George Boole

Izvor: Wikipedia
Džordž Bul
Džordž Bul
Rođenje 2. novembar 1815.
Linkoln
Smrt 8. decembar 1864.
Kork
Polje matematika
logika
filozofija matematike
Poznat po Bulova algebra

Džordž Bul (eng. George Boole; Linkoln, 2. novembar 1815Kork, 8. decembar 1864) je bio engleski matematičar i filozof. Njegovo najveće dostignuće je bilo uvođenje u matematiku i logiku pojma algebre Bula. Zbog značaja tog termina kao i njegove primene u informatici i matematičkoj logici Bul se smatra za jednog od tvoraca tih oblasti nauke.

Biografija[uredi - уреди]

Roditelji Džordža Bula bili su Meri En Džouns i Džon Bul. Džon je bio obućar, ali je bio zainteresovan za nauku. Venčali su se 14. septembra 1806. Preselili su se u Linkoln gde je Džon otvorio svoju radnju. Porodici nije dobro išlo, jer, zbog ljubavi prema nauci, Džon nije mogao da se posveti razvijanju posla. Džordž, njihovo prvo dete rođen je posle devet godina braka, 2. novembra 1815. Meri En i Džon su skoro bili odustali od dece i Džordževo rođenje bilo je veliki povod za slavlje. Kršten je dan posle svog rođenja, jer je rođen kao slabo i bolesno dete, pa su se roditelji plašili da neće preživeti. Ime je dobio po Džonovom ocu koji je umro u aprilu 1815. U sledećih pet godina, Meri En i Džon su dobili još troje dece, Meri En, Vilijama i Čarlsa.

Iako je rođen kao slabo i bolesno dete, ubrzo, Džordž je postao jak i zdrav. Kada je imao dve godine, Džordž je pohađao školu za decu trgovaca u Linkolnu. Posle godinu dana, prešao je u trgovačku školu gde je ostao do svoje sedme godine. Ali njegovo rano učenje matematike dolazi od njegovog oca. Kada je napunio sedam godina krenuo je u osnovnu školu, gde je počeo da se interesuje za jezike, i otac mu je doveo prodavca knjiga da ga uči latinski. Kada je naučio latinski, počeo je sam da uči grčki. Sa četrnaest godina, toliko je dobro znao grčki, da je preveo pesmu jednog grčkog pesnika. To je njegovog oca učinilo veoma ponosnim da je odmah objavio. Njegov talenat je bio toliki da su lokalni profesori osporavali činjenicu da neki dečak sa samo četrnaest godina može da piše sa takvom dubinom.

U to vreme, Džordž je pohađao trgovačku akademiju Beinbridž u Linkolnu, na koju je ušao 10. septembra 1828. Ova škola nije obezbeđivala vrstu edukacije kakvu je Džordž želeo, ali bila je sve što su roditelji mogli da mu priušte. Sam je naučio i nemački i francuski, a sa šesnaest godina postao je asistent učitelju u školi u Dančesteru. Na ovo je bio primoran s obzirom da je posao njegovog oca propao, i morao je da izdržava roditelje, braću i sestru. Zadržao je interes za jezike, počeo je ozbiljno da se bavi matematikom i odustao je od ideje da priđe crkvi. Godine 1834. otvorio je svoju školu u Linkolnu, iako je imao samo devetnaest godina. Godine 1838. umire Robert Hol, koji je vodio Hol akademiju u Vedingtonu. Bul je bio pozvan da preuzme školu, što je i uradio. Sa svojom porodicom preselio se u Vedington i zajedno su vodili školu koja je primala i strane učenike.

U to vreme, Bul je proučavao Laplasove i Lagranževe radove, praveći beleške, koje su kasnije činile osnovu njegovom prvom matematičkom radu. Ohrabrivao ga je Gregori Dankan koji je u to vreme bio urednik matematičkih novina na Kembridžu. U leto 1840. otvorio je internat u Linkolnu, i cele porodica se opet preselila sa njim. Pod uticajem Dankana, počeo je da uči algebru i da svoje članke redovno objavljuje u matematičkim novinama Kembridža. Počeo je da sarađuje sa De Morganom 1842. i sledeće godine je napisao rad “On a general method of analysis applying algebraic methods to the solution of differential equations”. Rad je objavio 1844. i za njega je, novembra 1844, dobio medalju kraljevskog društva. Njegov rad na matematici počeo je da mu donosi slavu. Dobio je mesto predavača matematike na Kvins koledžu 1849. Otac mu je umro u decembru 1848, a u avgustu 1849, Bul je proglašen za prvog profesora matematike na Kvins koledžu. Tamo je ostao do kraja svog života, stekavši reputaciju posvećenog profesora. Maja 1851. Bul je izabran za dekana nauke(eng. Dean of Science). U međuvremenu, upoznao je Meri Everest, čiji je ujak bio profesor grčkog. Upoznali su se 1850. kada je Meri posetila svog ujaka u Korku, i ponovo su se videli 1852. kada je Bul posetio porodicu Everest u Vikvoru. Bul je počeo da daje Meri časove matematike, tada je imao 37 godina, a Meri 20. 1855. umro je Merin otac, ostavivši je bez ičega, i Bul je tada zaprosio. Venčali su se 11. septembra 1855. u Vikvoru. Imali su veoma skladan brak i pet ćerki, Meri Elen(1856), Margaret(1858), Alisija(1860), Lusi Everest(1862), i Etel Lilijan (1864). Etel je kasnije postala poznata kao autorica romana The Gadfly (Obad) posvećenog italijanskim revolucionarima.

Rad i dela[uredi - уреди]

Bulovo najvažnije delo bilo je „Istraživanje zakona misli na kome se zasniva matematička teorija logike i verovatnoće“, objavljeno 1854. Bul je prišao logici na nov način, sažimajući je u prostu algebru, pretvarajući logiku u matematiku. To je algebarska struktura koja sažima osnovu operacija I (AND), ILI (OR), NE (NOT), kao i skupovnih operacija kao što su unija, presek i komplement. I kolo će pokazati TAČAN rezultat (binarno 1), samo ako su svi ulazi 1. ILI kolo će pokazati TAČAN rezultat ako mu je jedan od ulaza 1. NETAČAN rezultat će pokazati samo ako su oba ulaza 0. NE kolo ima samo jedan ulaz, i signal na izlazu je suprotan od signala na ulazu. NI kolo može biti kombinovano sa I, što daje NI (NAND), i sa ILI, što daje NILI (NOR). Ova kola imaju isti proces ulaza signala, ali na kraju izlazi suprotan signal. Stvorio je algebru logike koja je nazvana Bulova algebra, i koja nalazi primenu u konstrukciji računara, uključujući strujna kola i td. Nažalost, nije živeo dugo, umire u 49-oj godini života, 8. decembra 1864. od prehlade, koju je dobio tako što je pešačio dve milje po kiši, kako bi stigao na predavanje, i predavao je u mokroj odeći.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]