Fotina Samaritanka

Izvor: Wikipedia
Fotina i Isus kraj bunara

Neimenovana Samarićanka, u pravoslavnoj tradiciji nazvana Fotina (ili Svetlana[1]), je jedna od osoba koje Isus sreće tokom svog putovanja kroz Samariju. Poduži razgovor Isusa i Samarićanke je zabeležen jedino u Jevanđelju po Jovanu.[2]

Isus i Fotina su, uprkos svim društvenim barijerama, otvoreno razgovarali o verskim pitanjima. Nakon toga je ova Samarićanka, poverovavši u Hrista, preobratila mnoge Samarićane u hristovu veru. Ova žena je prvi evangelista u jevanđelju po Jovanu.[3]

Pravoslavne crkve Fotinu slave kao sveticu i mučenicu 20. marta po julijanskom, a 2. aprila po gregorijanskom kalendaru.

Susret sa Isusom[uredi - уреди]

Isusova družina je putujući iz Judeje za Galileju išla kroz Samariju. Jevreji i Samarićani su bili u odnosu neprijateljstva i nisu se međusobno mešali.[4][5] Kod samarijskog grada Sihar se nalazio Jakovljev bunar, gde Isus, umoran od puta, sede da odmori, a učenici odoše u grad da kupe hrane. Tada dođe jedna Samarićanka da zahvati vode i između nje i Isusa započe čuveni dijalog o živoj vodi:

Reče joj Isus: "Daj mi da pijem".

Samarjanka mu reče: "Kako to ti - kao Judejin - tražiš od mene, Samarjanke, da piješ?"
Odgovori Isus i reče joj: "Kad bi znala dar Božiji, i ko je taj koji ti govori: daj mi da pijem, zamolila bi ga i on bi ti dao vodu živu."
Reče mu žena: "Gospode, nemaš ni čime da zahvatiš, a bunar je dubok; otkuda ti, dakle, živa voda? Zar si ti veći od oca našega Jakova, koji nam je dao ovaj bunar i pio iz njega sam, i sinovi njegovi, i stoka njegova?"
Odgovori Isus i reče joj: "Svaki ko pije od ove vode - opet će ožedneti. A ko pije od vode koju ću mu ja dati - neće ožedneti doveka, nego će voda koju ću mu ja dati postati u njemu izvor vode koja uvire u večni život."
Reče mu žena: "Gospode, daj mi tu vodu, da ne žednim i ne dolazim ovamo da zahvatam vodu."

Jevanđelje po Jovanu 4:7-15 (prevod Emilijan Čarnić)

Nakon toga, Isus joj zatraži da ode po muža, a ona odgovori da nema muža. Isus tada reče: „dobro si kazala da nemaš muža; jer si imala pet muževa, i koga sad imaš nije ti muž[6], nakon čega žena uvidi da je prorok, te poče da ga pita o verskim stvarima: „Naši očevi su se molili Bogu na ovoj gori, a vi kažete da je u Jerusalimu mesto gde se treba moliti“.[7] Isus joj reče: „Veruj mi, ženo, da ide čas kada se nećete moliti Ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu[8], nakon čega joj razjasni: „Nego ide čas i već je tu kada će se pravi bogomoljci moliti Ocu u duhu i istini; jer Bog želi takve bogomoljce. Bog je duh, i koji mu se mole treba da se mole u duhu i istini.“ [9] Obzirom da je ona bila Samarićanka, žena i grešnica, razgovarajući sa njom, Isus je učinio neke veoma nekonvencionalne stvari za onovremeni kulturno-religijski kontekst:

  • On je kao muškarac otvoreno razgovarao o teologiji sa ženom.
  • On je kao Jevrejin tražio da pije iz rutialno neočišćenog samarićanskog vedra.
  • On nju nije izbegao iako je znao da živi grešno, odnosno da je imala pet bivših muževa i da sada živi sa čovekom koji joj nije muž.

Jevanđelje pominje da učenici izražavaju zapanjenost kada zatiču Isusa kako razgovara sa njom: "I tada dođoše učenici njegovi, i čuđahu se gde govoraše sa ženom."[10] Pred kraj razgovora Isus joj otkri da je on dugo očekivani mesija, čiji dolazak ona očekuje. Onda žena ode u grad i ispriča ljudima o njemu, nakon čega mnogi Samarićani iziđoše na mesto gde je Isus boravio sa učenicima. Samarjani ih pozvaše da ostanu kod njih, i oni ostaše u gradu dva dana. Jevanđelje prenosi da je mnogo ljudi tada poveravolo u Isusove reči, ne samo zbog ženine priče, već zato što su ga sami slušali i uvideli „da je ovaj čovek zaista Spasitelj sveta“.[11] Nakon dva dana provedena kod njih, Isus sa učenicima produži dalje za Galileju.

Propovedanje i smrt[uredi - уреди]

Grčka pravoslavna crkva svete Fotine kod Jakovljevog bunara

Hrišćansko predanje kaže da je Fotina kasnije pošla da propoveda Hristovo jevanđelje, sa svoja dva sina, Viktorom i Josijom, i sa pet sestara koje su se zvale: Anatolija, Fota, Fotida, Paraskeva i Kiriakija. Krenuli su i po drugim zemljama, i stigli do Kartagine u Africi.

Ali, za vreme vladavine cara Nerona, dovedeni su u Rim, osuđeni i bačeni u tamnicu. Ćerka Neronova Domnina došla je u dodir sa Fotinom, koja ju je obratila u Hristovu veru. Posle tamnovanja svi su postradali radi Hrista. Fotina, koja je kraj bunara srela hrista, bačena je u bunar, gde je i skončala.[12]

Danas se u blizini drevnog Jakovljevog bunara nalazi pravoslavna crkva svete Fotine.

Izvori[uredi - уреди]

  1. The Holy Martyr Photina (Svetlana) the Samaritan Woman
  2. The Gospel of John by Joseph Ponessa, Laurie Watson Manhardt 2005 ISBN 1931018251 page 39
  3. Stagg, Evelyn and Frank. Woman in the World of Jesus. Philadelphia: Westminster Press, 1978
  4. Greg W. Forbes, The God of Old: The role of the Lukan parables in the purpose of Luke's Gospel, Continuum, 2000, ISBN 1841271314, pp. 63-64.
  5. Christianity by Sue Penney 1995 ISBN 0435304666 page 28
  6. Jovan 4:17-18
  7. Jovan 4:20
  8. Jovan 4:21
  9. Jovan 4:23-24
  10. Jovan 4:27
  11. Jovan 4:42
  12. Iz Ohridskog Prologa

Vidi još[uredi - уреди]

Eksterni linkovi[uredi - уреди]