Beograd na vodi

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu

Beograd na vodi (engl. Belgrade Waterfront) je ime projekta revitalizacije, rekonstrukcije i izgradnje dela prostora poznatog pod imenom Savski amfiteatar u Beogradu. Projekat su započeli Vlada Republike Srbije i investitor iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.[1]

Prostor[uredi | uredi kod]

Čitav prostor između Beogradske tvrđave i Bežanijske kose bio je močvarno područje kroz koji je proticala reka Sava i ispresecano mnogima kanalima, koji se tokom visokog vodostaja plavio. Između sadašnjeg mosta Gazela i Brankovog mosta je priobalni deo, čija je desna obala polovinom 19. veka isušivanjem i nasipanjem pretvorena u prostor na kome je 1884. godine izgrađena Glavna železnička stanica, a nešto kasnije i autobuska stanica. Pozajmište odakle je uzimano zemljište za nasipanje Bare Venecije 1880-1884. godine je nazvano Prokop.

U dvadesetom veku se izgradnjom Novog Beograda i proširivanjem Beograda ka Čukarici i drugim brdima ovaj prostor od oko 100 hektara našao u centru neizgrađen i zapušten. Osnovna osobina ovog prostora je da je izduženi ravničarski prostor duž desne obale reke Save oivičen lukom pobrđa što daje izgled amfiteatra odakle je i potekao naziv - Savski amfiteatar.

Istorija planiranja[uredi | uredi kod]

Prva maketa Beograda na vodi, postavljena u zgradi Beogradske zadruge
Druga, detaljna maketa Beograda na vodi u zgradi Beogradske zadruge

Prvi put je 1923. godine ruski arhitekta Grigorije Pavlovič Kovaljevski u Generalnom planu uređenja i proširenja Beograda predvideo prostor između Save i železničkih šina za izgradnju novih stambenih blokova. Tada se prvi put pojavljuje naziv Savski amfiteatar za taj deo desne obale Save.

Nikola Dobrović je na konkursu 1929. godine za Terazijski plato naglasio pravac Terazije – Savski amfiteatar i potom 1948. godine u Idejnom urbanističkom planu Beograda u želji da se drugačije iskoristi taj prostor predvideo izmeštanje Železničke stanice na Autokomandu.

Sedamdesetih godina dvadesetog veka je raspisan konkurs za uređenje Novog Beograda i tom prilikom je grupa čeških arhitekata predložila i uređenje Savskog amfiteatra radi spuštanja grada ka Savi. Sredinom osamdesetih je grupa beogradskih arhitekata radila projekat po kome je Savski amfiteatar uređen i izgrađen kao deo gradskog jezgra. [2]

Početkom devedesetih je Srpska akademija nauka i umetnosti raspisala interni konkurs o Savskom amfiteatru i tada se prijavilo sedam timova.[2] Projekat "Varoš na vodi – vizija karike koja nedostaje", je bio jedan od njih i obrađivao je prostor od 140 hektara i na levoj i na desnoj obali uz ponovno uvođenje kanala radi približavanja reke i grada. [3] I drugi predlozi, kao što je „Za treći milenijum“ su obrađivali obe obale i davale rešenje za iskorišćenje neizgrađenog potencijala. Neka rešenja su predlagala kanale, neka veštačka ostrva, ali su sva zahtevala značajne infrastrukturne preduslove i radove. [4]

Idejni projekat pod nazivom „Europolis“ koju je uradio 1995. godine Institut CIP je bio kratkog veka jer je poslužio samo kao predizborno obećanje SPS i ubrzo je zamro.[2] Nosilac liste za lokalne izbore i za gradonačelnika Beograda Milutin Mrkonjić je 2008. godine ponovo medijski oživeo „Europolis“, ali je neuspehom na izborima ta ideja ponovo zaboravljena. [5][6]

Generalni urbanistički plan Beograda iz 2003. godine je umesto Glavne železničke stanice predviđao stanicu metroa, a u drugom delu Savskog amfiteatra komercijalni sadržaj.[5] Društvo urbanista Beograda je u saradnji sa Urbanističkim zavodom grada Beograda 2007. godine napravilo studiju Savskog amfiteatra.

