Epidik (Plaut)

Epidik (Epidicus)
Plaut
Napisao:	Plaut
Likovi	Stratipokle (mladić) Epidik (rob Stratipoklov) Tesprion (Stratipoklov rob-štitonoša) Perifan (otac Stratipoklov) Heribul (prijatelj Stratipoklov) Apekid (starac, prijatelj Perifanov) Filipa (žena) Akropolistida (sviračica) Telestida (zarobljenica, ćerka Perifana i Filipe) Vojnik Unajmljena sviračica Lihvar
Datum premijere	kraj 3. ili početak 2. veka pne.
Mjesto premijere	Rim
Originalni jezik	Latinski
Žanr	Palijata
Radnja	Atina u Grčkoj

Epidik (lat. Epidicus) je komedija rimskog književnika Tita Makcija Plauta, sastavljena od pet činova. Prolog nije sačuvan ili ga nikada nije ni bilo. Ovo je najvodno bila jedna od autorovih omiljenih komedija. Nazvana je po glavnom liku, robu Epidiku. Radnja je puna preokreta, uslovljenih Epidikovim nastojanjima da udovolji svom mladom gospodaru Stratipoklu. Autor i naslov grčke komedije koja je poslužila kao uzor nisu poznati, ali pretpostavlja se da je u rimskoj preradi Plaut, između ostalog, intervenisao u zapletu kako bi se izbegao incestuozni odnos između brata i polusestre.

Zaplet

Perifan, stari Atinjanin, ima zakonitog sina po imenu Stratipokle. No u mladosti je obljubio Filipu, devojku iz Epidaura, koja mu je zatim rodila ćerku Telestidu, koja s majkom živi u Tebi. Po izbijanju rata između Atinjana i Tebanaca Stratipokle, pre no što će se priključiti vojnom pohodu, daje u zadatak svom robu Epidiku da za njega otkupi sviračicu Akropolistidu, u koju je ludo zaljubljen. No Stratipokle, naravno, za to nema novca, pa Epidik ubedi Perifana da je Akropolistida navodno njegova i Filipina ćerka, koju godinama nije video i koja je sada kao ratna zarobljenica dospela iz Tebe u Atinu. Čuvši to, starac daje Epidiku potreban novac i rob dovodi Akropolistidu u starčevu kuću i predstavlja mu je kao njegovu ćerku Telestidu.

U međuvremenu, Stratipokle upoznaje drugu sviračicu, Tebanku koja je pala u zarobljeništvo; zaljubljuje se u nju i od lihvara pozajmljuje 40 mina da bi je otkupio. Vraća se u Atinu, ali odlučuje da se neće sresti s ocem sve dok ne isplati novac koji duguje lihvaru i dobije devojku. Opet se obraća Epidiku i preti mu strogim kaznama ako mu ovaj ne pomogne pronaći neophodan novac. Tako Epidik smisli drugu prevaru kojom će od izvući novac od starca; naime, kaže Perifanu da mu sin upravo namerava kupiti neku (izmišljenu) sviračicu kitare te ga savetuje da to preterivanje mora po svaku cenu sprečiti. Starac daje Epidiku novac kako bi otkupio tu devojku i zatim je prodao negde daleko od njegova sina. Primivši novac, Epidik ga predaje Stratipoklu, kako bi ga ovaj mogao dati lihvaru.

Kako je Epidik unajmio neku sviračicu da to jutro asistira prilikom žrtvenog obreda kod starca u kući, dolazi sad ta sviračica. Pojavljuje se tada neki vojnik, koji je zaljubljen u Akropolistidu, a čuo je da je ona kod Perifana, pa ovome nudi 10 mina za njen otkup. Perifan dovodi sviračicu za koju misli da je Akropolistida (dok se prava Akropolistida pretvara da je starčeva kćerka Telestida), ali vojnik, dakako, ne prepoznaje tu devojku. Tako se ta (druga) prevara otkrije, a Perifran saznaje da je ta devojka već slobodna i da je to ona koja je u njegovu kuću došla da da bi prisustvovala žrtvenom obredu.

