Predodređenje

Izvor: Wikipedia

Predodređenje ili predestinacija (lat: praedestinatio) je učenje po kome su sva dešavanja unapred predodređena sudbinom ili Božjom voljom. Predodređenost ne isključuje potpuno slobodnu volju i slobodu delovanja, već ih samo ograničava i podređuje božjoj volji i božjoj milosti[1].

Predodređenje u hrišćanstvu[uredi - уреди]

Predodređenje u hrišćansko-teološkom smislu je božja odluka po kojoj su neki ljudi unapred određeni za spasenje, a drugi osudeđi na večno prokletstvo. Predodređenje se temelji na nedokučivosti božjih namera i božjeg izbora, ali ipak postoje izvesni znaci kao npr. oni da nekima „sve ide na dobro" i da po tome oni mogu naslutiti da su „božji izabranici"[2]. Nagoveštaji ove doktrine nalaze se kod apostola Pavla: „Jer Mojsiju govori: koga ću pomilovati, pomilovaću, i na koga ću se smilovati, smilovaću se"; „Tako dakle niti stoji do onoga koji hoće, ni do onoga koji trči, nego do Boga koji pomiluje" (Rim. 8, 28; 9,15,16).

Učenje o predestinaciji, tj. o spasenju koje ne zavisi od ljudske slobodne volje nego od božje milosti, razvio je sveti Avgustin u raspravi sa Pelagijem, kao konsekvencu svoga učenja o istočnom grehu. Kasnije je u katoličkoj crkvi ovo učenje odbačeno, odnosno potisnuo ga je rimski semi-pelagijanizam[3]. Kalvin je učenje o predodređenosti prihvatio kao dogmu i uveo u reformisanu crkvu. Danas ono u protestantizmu, a posebno kalvinizmu, predstavlja jednu od dominantnih tema.

Predodređenje u islamu[uredi - уреди]

U islamu, verovanje u predodređenost (kader) podrazumeva da je sveznajući Bog (Alah) odredio sve što će se desiti. On je stvorio stvorenja prema svome praiskonskom znanju i mudrosti. Njemu je sve poznato i to je zapisano u „Levhimahfuzu“. Alah je hteo da stvorenja postoje i on ih je stvorio i ništa se ne dešava niti postoji bez njegove volje i stvaranja.

Izvori[uredi - уреди]

  1. Branko Pavlović, Filozofski rečnik, Plato, Beograd 1997.
  2. Branko Pavlović, Filozofski rečnik, Plato, Beograd 1997.
  3. Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]