Ideja o Beogradu na vodi se pojavljuje 12. aprila 2012. kao predizborno obećanje Aleksandra Vučića, kandidata SNS. [7] „Beograd na vodi“ obuhvata površinu od oko 90 hektara između Beogradskog sajma i Brankovog mosta, između reke Save i Savske ulice.

Konkretnije mere za ostvarenje ove ideje su najavljene 12. decembra 2012. kada u Beograd pored šeika Muhamed bin Zajeda iz Ujedinjenih arapskih emirata dolazi Muhamed Alabar, direktor kompanije „Emaar propertis“, sa kojim je urađen koncept master plana za projekat „Beograd na vodi“. [8] Tada je prvi put navedena veličina investicionog poduhvata koji prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić procenjuje na oko 3.1 milijardi dolara.

Oktobra 2013. godine se pojavljuju tekstovi u novinama koji nešto detaljnije opisuju ukupnu površinu od oko 90 hektara na kojoj će biti izgrađeno 2 miliona kvadratnih metara stambenog i komercijalnog prostora. Oko 95% zemljišta je u državnom vlasništvu i to je obećavalo veoma brzi početak gradnje. Tada je još u opticaju bilo postojanje kanala kroz Savski amfiteatar i pravljenje veštačkog ostrva. [9] Srđan Rupar, vođa tima koji je uradio idejno rešenje i počeo da sprovodi pripremne aktivnosti, je najavio da će investitori početi da grade od septembra 2014. godine, a da će ceo prostor zaživeti u roku od 8 godina. Izmeštanje Glavne železničke stanice je najavljeno za polovinu 2015. godine kada je trebala da se završi i stanica Prokop. [10]

Objavljivanje slika „Beograda na vodi“ početkom 2014. godine je bilo prvo predstavljanje široj javnosti budućeg izgleda ovog dela grada i ove slike počinju ubrzo da se pojavljuju u mnogim medijima. [11]

Vlada Republike Srbije je na sednici od 1. maja 2014. godine Projekat uređenja dela priobalja Beograda "Beograd na vodi" utvrdila kao projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju i grad Beograd, da bi potom 3. juna 2014. godine donela Odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda – područje priobalja reke Save za projekat „Beograd na vodi“ a ubrzo potom, 17. juna, i Odluku o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. Uredbu o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda – područje priobalja reke Save za projekat „Beograd na vodi“ Vlada donosi 31. decembra 2014. godine.[12]

Narodna Skupština je 8. aprila 2015. godine usvojila Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“ koji je u medijima nazivan „lex specialis“. [13]

Infrastrukturni zahvati[uredi | uredi kod]

Da bi se pristupilo realizaciji bilo kakvog plana na lokaciji Savskog amfiteatra, uprkos tome što je relativno nezauzet, potrebno je uraditi značajne infrastrukturne zahvate.

Prvo je bilo neophodno izmestiti teretni drumski saobraćaj iz Karađorđeve ulice za šta je trebalo imati još jedan most preko Dunava koji bi spajao sremsku i banatsku stranu. Ovo je postignuto izgradnjom Pupinovog mosta 18. decembra 2014. godine.[14] Uz to je trebalo dovršiti i putnu obilaznicu oko Beograda radi rasterećenja teretnog saobraćaja. Potom je trebalo izmestiti značajan broj koloseka, a verovatno i čitavu Glavnu železničku stanicu sa sadašnje lokacije na lokaciju Prokop i delimično na stanicu Novi Beograd. Uz to bi trebalo izgraditi tehničko-putničku stanicu Zemun, tehničko-putničku stanicu Kijevo i robno transportni centar u Makišu.[15] Pored železničke treba izmestiti i autobusku stanicu (glavna autobuska stanica i autobuska stanica prevoznika „Lasta“), planirano je da bude na Novom Beogradu odmah uz železničku stanicu. Takođe bi trebalo ukloniti prugu oko Kalemegdana, za šta bi trebalo izgraditi jedan železnički most, verovatno nizvodno od Vinče. Marta 2014. je objavljen nacrt plana detaljne regulacije kada je i predstavljena cena od 470 miliona evra za izgradnju obilaznice oko Beograda sa mostom ka Pančevu.[16][17]