U tom trenutku stiže Filipa, pošto je čula da joj je kćerka Telestida dovedena u Atinu. Perifan se sreće s njom i uverava je da joj je kćerka na sigurnom, u njegovoj kući. Potom Akropolistidu izvode pred Filipu, a ova odmah izjavljuje da to nije njena kćerka i da je Perifan prevaren. Akropolistida priznaje da je Perifana zvala ocem samo zato što ju je on zvao ćerkom. Epidik je preplašen, jer je otkriveno da je on odgovoran za ovu drugu prevaru, no uto ugleda lihvara, koji dolazi po novac i sa sobom vodi tebansku zarobljenicu. Epidik u njoj prepoznaje pravu Telestidu, ćerku Perifana i Filiše. Stratipokle je pomalo potišten kad ga obaveštavaju da je zarobljenica zapravo njegova polusestra, ali Epidik ga podseća da se utehu može potražiti u svojoj prvoj ljubavi ― Akropolistidi. Kao nagradu za pronalazak Telestide Epidiku su ne samo oproštene njegove podvale, već mu je i podarena sloboda.

Argument

U sačuvanim rukopisima Epidik počinje argumentom, tj. kratkim sažetkom drame, kao i ostale Plautove komedije. Te argumente nije pisao Plaut, već su dodati kasnije, nakon Plautove smrti. U njima se daje kratak pregled sadržaja drame, s posebnom osvrtom na opšte okolnosti, razvoj zapleta i njegov epilog. U nekim komedijama argument je dat u obliku akrostiha, a takav je slučaj i u ovom komadu:

Emit fidicinam, filiam credens, senex Persuasu servi, atque conductam Iterum pro amica ei subiecit filii. Dat erili argentum. Eo sororem destinat Imprudens iuvenis. Compressae ac militis Cognoscit opera sibi senex os sublitum — Ut ille amicam, haec quaerebat filiam — Sed inventa gnata servolum emittit manu.

Evo starac sviračicu kupi misleć da mu je kći, Podvalio mu rob, a ponovo mu je podmetnuo I po drugi put unajmio neku umesto sinovljeve drage. Daje mladiću novac, a mladić u neznanju ode I sestru otkupi. Uz pomoć vojnika i jedne što nekad kao Curu je obljubio spozna starac da mu je podvaljena U kuću ― jer jedan je tražio dragu, a drugi ćerku. Slobodu ipak robu daje, jer ćerku mu je pronašao.

Struktura

Prvi čin

Komediju otvara dijalog dva roba, Epidika i Tespriona. Tesprion se sa svojim mladim gazdom Stratipoklom upravo vratio iz vojnog pohoda protiv Tebe. Na odlasku u rat Stratipokle je Epidiku dao u zadatak da otkupi mladu sviračicu Akropolistidu, u koju se očajnički zaljubio. Epidik saopštava sagovorniku da je to i učinio, i to tako što je nagovorio mladićevog oca, Perifana, da je otkupi ubedivši ga u to da je ta devojka zapravo njegova davno izgubljena kćerka. Ali Epidik sad saznaje od Tespriona da se nestalni mladić zaljubio u drugu devojku, neku tebansku zarobljenicu, te u neverici uzvikuje: "Koliko li ćefova taj čovek ima?" No Tesprion ima još loših vesti za Epidika: naime, da bi otkupio svoju novu dragu, Stratipokle je uzajmio 40 mina od nekog tebanskog lihvara, koji ga prati u Atinu da bi pokupio svoj dug od mladića i onda mu predao devojku. "Carski propadoh!" ― zaključuje Epidik, koji predviđa da će ga stari Perifan izlemati kad shvati da je prevaren oko Akropolistide.

