Cabaret (film)

Izvor: Wikipedia
Cabaret
Žanr Mjuzil
Režija Bob Fosse
Produkcija Cy Feuer
Scenario Knjiga:
Christopher Isherwood
Predstava:
John van Druten
Mjuzikl:
Joe Masteroff
Scenario:
Jay Allen
Uloge Liza Minnelli
Michael York
Joel Grey
Muzika John Kander
Premijera 1972.
Jezik Engleski, hebrejski, nemački
Trajanje 99 min.
Država SAD SAD
Kompanija
Distributer Allied Artists
ABS Pictures
Budžet (procena) 6 miliona dolara
Cabaret na Internet Movie Database

Cabaret je filmski mjuzikl iz 1972. u režiji Boba Fossa sa glumčakom ekipom koju čine Liza Minnelli, Michael York i Joel Grey. Radnja filma je smeštena u Berlin u vreme Weimarske republike, 1931. godine, pre dolaska Hitlera na vlast.

Film je zasnovan na mjuziklu Cabaret, Kandera i Ebba, koji je baziran na predstavi I Am a Camera inspirisanom pričama Christophera Isherwooda. Samo je par numera iz mjuzikla uzeto za film, a Kander i Ebb su napisali nove, koje su došle kao zamena. Za razliku od pozorišnog mjuzikla, gde se pesmom izražavaju osećanja, kao i tok same radnje, u filmskoj verziji peva se samo na pozornici i u biergartenu. Osim u sceni u biergartenu, u filmu samo dvoje glavnih junaka pevaju.

Film je dobio Zlatni globus za najbolji igrani film – mjuzikl ili komedija, 1973. godine.

Godine 1995. film je odabran za čuvanje u United States National Film Registry kao "kultuno, istoriski i estetski značajan".

Godine 2006. Američki filmski institut je uvrstio ovaj film na 100 najboljih mjuzikala, sa rednim brojem 5. Naredne godine film se našao na 63. mestu AFI-jeve liste 100 najboljih američkih filmova.

Radnja[uredi - уреди]

Početkom 1930-ih američka pevačica Sally Bowles (Liza Minnelli) nastupa u klubu "Kit Kat" u Berlinu. Njen novi sustanar je Brian Roberts (Michael York), rezervisani britanski intelektualac, koji daje privatne časove engleskog kako bi zaradio pare za život u Berlinu, gde završava svoje studije nemačkog. Sally pokušava da zavede Briana, ali pošto joj ne uspeva, ona sumnja da je gej (Christopher Isherwood, na čijoj polu-autobiografiji se film indirektno bazira, bio je gej i "otišao je u Berlin da traži momke koje će da voli"). Brian kaže da je probao da ima vezu sa ženama, ali da nije uspelo. Njih dvoje postaju prijatelji i Brian postaje uključen u njen boemski život u poslednjim danima Weimarske republike. Kasnije u filmu Brian i Sally postaju ljubavnici i Brian zaključuje da su uzroci prošlih neuspeha bile same žene, a ne on.

Sally postaje prijateljica sa baronom Maximilianom von Heuneom (Helmut Griem), bogatim plejbojem, koji poziva nju i Briana na svoje imanje van grada. U sceni kada njih troje zajedno plešu postaje nejasno koga zapravo Max želi da zavede. Vremenom on gubi interesovanje za njih i ostavlja ih u Berlinu, uprkos zajedničkim planovima. Kada Sally trijumfalno kaže Brianu da je spavla sa Maxom, Brian počinje da se smeje i kaže da je i on spavao sa njim. Posle svađe, koja se završava Brianovim naglim odlaskom, Brian nailazi na grupu nacista koji ga prebijaju. Brian i Sally odlaze u bolnicu, gde Sally otkriva da im je Max ostavio koverat s parama.

Sally saznaje da je trudna, ali ne zna da li je Brian otac, ili je to Max. Brian joj nudi brak i život na Cambridgeu, ali Sally shvata da nikada ne bi mogla da živi takav život i odlazi na abortus. Film se završava Brianovim oslaskom nazad u Englesku, dok Sally nastavlja svoj život u Berlinu.

Druga priča koja se provlači kroz film vezana je za Fritza Wendela (Fritz Wepper), Jevrejina koji se predstavlja kao hrišćanin. On otkriva da je Jevrejin kada se zaljubi u Nataliju Landauer (Marisa Berenson), bogatu Jevrejku sa kojom se, na posletku, ženi. Film ne govori dalje o njihovoj sudbini.

U filmu se, takođe, prikazuje jačanje nacističkog pokreta. Iako se retko eksplicitno prikazuje njihovo prisustvo, njihovo jačanje se može pratiti prema promeni načina ponašanja i stavova ostalih likova. Dok su na početku filma nacisti bili šikanirani, u sceni pri kraju filma se prikazuje kako se obični Nemci priključuju nacističkoj propagandnoj pesmi.

Ovdje završavaju značajni detalji vezani uz zaplet.

Uloge[uredi - уреди]

Radovi koji su inspirisali mjuzikl[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]

Prethodi:
Sunday Bloody Sunday
BAFTA nagrada za najbolji film
1973
Slijedi:
Day for Night