Pored ovoga smatra se da treba prokopati kanalizacioni tunel prema Velikom selu čime bi se kompletna kanalizacija Beograda umesto direktno u reke usmerila ka velikom postrojenju za preradu otpadnih voda.[18][19] Takođe, radi infrastrukturnog uređenja je neophodno uraditi radove na objektima na toplovodnoj, gasovodnoj, vodovodnoj, kanalizacionoj i elektroenergetskoj mreži.[20]

Prilikom izrade Prostornog plana je naveden iznos infrastukturnog uređenja zemljišta od oko 400 miliona evra od čega je oko 275 miliona trošak uređenja u granicama kompleksa a oko 125 miliona za nove objekte, proširenja i veze sa drugim komunalnim sistemima, toplovod, kanalizacija, gasovod i razvlačenje vodova širom grada. Navedeno je i da su predviđeni troškovi železnice u iznosu od 392 miliona evra.[21]

Istorija gradnje[uredi | uredi kod]

Grad Beograd, gradonačelnik Branko Pešić, i Železnice su potpisali ugovor 21. marta 1974. godine o izgradnji nove železničke stanice na lokaciji Prokop uz postepeno izmeštanje pruge i oslobađanje zemljišta na lokaciji sadašnje železničke stanice u Savskom amfiteatru.[3]

Izgradnja stanice Prokop počinje oktobra 1977. i planira se 18 meseci za dovršetak, odnosno do 1. maja 1979. godine. Gradnja se prekida 1980. godine, usput se planovi menjaju, razmišlja se i o odustajanju. U jednom trenutku 90-ih godina se gradnja nastavlja, ali se opet prekida, pa jula 1996. godine ponovo pokreće, završava ploča, krov stanice, ali 1999. godine ponovo prekida. Gradnja se nastavlja 2005. godine potpisivanjem ugovora Železnica Srbije sa jednom mađarskom kompanijom, ali se ne kreće u gradnju već se 2008. ponovo angažuje Energoprojekt da nastavi gradnju koju finansira Vlada Republike Srbije. [22][23]

Predsednik privremenog veća Beograda Siniša Mali je 15. decembra 2013. najavio skori početak gradnje u fazama, a prva faza može početi do kraja 2014. godine. [24] Aleksandar Karlovčan, jedan od rukovodilaca projekta, je potom objavio da za pripremu lokacije treba 66 miliona evra, za izmeštanje koloseka, magacina, 200 porodica, projekte železničke stanice u Zemunu i mosta kod Vinče kao i završetak prve faze stanice Prokop. Najavljen je ogroman tržni centar kao prvi objekat koji će nići.[25] Nešto kasnije je početak najavljen za mart 2015. godine.[26]

Projekat „Beograd na vodi“ je prvi put predstavljen u obliku razrađenih crteža i slika 18. januara 2014. godine. Prvom potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću i grupi visokih predstavnika vlasti je projekat predstavio Muhamed Alabar, direktor novoosnovane kompanije „Igl Hils“ (Eagle Hills). Tada se prvi put predstavlja i kula od 180 metara visine, markantna građevina koja će biti centralna odlika čitavog plana.[27] Kao autor projekta kule Beograd je naveden projektantski biro Skidmore, Owings & Merrill iz Čikaga.

