Lažni rat

Izvor: Wikipedia
Poster britanskog Ministarstva nacionalne sigurnosti
People of Warsaw in happy demonstration under British Embassy in Warsaw just after British declaration of state of war with Nazi Germany

Lažni rat ili rečima Vinstona Čerčila, Zamračen rat, je bio faza ranog Drugog svetskog rata označen sa par vojnih operacija u kontinentalnoj Evropi, u mesecima posle Nemačke invazije Poljske. Iako su velike sile u Evropi objavile rat jedne drugima, nijedna strana nije započela značajniji napad, tako da je bilo relativno malo borbi. Termin ima srodnih pojmova u mnogim drugim jezicima, na primer nemački Sitzkrieg (sedeći rat), francuski drôle de guerre (smešan rat) i poljski dziwna wojna (čudan rat). U Velikoj Britaniji ovaj period je nazivan Bore War (Dosadan rat; igra rečima tako da liči na Boer WarBurski rat).

Dok se većina nemačke vojske borila protiv Poljske, mnogo manje nemačke snage su držale utvrđenu odbrambenu liniju duž francuske granice. Na Mažino liniji sa druge strane granice, nalazile su se britanske i francuske trupe, ali je bilo samo manjih okršaja. Britansko Kraljevsko vazduhoplovstvo je bacalo propagandne letke na Nemačku, a prve kanadske trupe su se iskrcale na obalu Britanije, dok je zapadna Evropa bila u čudnom miru sedam meseci. U međuvremenu, sukobljene nacije su se sukobile u norveškoj kampanji. Sjedinjene Države, tehnički neutralne u ratu, pomagale su zapadnim saveznicima prodajom na popust ili poklonima u vidu vojne opreme i zaliha. Nemački napori da se spreči ova trgovina preko okeanau su započeli Drugu bitku za Atlantik.

Datumi[uredi - уреди]

Datumi početka i kraja ove faze se razlikuju od zemlje do zemlje. U Francuskoj, period od zvanične objave rata Nemačkoj 3. septembra sve do nemačke invazije Beneluksa i Francuske je poznat kao smešan rat. Ovaj termin je smislio francuski novinar Rolan Dorželes koji je izveštavao o vojnoj neaktivnosti na francusko-nemačkoj granici. U Poljskoj, koja se osećala izdanom od strane svojih zapadnih saveznika, termin čudni rat se koristi za period kada su sve ofanzivne operacije na Zapadnom frontu zaustavljene 12.septembra 1939. U engleskim radovima 6. oktobar se označava kao početak, pošto je tog datuma poljski otpor slomljen, okončavši Septembarsku kampanju.

Lažni rat je obično trajao do napada Nacističke Nemačke na Holandiju, Belgiju i Luksemburg 10. maja 1940.

Zimski rat[uredi - уреди]

Značajan događaj tokom Lažnog rata je bio Zimski rat, koji je počeo napadom Sovjetskog Saveza na Finsku 30. novembra 1939. Javno mnjenje, posebno u Francuskoj i Velikoj Britaniji, se lako svrstavalo sa Finskom i zahtevalo je od svojih vlada efikasnu akciju kao podršku ”hrabrim Fincima” protiv neuporedivo većeg agresora, posebno kada je finska odbrana izgledala mnogo više uspešnijom od poljske tokom Septembarske kampanje. Za posledicu, Sovjetski Savez je isključen iz Lige Naroda, a rapravljalo se o predloženoj francusko-britanskoj ekspediciji na sever Skandinavije. 20. marta, nakon što je Zimski rat okončan, Edvard Daladje je podneo ostavku na mesto premijera Francuske, zbog svog neuspeha da pomogne finsku odbranu.

Nemačka invazija Danske i Norveške[uredi - уреди]

Otvorena rasprava o savezničkoj ekspediciji na sever Skandinavije, takođe i bez pristanka neutralnih skandinavskih zemalja, i Altmarški incident 16. februara, kada je (prema nemačkom viđenju) britanska Kraljevska mornarica pokazala veliko nepoštovanje za norvešku neutralnost, uzbunivši Krigsmarin i dajući jak argument za Nemačku da osigura norvešku obalu, u operaciji Viserubung. Nemačka okupacija Danske i Norveške je počela 9. aprila. Kraljevska mornarica je bila u blizini i 10. aprila Prva bitka za Narvik je rezultirala potapanjem dva nemačka i dva britanska razarača. 15-16. aprila, savezničke trupe su se iskrcale u Norveškoj, ali je u roku od dve nedelje, većina Norveške bila u nemačkim rukama, a savezničke trupe su bile evakuisane iz južne Norveške.

Pad britanske vlade[uredi - уреди]

Propast savezničke kampanje u Norveškoj, koja je zapravo bila naslednik nikad realizovanog plana pomoći Finskoj, je pokrenula Norvešku debatu u britanskom parlamentu, tokom koje je britanski premijer Nevil Čemberlen bio pod stalnim napadom. Tokom rasprave o poverenju, njegova vlada je dobila podršku od 281 prema 200, ali su mnoge Čemberlenove pristalice glasale protiv njega, dok su druge bile uzdržane. Poniženi Čemberlen nije mogao da nastavi da vodi vladu ili da formira vladu nacionalnog jedinstva oko sebe. 10. maja Čemberlen je podneo ostavku zadržavajući svoje vođstvo u Konzervativnoj stranci. Kralj George VI je imenovao Vinstona Čerčila, koji je bio dosledan protivnik Čemberlenovoj politici, kao njegovog naslednika i Čerčil je formirao novu koalicionu vladu koja je uključivala članove Konzervativne stranke, Laburističke stranke i Liberalne stranke, kao i nekoliko ministara bez političke pozadine.

Kasnije istog dana, Nemačke trupe su umarširale u Belgiju, Holandiju i Luksemburg. Lažni rat je bio gotov.

Ostali vojni događaji tokom Lažnog rata[uredi - уреди]

Potopljeni Admiral Graf Špe

Većina ostalih važnijih borbi u Lažnom ratu je bila na moru, uključujući Drugu bitku za Atlantik vođenu kroz Lažni rat. Ostali važniji događaji su:

  • Oktobra 1939, zastareli britanski bojni brod HMS Rojal ouk je potopila nemačka podmornica U-47
  • Novembra 1939, nemački džepni bojni brod Admiral Graf Špe su napale krstarice Kraljevske mornarice HMS Ekseter, HMS Ajaks i HMS Ahiles u bici kod La Plate. Admiral Graf Špe je plovio ka luci Montevideo da izvrši popravke na oštećenjima zadobijenim tokom bitke. Njegova posada ga je potopila da ne bi pao u ruke britanskoj floti za koju je Krigsmarin pogrešno verovao da čeka njegovo isplovljavanje. Pomoćni brod Admirala Grafa Špea, tanker Altmark, pokušavao je da se vrati u Nemačku idući oko severa Velike Britanije i onda duž norveške obale.
  • Februara 1940, na Altmark su se ukrcali Britanci sa razarača HMS Kozak, u Josingfjordu, Norveška. Oko 300 britanskih mornara zarobljenih tokom kampanje Admirala Grafa Špea i zatvorenih na Altmarku je oslobođeno.
  • 10. aprila, miniranje norveških fjordova od strane britanskih ratnih brodova, sa namerom da se blokiraju pošiljke gvozdene rude iz Švedske za Nemačku, je pratila dvomesečna bitka oko luke Narvik u severnoj Norveškoj.

Vanjske veze[uredi - уреди]