Demokratska stranka (Srbija)
Izvor: Wikipedia
-
Za političku stranku koja je osnovana 1919. godine i djelovala do 1946. godine v. Demokratska stranka (Jugoslavija)
Demokratska stranka je politička stranka lijevog centra u Srbiji. Bila je članica Demokratske opozicije Srbije, predizborne koalicije koja je pobedila Slobodan Miloševića. Njen lider je Boris Tadić, koji je trenutno (od juna 2004) predsednik Srbije. Demokratska stranka u Narodnoj skupštini Republike Srbije ima 64 poslanika; demokrate takođe zastupa i 37 predstavnika u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine. Ovi rezultati su ostvareni na prethodnim republičkim parlamentarnim izborima koji su održani 21. januara 2007. DS je na tim izborima zauzela drugo mesto. Na poslednjoj stranačkoj skupštini, 18. februara 2006, Tadić je ponovo izabran za predsednika.
Sadržaj/Садржај |
[uredi - уреди] Osnivanje
11. decembra 1989. grupa intelektualaca je održala konferenciju za novinare i najavila obnavljanje rada Demokratske stranke. Još nije bila formirana zakonska osnova za višepartijski sistem, ali je atmosfera pred raspad tadašnje SFRJ najavljivala kraj jednopartijskog režima. Sa konferencije je upućen poziv za priključenje prvoj opozicionoj stranci u Srbiji. Osnivačka skupština je održana 3. februara 1990. godine. Za njenog predsednika je izabran Dragoljub Mićunović, a za predsednika izvršnog odbora Kosta Čavoški.
[uredi - уреди] U opoziciji
Stranka uzima učešće na prvom antivladinom protestnom mitingu. Pred kraj se 1990. održavaju prvi višestranački izbori u Srbiji na kojima stranka ima kandidate u 176 od 250 izbornih jedinica na kojima stranka osvaja 7 mandata. Nekoliko dana pred izbore iz stranke istupaju Nikola Milošević i Kosta Čavoški, pošto su smatrali da nisu stvorenu uslovi za poštene izbore, i osnivaju Srpsku Liberalnu Stranku.
1992. godine unutar stranke se javlja ozbiljna tenzija, a zbog ideje o stvaranju koalicije sa SPO-om i nezavisnim intelektualcima pod imenom DEPOS. Tim povodom se od DS-a otcepljuje jedno krilo koje je za DEPOS i formira Demokratsku stranku Srbije, na čije je čelo došao Vojislav Koštunica.
Na skupštini DS, 1994. godine, za novog lidera izabran je Zoran Đinđić.
[uredi - уреди] Protesti 1996/97
U leto 1996, pred savezne i lokalne izbore, DS je formirala koaliciju sa SPO, GSS i DSS, koji je učestvovao u ovoj koaliciji samo na saveznim izborima. Tročlana koalicija Zajedno osvojila je na lokalnim izborima pobedu u više gradova Srbije. Međutim, vlast nije htela to da prizna. Nastupile su tromesečne demonstracije na ulicama Beograda i drugih gradova Srbije. Konačno je režim, početkom 1997, priznao opoziciji pobedu, delimično i pod pritiskom misije Felipea Gonzalesa, zapadnog posrednika.
[uredi - уреди] Pobeda DOS-a
Početkom januara 2000. godine, stvorena je koalicija Demokratska opozicija Srbije (DOS), sastavljena od 18 stranaka. U DOS-u su najjači bili Srpski pokret obnove i DS. Međutim, SPO je tokom te godine napustio ovu koaliciju. DOS je za kandidata na vanrednim izborima za predsednika SRJ 24. septembra 2000. izabrao Vojislava Koštunicu. On je pobedio na izborima, ali vlast to nije htela da prizna. Organizovani su masovni mitinzi i 5. oktobra narod je na silu zauzeo sve najvažnije državne institucije i doveo DOS na vlast, a pobedu je potvrdio i ustavni sud.
[uredi - уреди] Đinđićeva Vlada
Demokratska opozicija Srbije je na izborima za Skupštinu Srbije, 23. decembra 2000. osvojila dvotrećinsku većinu u parlamentu. Za predsednika nove Vlade Srbije izabran je Zoran Đinđić.
Stranka jugoslovenskog predsednika Koštunice, DSS je avgusta 2001. godine napustila DOS i republičku Vladu. To je označilo veliku krizu u vladajućoj koaliciji, ali je premijer Đinđić sačuvao koaliciju i većinu u Skupštini.
[uredi - уреди] Ubistvo Đinđića i kraj DOS-a
12. marta 2003. godine ubijen je premijer Srbije i lider demokrata Zoran Đinđić. Sahranjen je 15. marta u Beogradu. Glavni odbor partije odlučio je da stranku vodi, do izbora novog predsednika, Zoran Živković. On je postao i predsednik srpske Vlade.
DOS se raspao u jesen 2003. godine, kada je i Vlada izgubila većinu u Skupštini. Raspisani su vanredni parlamentarni izbori za 28. decembar. Demokratska stranka nastupila je samostalno i osvojila 37 poslaničkih mesta. Međutim, ona nije ušla u novu Vladu, koju su formirali DSS, G17+ i koalicija SPO-NS, uz pomoć SPS.
[uredi - уреди] Novo rukovodstvo
Na decembarskim izborima, Boris Tadić, potpredsednik demokrata i tadašnji ministar odbrane SCG, predvodio je listu DS. Tada je i postao šef poslaničke grupe partije u republičkom parlamentu.
Na izborima za predsednika DS, februara 2004, skupština stranke izabrala je ubedljivom većinom Borisa Tadića za novog lidera. Četiri potpredsednika izabrana su sa Tadićeve liste. To su bili Nenad Bogdanović, Bojan Pajtić, Dušan Petrović i Slobodan Gavrilović.
Tadić je postao kandidat DS na izborima za predsednika Srbije juna 2004. Pobedio je u drugom krugu, 27. juna, kandidata Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića.
Poslanici Demokratske stranke odlučili su da napuste republičku Skupštinu, oktobra 2005. godine, zbog toga što smatraju da su im nezakonito oduzeta dva mandata.
Na izborima za Narodnu skupštinu, koji su održani 21. januar 2007. godine, Demokratska stranka je učestvovala u koaliciji sa strankom Rasima Ljajića.
[uredi - уреди] Vanjski linkovi
- Demokratska stranka službena stranica
- stranica Borisa Tadića