Priprema[uredi | uredi kod]

Uklanjanje prvih šina, što su bili prvi građevinski zahvati na lokaciji, je počelo 8. marta 2014. godine. Tada je pokrenuta prva faza uklanjanja šina, oko jedne trećine od 50 km pruge i 200 skretnica, procenjena na oko 2,55 miliona evra.[28] Procenjeno je da na tom prostoru ima oko 250 porodica koje su smeštene u raznim objektima ali uglavnom barakama i sličnim neuslovnim zgradama ili čak napuštenim železničkim vagonima. [29] Prve porodice sa lokacije Bara Venecija su raseljene već aprila meseca iste godine.[30] Pored toga, potrebno je bilo izmestiti veći broj brodova i olupina koje su nasukane ili privezane za taj deo obale, a neki i iz korita reke Save.[31]

Zgrada Beogradske zadruge je određena da bude sedište firme koja će upravljati projektom, vršiti promocija i prodaja, a pošto je decenijama bila u zapuštenom stanju prvo što je urađeno je rekonstrukcija zgrade.[32] Obnova i osveženje zgrade je počela 10. marta 2014. a prema navodima predviđeno je oko 2 do 2,5 miliona evra.[33][34][35]

Master plan i maketa celog područja „Beograda na vodi“ je predstavljena 27. juna 2014. godine i izložena u obnovljenoj zgradi Beogradske zadruge.[36] Tada su premijer Aleksandar Vučić i direktor kompanije „Igl hils“ Mohamed Alabar predstavili master plan, a najavljeno je da investicija treba da iznosi 3,1 milijardu evra.[37]

Ugovor o izgradnji je potpisan 26. aprila 2015. godina kada je u ime investitora potpisao Muhamed Alabar, predsednik kompanije „Igl Hils“, a ispred Srbije potpredsednik vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i direktor preduzeća „Beograd na vodi“ Aleksandar Trifunović.[38] Tada je objavljeno da je na površini od 177 hektara predviđena izgradnja oko dva miliona kvadratnih metara građevinske površine od čega više od milion kvadratnih metara stambenog prostora, 750.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, 62.000 kvadratnih metara javnih sadržaja i 242.000 kvadratnih metara zelenih površina. Republika Srbija je vlasnik 32% kapitala, a „Igl Hils“ 68% kapitala, dok je rok za izgradnju određen na 30 godina. „Igl Hils“ će Srbiji odobriti zajam od 90 miliona evra za izgradnju železničke infrastrukture i 40 miliona evra za eksproprijaciju zemljišta.[39]

Rušenje prvih zgrada je počelo avgusta 2014. godine, a 12. avgusta 2015. godine je gradonačelnik objavio da su srušene 233 zgrade, da je time završena prva faza rušenja i da se u drugoj polovini septembra može početi sa zidanjem prve dve stambene kule.[40]

Faze gradnje i trajanje[uredi | uredi kod]

Predviđena je gradnja u četiri faze. Prva faza bi obuhvatila radove u središnjem priobalnom delu i bile bi izgrađene četiri poslovne zgrade uključujući i najveći tržni centar u regionu, potom kula od 210 metara, deo hotelskog kompleksa, jaht klub i prvi stambeni objekti. U ovoj fazi je bila planirana gradnja pešačko-biciklističkog mosta preko Save, ali se naknadno od ovog mosta odustalo.

U drugoj fazi je planirano uređenje prostora kod Brankovog mosta i između mosta Gazela i sajmišta. Ovde je planirana izgradnja više stambenih zgrada, ali i rekonstrukcija zgrada koje su zaštićene zakonom.

U trećoj fazi je planirana gradnja centralnog dela prema Savskoj ulici, gde će biti smešteni stambeni i poslovni sadržaji.

Četvrta faza obuhvata izgradnju stanova ali i zabavni i kulturni sadržaj.

Samo trajanje gradnje je bilo predmet raznih zvaničnih najava i izjava. Od premijera koji je izjavio da će sve iz plana biti urađeno za 4 godine do gradonačelnika koji je prvo rekao da će se objekti graditi sedam-osam, a u potonjoj izjavi da će se graditi barem 10 godina.[41][42][43] Prilikom potpisivanja ugovora je definisano da se gradnja mora završiti za najviše 30 godina, odnosno da za prvih 20 godina mora biti završeno barem 50%.

