kasnije uslede, a koji na kraju omoguće dvojici braće da se ponovo sretnu i zajedno se vrate u domovinu. Oko istog imena i identičnog izgleda dva blizanca Plaut gradi komediju zabune, žanrovski sličnu s Amfitrionom i Bakhidama: pojava Menehma II u Epidamnu zbog njegove uporne potrage za bratom, koji je tu sebi izgradio novi život, izaziva zabunu i nužno pokreće čitav niz komičnih situacija.

Zaplet[uredi - уреди]

Mosho, trgovac iz Sirakuze, imao je dva sina ― dva identična blizanca. Jedan od njih, po imenu Menehmo ("Menehmo I"), pošao je kao mali s ocem na put u Tarent, no tamo je bio otet i zatim odveden u Epidamnos, gde se kasnije oženio bogatom ali posesivnom i napornom suprugom. Kako se s njom nije slagao, našao je ljubavnicu, Erotiju, kojoj često donosi na poklon nakit i odeću koje krade od svoje supruge. Drugi brat blizanac prvobitno se zvao Sosikle, no nakon Menehmove otmice njihov deda mu je promenio ime u Menehmo, u znak sećanja na izgubljeno dete (otac Mosho im je umro nedugo nakon otmice). Kad je ovaj "Menehmo II" odrastao, odlučuje da nađe svog izgubljenog brata. Nakon šestogodišnje potrage stiže u Epidamnos u pratnji svog roba Meseniona. Identičan izgled dva blizanca pokreće čitav niz čudnih i smešnih nesporazuma između Menehma II, s jedne strane, i Erotije, žene Menehma II, njenog oca, kuvara Kilindra, parazita Penikula i na kraju samog Meseniona, s druge strane. Na kraju se uz Mesenionovu pomoć dva brata konačno sreću, nakon čega Mesenion bude nagrađen slobodom, a Menehmo I odluči da proda svu svoju imovinu i vrati se u svoju domovinu, Sirakuzu.

Argument[uredi - уреди]

U sačuvanim rukopisima Menehmi počinju argumentom, tj. kratkim sažetkom drame, kao i druge Plautove komedije. Te argumente nije pisao Plaut, već su dodati kasnije, nakon Plautove smrti. U njima se daje kratak pregled sadržaja drame, s posebnom osvrtom na opšte okolnosti, razvoj zapleta i njegov epilog. U nekim komedijama argument je dat u obliku akrostiha, a takav je slučaj i u ovom komadu. Pri tom početna slova stihova daju arhaični oblik Menaechmei', sa drevnom grafijom -ei- za dugo -ī-:[1]

Mercator Siculus, quoi erant gemini filii,
Ei surrupto altero mors optigit.
Nomen surrepticii illi indit qui domist
Avos paternus, facit Maenaechmum e Sosicle.
Et is germanum, postquam adolevit, quaeritat
Circum omnis oras. Post Epidamnum devenit:
Hic fuerat alitus ille surrepticius.
Menaechmum omnes civem credunt advenam
Eumque appellant meretrix, uxor et socer.
I se cognoscunt fratres postremo invicem.
Male je sinove blizance trgovac sicilijski imao,
E jednoga kad su mu oteli, život je skončao svoj.
Novo ime onome što doma ostade daje deda zbog
Akutne boli, pa se sad Menehmo, a ne Sosikle, zove.
E ovaj, kad je odrastao, razne obale i zemlje obilazi,
Cilj mu je pronaći brata. Najzad stiže u Epidamnos,
Helenski grad u koji je doveden onaj što bejaše otet.
Menehma došljaka svi smatraju sugrađaninom svojim,
Evo i njegova ljubavnica i žena i stari tast.
Ipak na kraju dva brata jedan drugoga prepoznaju.

Struktura[uredi - уреди]

Prolog[uredi - уреди]

Prolog upoznaje publiku s događajima koji su prethodili radnji komedije, a izgovara ga parazit Menehma I, Penikul, čije ime u prevodu znači "Sunđerak" ili "Četkica". On nam priča da se u ovom komadu radi o dva brata blizanca. Kad su bili deca njihov otac, trgovac iz Sirakuze, poveo je jednog od sinova sa sobom u Tarent na pijacu, ali dete se u tamošnjoj velikoj gužvi izgubilo. Pronašao ga je neki stanovnik Epidamna, koji ga je poveo sa sobom u Epidamnos i usvojio ga kao sina. Otac dvojice blizanaca od boli se razboleo i nakon nekoliko dana je umro. Tako se dogodilo da je njihov deda, tj. otac njihova oca, odlučio da drugom blizancu, koji je ostao kod kuće, promeni ime iz "Sosikle" u "Menehmo", u znak sećanja na njegovog izgubljenog brata. Kad je odrastao, ovaj Menehmo II (kako se naziva da bi ga se razlikovalo od Menehma I, koji se izgubio na pijaci) kreće u neprekidnu potragu za bratom i tako na kraju stiže i u Epidamnos sa svojim robom Mesenionom.