U drugoj sceni Stratipokle se pojavljuje sa svojim prijateljem Heribulom, u čijoj kući se sklanja od svog oca dok ne završi posao u vezi s otkupom tebanske zarobljenice. Kao većina mladića u Plautovim komedijama, ni Heribul nema novca koji bi mogao pozajmiti prijatelju, pa se Stratipokle opet mora osloniti na Epidikovu domišljatost. U tom trenutku istupa Epidik, koji je do tada prisluškivao razgovor između dvojice mladića, i nakon nešto kritike na račun mladog gospodara i nakon uobičajenih pretnji koje Stratipokle upućuje svom robu, ovaj obećava da će po drugi put prevariti starog Perifana i izvući mu novac potreban za otkup zarobljenice, a Stratipokle sa svoje strane treba da se za to vreme drži podalje od oca. Epidik nagoveštava i to da se Akropolistida, navodna Perifanova kćerka i bivša Stratipoklova ljubav, može udomiti kod nekog vojnika s Eubeje, koji je takođe zaljubljen u nju.

Drugi čin

Na početku drugog čina vidimo kako razgovaraju Perifan i njegov stari prijatelj Apekid. Iz njihovog razgovora saznajemo da Perifan, čija je supruga umrla, razmišlja o tome da se oženi jednom siromašnom, ali časnom ženom koja mu je nekada davno rodila ćerku ― i to onu ćerku za koju misli da se krije u Akropolistidi, devojci koju je nedavno otkupio. Još uvek se ne navode imena ni majke ni ćerke, no starac planira da nađe ženu za sina čim se ovaj vrati, jer je čuo da je mladić "zaljubljen u ne znam kakvu sviračicu". Tu Epidik stupa u akciju.

Epidik je načuo starčeve namere u pogledu njegovog sina i njih uzima za osnovu svoje podvale. Savetuje Perifanu ― nakon što se tobože snebivao da pruži bilo kakav savet ― da što pre nađe ženu za Stratipokla, a da kao preliminarnu meru otkupi sinoljevu sviračicu i proda je negde daleko, van mladićevog domašaja, pre no što se ovaj vrati iz Tebe. Taj se predlog svidi Perifanu, jer on dakako ne zna da mu je sin već u Atini, da je on već otkupio sinovljevu (bivšu) ljubav Akropolistidu i da mu se ona nalazi u kući. Epidik sugeriše da će ta kupovina zapravito biti dobra investicija, budući da je u devojku ludo zaljubljen neki "vojnik s Rodosa", koji će otkupiti devojku od starca i ako mu se zatraži viša cena. Padne dogovor da Perifan ostane u pozadini, da ne bi izazvao sumnju kod sina, i da ceo posao sa devojčinim svodnikom obave Epidik i Apekid. Apekid kreće na trg, Perifan ide u kuću po novac, a Epidik ― koji, dakako, mora pronaći neku devojku da glumi Stratipoklovu draganu ― kaže kako će unajmiti jednu sviračicu i podučiti je (praemonstrabitur) kako da prevari Apekida. Čini se, mada se to ne navodi ovde eksplicitno, da će ta sviračica biti predmet samo prividne prodaje.

Treći čin

Tako Epidik dođe do novca i odmah ga predaje Stratipoklu da kupi svoju voljenu tebansku zarobljenicu, ali s jednom upadicom tipičnom za varalicu: "Dok god ti udovoljavam i pokoravam ti se, izbegao sam bič!" Zatim detaljno ispriča mladiću svoj plan, koji se, izgleda, sastoji u tome da novac izvučen od Perifana za navodni otkup sinovljeve sviračice posluži zapravo za otkup tebanske zarobljenice, a Perifanu će biti dovedena jedna sviračica kitare, jednostavno unajmljena za svečanost. Osim toga, svodnik, kome je izjavio da će mu dati novac, biće itekako spreman da posvedoči da ga je dobio, jer je zaista on naplatio onaj novac koji je Epidik, prvi put, izvukao od gospodara kako bi platio za devojku za koju ovaj veruje da je njegova kći. No u detaljima ovaj deo ostaje nejasan i predmet je različitih interpretacija.