Izgradnja[uredi | uredi kod]

Građevinska dozvola za prve objekte je izdata 24. septembra, a kamen temeljac su 27. septembra postavili Predsednik Vlade Aleksandar Vučić i vlasnik „Igl Hilsa“ Muhamed Alabar.[44] [45]

Vrsta i struktura zona i sadržaja[uredi | uredi kod]

Zgrade u okviru projekta Beograd na vodi
m2 %
stanovi 1.106.827 60
poslovni prostor 315.853 17
hoteli 153.910 8
šoping mol 148.444 8
prodavnica 95.632 5
kultura / zabava 26.987 1
1.847.653

Predviđene su sledeće zone:

  • stambena
  • komercijalna i poslovna
  • hotelska
  • sportska
  • kulturno-umetnička

Količina i struktura kvadrata posvećena određenim namenama je prikazana u tablici.

Ukupno zelenih površina je predviđeno 45.584 m2 od čega parkovskih 23.463 m2.

Kontroverze oko planiranja i gradnje[uredi | uredi kod]

Političke i poslovne kontroverze[uredi | uredi kod]

Firma „Emar propertiz“ kao i direktor Muhamed Al Abar su privukli pažnju nekim od svojih neostvarenih ili protivurečnih projekata.[46][47]

Projekat je pokrenula nova vlada pod SNS, a u isto vreme je u Beogradu bio na vlasti DS, tako da je došlo do razmimoilaženja oko podrške ovom poduhvatu. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je projekat proglasio naučnom fantastikom.[48] Prvobitni rukovodilac projekta je ubrzo smenjen, a po medijima su se pojavljivale i razne kombinacije ko bi mogao da vodi projekat.[49]

Preduzeće „Igl hils internešenel“ je registrovano u Dubaiju 14. maja 2014. godine i nije pravno povezana sa firmom „Emar propertiz“.[50] U Srbiji je 15. avgusta osnovano preduzeće „Igl hils propertiz“ doo (Eagle Hills Properties).[51] Vlada Srbije je 26. juna 2015. osnovala preduzeće Beograd na vodi doo kao nosioca projekta uređenja savskog priobalja sa početnim kapitalom od milion dinara.[52] Kompanija „Belgrejd voterfront kepital investments“ (Belgrade Waterfront Capital Investment) iz Abu Dabija je uložila 22.000 evra 11. avgusta 2015. i postala vlasnik 68% preduzeća Beograd na vodi doo.

Strukovna i građanska udruženja[uredi | uredi kod]

Od početka najava projekta deo javnosti upozoravao je na njegovu štetnost iz urbanističko-arhitektonskog, saobraćajnog, socijalnog i ekonomskog ugla. Budući da su mejnstrim mediji u Srbiji mahom zatvoreni za kritičke tonove prema Beogradu na vodi, detaljnije informacije o javnim raspravama, protestima i drugim vidovima preispitivanja opravdanosti ovog projekta mogu se pronaći najčešće jedino na društvenim mrežama i nezavisnim internet-portalima.

Ne da(vi)mo Beograd[uredi | uredi kod]

Beograđani okupljeni oko građanske inicijative Ne da(vi)mo Beograd, [53] [54] čiji je zaštitni znak postala velika žuta patka, organizovali su veći broj akcija i protesta u cilju kritike ovog, po njima, izuzetno štetnog projekta. Pažnju javnosti privukao je protest održan 26. aprila 2015. godine ispred zgrade Beogradske zadruge, a prilikom svečanog potpisivanja ugovora o Beogradu na vodi. Tada je okupljena masa intervencijom policije zagrađena zaustavljanjem dva GSP tramvaja posred kružnog toka ispred zgrade Zadruge. [55] Policija je 29. avgusta 2015. takođe zaustavila i performans NDB tokom Beogradskog karnevala brodova, kada je uredno prijavljeno plovilo organizacije isključeno iz povorke samo zbog istaknutog natpisa „Ne da(vi)mo Beograd“. [56] Iako su protesti NBD bili prijavljivani u skladu sa propisima i nenasilnog karaktera (kao i sve sprovođene akcije), pripadnici su dobili više prekršajnih prijava za svoje aktivnosti po krajnje diskutabilnim osnovama.

