Budućnost

Izvor: Wikipedia
Disambig.svg
Za drugo značenje, pogledajte članak Budućnost (razvrstavanje).

U linearnom konceptu vremena, budućnost je deo vremenske linije koji tek treba da se dogodi, odnosno mesto u prostor-vremenu gde se nalaze svi događaji koji se još nisu desili. U ovom smislu, budućnost je suprotna prošlosti (nizu događaja koji su se već dogodili) i sadašnjosti (pojave koje se dešavaju sada).

Budućnost je uvek zauzimala posebno mesto u filozofiji i, uopšte, ljudskom umu. Ovo je iz razloga većim delom zato što ljudska bića često žele prognozu događaja koji će se desiti. Možda je moguće tvrditi da evolucija čovečjeg mozga velikim delom predstavlja evoluciju u spoznajnim sposobnostima koje su potrebne da se predvidi budućnost, tj. apstraktna mašta, logika i indukcija. Mašta nam dozvoljava da "vidimo" (odnosno predvidimo) mogući model date situacije bez posmatranja iste, ublažujući time rizike. Logičko rezonovanje dozvoljava da se predvide neizbežne posledice akcija i situacija, pa samim tim daje korisne podatke o budućim događajima. Indukcija dozvoljava povezivanje uzroka sa posledicama, osnovni preduslov za svaku prognozu budućeg vremena.

Uprkos ovim spoznajnim alatima za razumevanje budućnosti, stohastička priroda mnogih prirodnih i društvenih procesa je učinila predviđanje budućnosti dugo traženim ciljem mnogih ljudi i kultura kroz istoriju. Ljudi koji tvrde da vide budućnost, kao što su proroci, uživali su veliko priznanje pa čak i društveni značaj u mnogim prošlim i sadašnjim zajednicama. Cele pseudonauke, kao što su astrologija i hijeromantija, pravljene su sa ciljem predviđanja budućnosti. Dobar deo fizičke nauke se takođe može protumačiti kao pokušaj da se naprave kvantitativna i objektivna predviđanja vezana za događaje.

Budućnost takođe čini bitnu temu za religiju. Religije često nude proricanja o životu posle smrti, kao i o kraju sveta. Sukob u hrišćanskoj religiji između Božjeg saznanja o budućnosti i slobode čovečanstva vodi, na primer, do doktrine o predestinaciji

Vidi još[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]