U sledećoj sceni Apekid dovodi s trga navodnu Stratipoklovu draganu, za koju misli da ju je kupio, ali koju je zapravo unajmio Epidik. Ona je sad treća devojka u ovom komadu, a kako se u rukopisima njeno ime ne navodi, konvencionalno se naziva "unajmljenom sviračicom". Apekid se nije sreo sa svodnikom i, naravno, nije svedočio nikakvoj predaji novca, ali čuo je kako Epidik priča s tom devojkom i sad je pun pohvala na račun Epidikove inteligencije jer ju je rob uverio kako nije kupljena, nego samo unajmljena da prisustvuje nekom religijskom obredu. Publika, dakako, pretpostavlja da ona samo glumi u skladu s Epidikovim planom i da je u dosluhu s njim. Stoga nemalo iznenađenje izaziva činjenica da u sledećoj sceni ― početku raspleta ― i njene reči i njeno ponašanje u potpunosti protivreče toj pretpostavci.

Pojavljuje se vojnik s namerom da od Perifana otkupi devojku oko čije se naklonosti borio sa Stratipoklom ― uistinu se tu radi o Akropolistidi, tobožnjoj Perifanovoj ćerki, "prvoj" devojci u priči. No kad mu se dovede unajmljena sviračica, a vojnik je ne prepoznaje i ogorčeno je odbacuje, ona priznaje da je najiskrenije verovala kako je zaista unajmljena da svira na nekom religijskom obredu koji je trebalo da obavi neki starac (senex), za koga ne zna ni kako se zove. Stoga publika sad pretpostavlja da je Epidik i nju prevario.

Četvrti čin

Za Perifana sledi nova pometnja. Tek što je u besu oterao unajmljenu sviračicu, kad mu stiže njegova davnašnja ljubav Filipa tražeći svoju (i njegovu) ćerku. U ovoj sceni prepoznavanja (ἀναγνώρισις), kao i u sledećoj, konačno doznajemo važne činjenice iz starčevog ranijeg života ― činjenice koje pripadaju vremenu pre radnje komada, a koje nam u nedostatku prologa dosad nisu bile poznate: da je nekada spavao s Filipom u Epidauru, da je njihova kći Telestida (čije se ime sad prvi put spominje) rođena u Tebi, da je Perifan nije video još otkad je bila mala devojčica, ali da je Epidik nedavno bio u Tebi, tamo saznao da je devojka zarobljena i da ju je, kako starac misli, otkupio. Ali kad iz kuće pozove svoju ćerku, da bi utišao majčinu bol, izlazi Akropolistida, Filipa je naravno ogorčeno odbija govoreći da to nije njena kći. Perifan reaguje s besom, koliko patetičnim, toliko i komičnim:

Šta? Zar sam od svoga doma napravio javnu kuću

i na ženskinje razne rasipam novac?

Akropolistida je u svojoj drskosti zabavna, ali sve priznaje i ukazuje na istinskoga krivca ― Epidika. Tako je otkrivena prva podvala, koja je bila obavljena još pre početka radnje komada.

Peti čin

Dva starca, Perifan i Apekid hvataju se kaiševa i kreću u potragu za Epidikom, no ovaj se spasi kad u Stratipoklovoj najnovijoj ljubavi, tebanskoj zarobljenici, prepozna Telestidu, starčevu istinsku ćerku. Stratipokle, pak, nije previše srećan saznanjem da je devojka koju voli zapravo njegova sestra, no na njegovo "Izgubila si me i našla si me, sestrice", Epidik mu odgovara: "Ćuti, blesane! Zahvaljujući meni kod kuće te čeka sviračica da je voliš", aludirajući time na to da mladić može svoju ljubav ponovo usmeriti na onu svoju prvu devojku. Komedija se završava tako što Perifan oprašta Epidiku i čak ga oslobađa ropstva, uz zaključak:

Eto čoveka koji je podvalama slobodu stekao.