Prvi čin[uredi - уреди]

Prvi čin se otvara monologom u kome se predstavlja parazit Menehma I i objašnjava da ga zovu Penikul (= "Sunđerak" ili "Četkica") zato što, kad se jede, "on počisti ceo stol". U drugoj sceni stiže Menehmo I njih dvojica se puni entuzijazma upute u kuću hetere Erotije, koja ih ljubazno dočeka. Menehmo I uživa u njenom društvu i daje joj na poklon jedan raskošan ogrtač, koji je prethodno ukrao od svoje supruge. U iščekivanju ručka koji će biti priređen kod Erotije, Menehmo I u pratnji parazita ode na trg da završi neki posao. Istovremeno Erotija daje uputstva za ručak svome kuvaru, Kilindru, i upućuje ga na pijacu po potrebne namirnice.

Drugi čin[uredi - уреди]

Kupivši na pijaci sve što je neophodno kuvar Kilindro sreće Menehma II, koji se upravo iskrcao s broda koji ga je doveo do Epidamna u potrazi za bratom. Naravno, kuvar od njega misli da je Menehmo I (1. zabuna). Neznanac je sasvim zbunjen i traži objašnjenje od svog roba Meseniona, koji ga upozorava: "Epidamnos, grad prevaranata, iz koga niko ne odlazi a da nije pretpeo neku štetu". Stoga zaključe da se radi o triku lokalnih prostitutki koje šalju svoje robove u luku ne bi li im doveli mušterije. No u tom trenutku pristiže Erotija, ugleda Menehma II pred svojom kućom i poziva ga unutra, smatrajući dakako da se to njen ljubavnik, Menehmo I, vratio s trga (2. zabuna). Menehmo II prvo poriče da poznaje Erotiju, ali onda prihvata poziv, privučen i mogućnošću da pokrade ženu koja mu je rekla da će mu, radi prepravke, dati ogrtač koji joj je on, navodno, bio poklonio. Mesenion istovremeno ode u neku gostionicu.

Treći čin[uredi - уреди]

Menehmo II izlazi zadovoljan iz Erotijine kuće. U međuvremenu, Penikul se vratio s trga i, verujući da vidi svoga gazdu (3. zabuna), naljuti se na njega jer ga nije pozvao na ručak u Erotijinoj kući. Parazit odlučuje da mu se osveti tako što će sve ispričati njegovoj ženi. Istovremeno, na sceni se pojavljuje jedna Erotijina služavka, koja Menehmu II predaje narukvicu, koju je Menehmo I takođe ukrao od svoje žene, kako bi je odneo zlataru na prepravku.

Četvrti čin[uredi - уреди]

U prvoj sceni vidimo suprugu Menehma I, koju je parazit Penikul obavestio o muževljevoj ljubavnici i stalnom potkradanju, kako uvređena izbacuje iz kuće muža, koji se pravda govoreći kako je samo pozajmio ogrtač. Brzo odlazi kod Erotije i traži ogrtač natrag, no ova ga podseća na to da mu ga je upravo predala te postaje nestrpljiva.

Pet čin[uredi - уреди]

Menehma II, kod koga su sada i ogrtač i ona narukvica, sreće i napada bratovljeva žena (4. zabuna), koja u pomoć poziva i vlastitog oca, pametnog i dobroćudnog starca, koji isprva staje u odbranu svog zeta, ali prelazi na stranu ćerke jer Menehmo II uporno poriče da je oženjen njegovom ćerkom. Tad starčeva ćerka natukne da joj je muž sigurno izgubio razum, što Menehmo II spremno prihvata i stane glumiti da je poludeo te tera u bekstvo navodnog tasta. Kad se starac vrati u pratnji jednog lekara, na tom mestu sad nalaze Menehma I (5. zabuna), koji ništa ne shvata, pa ljudi koje je pozvao lekar pokušaju da ga odvedu na silu. No stiže i Mesenion, koji vidi da je uhvaćen čovek za koga veruje da mu je gospodar te mu odmah priskače u pomoć, za uzvrat prethodno zatraživši od Menehma I slobodu, koju mu ovaj, ne poznajući ga, lako dodeljuje (6. zabuna). Odmah potom Mesenion sreće Menehma II, koji ga prekoreva što se negde izgubio te poriče da mu je darovao slobodu (7. zabuna). U ovom trenutku Mesenion shvata da je zapravo sreo jednog za drugim dva brata blizanca te tako rešava misteriju. Dva blizanca konačno se sreću, a Mesenion dobija svoju slobodu. Menehmo I odlučuje da se vrati u Sirakuzu, ali pre toga će svu svoju imovinu, uključujući i ženu, staviti na rasprodaju, kojom će rukovoditi Mesenion.

Uticaj[uredi - уреди]

Ovaj je komad bio jedan od glavnih uzora za Shakespeareovu Komediju zabune,[2] koju su kasnije Rodgers and Hart adaptirali za pozorišni mjuzikl The Boys from Syracuse. Sličan uticaj može se naći u komadu Dva venecijanska blizanca (I due gemelli veneziani) Carla Goldonija iz 1747. godine, koji je takođe adaptiran u mjuzikl The Venetian Twins 1979. godine. U Shakespeareovoj Dvanaestoj noći takođe se pojavljuje zabuna zbog para blizanca, u kome je devojčica obučena kao dečak.

Reference[uredi - уреди]

  1. T. Macci Plauti Menaechmi na www.thelatinlibrary.com
  2. Olive Classe, editor, Encyclopedia of Literary Translation, 2000, str. 1266.