Isusove učenice

Izvor: Wikipedia
Žene na Isusovom grobu.

Učenice i sledbenice Isusa se pominju u raznim kanonskim i nekanonskim evanđeljima. Neke od žena koje se pominju kao Isusove učenice su:

Pored toga, treba pomenuti i nepoznatu Samarićanku koju sreće na putu. Iako hrišćanska crkva ni jednu od ovih žena ne ubraja u apostole, najviši ugled među njima verovatno uživa Marija iz Magdale koju pravoslavna crkva smatra ravnoj apostolima.

Za razliku od nekih drugih učenja tog vremena, Isusova poruka je posebno privukla žene. Isus je objavljivao dolazak carstva Božijeg, u kome neće biti nepravde, patnji ni zla, u kome će svi biti ravnopravni. To se pokazalo kao izuzetno radosna vijest za one koji su u tom periodu bili podređeni, uključujući i žene.[1]

Izvori[uredi - уреди]

U ranohrišćanskim i nehrišćanskim dokumentima jedan broj žena spominje se u ulozi rođaka, patronesa, družbenica i sledbenica Isusa Hrista. One su, štaviše, i prvi svedoci njegovog raspeća, pogreba, vaskrsenja, ali i ravnopravne sagovornice, voljene žene, itd. U nekim apokrifima se vidi da Marija iz Magdale ravnopravno učestvuje u razgovorima s Isusom, pored drugih, muških apostola, pa čak i prednjači u odnosu na njih u pojedinim dijalozima.[2]

Lukino evanđelje[uredi - уреди]

Marija Magdalena, koju pravoslavna crkva smatra ravnoj apostolima.

Lukino jevanđelje pominje imenom tri žene – Marija Magdalena, Jovana i Suzana - kao i „mnoge druge koje mu služahu svojim imanjem“:

A, zatim, Isus putovaše kroz gradove i sela i objavljivaše i obznanjivaše dobru vijest o carstvu Božjem. Dvanaestorica bijahu s njim, i takođe žene koje bijahu izliječene od zlih duhova i bolesti: Marija, zvana Magdalena, iz koje bijaše izišlo sedam zlih duhova, Jovana, žena Herodovog nadstojnika Huze, Suzana i mnoge druge koje ih pomagaše svojim dobrima.

Evanđelje po Luki, 8.2-3

Profesorica Karla Riči na osnovu ovoga zaključuje:

Wikicitati „„Luka daje podatak da je grupa žena bez prestanka sledila Isusa na njegovom putovanju... one su otišle za njim, ostavljajući kuće, porodice, rođake, svoja sela, svakodnevni život – i ostale s njim, slušajući, pričajući, putujući, pružajući dobra i služeći, ukratko živeći s njim – i na kraju ga sledile do krsta, gde su ga, kao jedini verni svedoci, gledale kako umire“.[2]
()

Filipovo evanđelje[uredi - уреди]

Evanđelje po Filipu, ranohrišćanski spis iz 3. veka, navodi da su tri Marije uvek išle sa Isusom:

Sa Gospodom su uvek išle njih tri: Marija njegova majka, i sestra, i Magdalena koju zovu njegovom družbenicom. Jer Marija je njegova sestra i njegova majka i njegova družbenica. [3]

Jevanđelje po Filipu, izreka 32.

Isto evanđelje dalje prenosi da je Isus voleo Mariju Magdalenu više od svih učenika:

Spasitelj je voleo Mariju Magdalenu više od ostalih učenika, i često ju je ljubio. Ostali učenici (...) su ga upitali: “Zašto voliš nju više nego nas?” Spasitelj im odgovori: “Zašto ne volim vas kao nju?”

Jevanđelje po Filipu, izreka 55.

Tomino evanđelje[uredi - уреди]

Evanđelje po Tomi prenosi da je Isus boravio kod Salome, ležao na njenom krevetu i delio sa njom obrok:

Isus reče: "Dvoje će na jednom krevetu počivati, jedno će umrijeti, drugo živjeti."


Saloma reče: "Tko si ti, čovječe? Svalio si se na moj krevet i jeo za mojim stolom."
Isus joj reče: "Ja sam onaj koji dolazi iz onoga koji je isti. Dane su mi stvari moga Oca."
Saloma reče: "Tvoja sam učenica."
Isus nastavi: "Zato kažem, kada je isti, pun je svjetla, no ako se podijeli, bit će ispunjen tamom."[4]

Jevanđelje po Tomi, izreka 61.

Marijino evanđelje[uredi - уреди]

Apokrifno Evanđelje po Mariji, čija se radnja odvija nakon Isusove smrti, prikazuje Mariju kao osobu koja je od svih bila najbliža Isusu i koja zna neke njegove reči koje ostali apostoli ne znaju:

Petar reče Mariji: "Sestro, znamo da te učitelj voleo više od ostalih žena. Reci nam, po svom sećanju, koje su bile Spasiteljeve reči, koje ti znaš a mi ih ne znamo, niti smo ih čuli."

Evanđelje po Mariji

Marija je nakon toga iznela ono što joj je Isus nasamo pričao. Kada je Petar izrazio nevericu u Marijine reči, apostol Matej ga je podsetio da je nju Isus učinio dostojnom i da ju je ljubio više od njih:

Levi se obrati Petru, i reče, "Petre, uvek si bio preke naravi. Vidim da se prema ženi odnosiš kao prema neprijatelju. Ako ju je Spasitelj učinio dostojnom, ko si ti da je odbacuješ? Spasitelj je sigurno dobro poznaje. Zato ju je ljubio više nego nas."[5]

Evanđelje po Mariji

Sofija Isusa Hrista[uredi - уреди]

Rukopis iz zbirke Nag Hamadi poznat kao Sophia Isusa Hrista (kraj 1. ili početak 2. veka) počinje sledećom rečenicom:

Koptska ikona raspeća. Isusovu raspeću su prisustvovale samo žene, jer su se muški učenici razbežali.

Nakon što je (Isus) ustao iz mrtvih, njegovih dvanaest učenika i sedam žena nastaviše da ga slede i odoše u Galileju...

Sofija Isusa Hrista

Spis dalje naglašava kontrast između „gnostičkih“ i „pravovernih“ apostola. U prvu grupu spadajuju Filip, Toma, Vartolomej i Marija, dok se među pravovernima izdvajaju Petar, Matej i Jovan. Tekst takođe prenosi da je Spasitelj rekao učenicima: „Dadoh vam vlast nad svim stvarima kao deci [ne sinovima! M.V.] Svetlosti...“ [2]

Prva Jakovljeva apokalipsa[uredi - уреди]

Prvo otkrivenje po Jakovu, ranohrišćanski spis, prenosi da Isus, pripremajući Jakova za svoju smrt,svog brata Jakova zbog nečega upućuje na četiri žene: Salomu, Mariju, Martu i Arsinoju.

Kada govoriš ove reči, ohrabri ovu četvorku: Salomu, Mariju, Martu i Arsinoju.[6]

Prvo otkrivenje po Jakovu, 41.

U samom rukopisu postoji praznina, pa neki (Daglas Perot) tumače da Jakov treba njih da ohrabri, dok neke (Anti Marjanen) tumače da one Jakova podučavaju.[2] Dalje u tekstu (V, 38) Jakov pita Isusa: „Kojih sedam žena su tvoje učenice?“.[2]

Izvori[uredi - уреди]

Vidi još[uredi - уреди]

Eksterni linkovi[uredi - уреди]