Odnos prema grčkom uzoru

Smatra se da je Plaut ovaj komad sastavio na temelju neke grčke komedije koja je kulminirala venčanjem brata i polusestre. Naime, prema vestima iz antike, takav brak polubrata i polusestre koji imaju istoga oca (ali ne i istu majku), nazvan ὁμοπατρία, bio je dozvoljen u nekim grčkim društvima, pa tako i u atinskom, premda se ne može smatrati uobičajenom pojavom. No Rimljani su takvu vezu smatrali incestuoznom, pa je Plaut morao iz svoje komedije pažljivo izbaciti svake naznake takvoga braka. To je rezultiralo nekim teškoćama, nepreciznostima i nedorečenostima u Plautovom komadu. Na primer, u stihu 190 saznajemo da Perifan planira da oženi sina čim se ovaj vrati iz rata; u grčkom orginalu na tom je mestu verovatno bilo spomenuto i ime potencijalne mlade. Planovi za to venčanje spominju se u Epidiku ponovo u stihovima 267, 283 i 361, ali opet bez navođenja imena mlade. Žrtveni obred (za koji se pojavljuje i unajmljena sviračica), a koji se spominje u st. 316, 415 i 500, verovatno je ostatak onoga što su u grčkom originalu bile pripreme za svadbu. Osim toga, Stratipokle je predstavljen kao ludo zaljubljen u Telestidu ("očajan od ljubavi", st. 65; "voli je više od svih", st. 66, "ljubav mi razdire srce", st. 135) ― što obično u takvoj komediji prethodni radosnom venčanju ― no ovde Plaut te emocije prekida iznenada i ne baš na srećan način ("Izgubila si me i našla si me, sestrice", st. 652). Na kraju sledi natuknica da Stratipokle može potražiti utehu u svojoj prvoj ljubavi, Akropolistidi.

Plautov cilj da se u komadu izbegne incestuozni brak mogao bi objasniti i teškoće vezane za lik vojnika i njegovu vezu s Akropolistidom. Kod Plauta se spominje prodaja Akropolistide vojniku (st. 153). Ukoliko se pretpostavi da je u grčkom originalu ona doista bila prodata vojniku ili mu samo predata, ako je prethodno bila oslobođena, može se razumeti razvoj kakav je predstavljen u Epidiku: Plaut je, naime, nakon što je izbacio Stratipoklovu ženidbu s Telestidom, želeo da pronađe neku, makar kakvu, kompenzaciju, pa je mladiću dao mogućnost da se vrati Akropolistidi, no zato je vojnik morao ostati praznih ruku.

Nepoznati grčki orginal nije bio samo komedija intrige; pretpostavlja se da je karakterizacija likova bila sprovedena u detaljima i da je glavni lik u komadu bio Perifan, kako se može naslutiti iz nekih natuknica i u Plautovoj komediji (st. 166 sq, 382 sqq, 526 sqq). U grčkom originalu Perifan se gotovo sigurno ženi Filipom, dok kod Plauta on o tome doduše razmišlja (st. 166 sqq), ali se to više nigde ne spominje, pa čak ni kad se Perifan i Filipa konačno sreću i prepoznaju jedno drugo (st. 526 sq). Umesto da se detaljno bavi svim nedorečenostima i nejasnoćama koje proističu iz načina na koji je obradio original, Plaut je odlučio da skrene pažnju publike time što je kao centralnu figuru uveo Epidika, čija domišljatost razrešava zaplet. Epidik je stoga pokazatelj nezavisnosti koju je Plaut mogao iskazati u obradi grčkih uzora, pa je možda zbog toga i smatrao ovaj komad jednim od svojih najboljih dela.