Reč struke - primedbe arhitekata, urbanista, pravnika i ekonomista[uredi | uredi kod]

Januara 2014. organizacija „Transparentnost Srbija“ je Vladi Srbije uputila dopis sa pitanjima na osnovu kog propisa su isključili konkurenciju u izgradnji „Beograda na vodi“, kako su podeljeni dobit i rizik, kao i koji je pravni osnov za formiranje zajedničkog preduzeća.[57]

Sa arhitektonsko-urbanističke strane najglasnija u kritikama bila je Akademija arhitekture Srbije [58] , a tim povodom u martu 2015. objavila je i zvaničan proglas. [59] Oni su posebno upozoravali na nedostatak javne rasprave i potpunu isključenost većine predstavnika arhitektonsko-urbanističke struke iz procesa planiranja, projektovanja i realizacije Beograda na vodi. Udruženje arhitekata je tražilo da se raspiše javni konkurs za realizaciju projekta. Obaveza međunarodnog konkursa pri izgradnji ove lokacije, kako stoji u Generalnom planu, nije ispoštovana i predstavnici struke su to naglasili. [60] Akademija arhitekture je takođe reagovala navodima da je ceo projekat nestručno vođen.[61][62] Sa usko stručne strane akcenat stavljen je na nepripremljenost terena i celokupne gradske infrastrukture za projekat ovih razmera, drastičnu arhitektonsku neusklađenost sa starim jezgrom grada, a skrenuta je pažnja i na to da se izgradnjom ovakvog kompleksa na gradskim obalama one oduzimaju građanima, te da je njihova definicija kao objekata od javnog značaja krajnje upitna.

Takođe, Beograd je godinama bio ograničen u gradnji u vis zbog regulative koja je to zabranjivala. Ta prepreka je otklonjena 18. aprila 2014. godine kada je Privremeni organ grada Beograda doneo odluku da se Studija visokih objekata Beograda stavlja van snage.[63]

Tokom javne rasprave o prostornom planu, novembra 2014. godine, su stigle i primedbe od SANU na 22 stranice, ali su sve na kraju odbačene.[64] Sličan epilog su imali i neposredni pregovori predstavnika Akademije arhitekture sa gradonačelnikom i gradskim rukovodstvom. [65]

Ugovor potpisan 26. aprila 2015. godine objavljen je tek punih 5 meseci kasnije - 20. septembra i to u nepotpunom izdanju. Takav odnos prema informacijama od javnog značaja osudile su organizacije koje se bave kontrolom transparentnosti državne uprave, a same odredbe ugovora i leks-specijalis koji mu je prethodio bili su predmet oštre kritike i među pravnicima. [66] [67]

Budućnost Savamale[uredi | uredi kod]

Dana 25. septembra 2015. po ubrzanoj proceduri srušen je klub „Dvorištance“, jedan od prvootvorenih i najpoznatijih objekata u okviru jedinstvenog starog gradskog kvarta Savamala čija je kulturna ponuda u prethodnim godinama postala poznata i priznata širom Evrope i sveta. Ovaj događaj stavio je ozbiljan znak pitanja na dalju sudbinu i opstanak Savamale. Glas protiv ovakvog odnosa gradske vlasti prema ovoj značajnoj gradskoj zoni digao je deo građana, zatim organizacije i institucije smeštene u samoj Savamali [68], kao i Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić. [69]

Slučaj Savanova[uredi | uredi kod]

Posebne kontroverze vezane su za ugostiteljski objekat „Savanova“ otvoren u blizini Lastine autobuske stanice i Starog savskog mosta. Naime, objekat je u leto 2014. godine dobio privremenu dozvolu kao promotivni štand projekta Beograd na vodi. Međutim, tu svoju svrhu nikada nije ispunjavao, već je funkcionisao samo kao običan restoran, a u pojedinim medijima su se pojavile i nejasnoće po pitanju njegove vlasničke strukture. Ipak, uprkos ovakvom činjeničnom stanju, leta 2015. dozvola objektu je obnovljena. Takođe, leta 2015. u jeku turističke i šetališne sezone obala u neposrednoj okolini objekta zatvorena je pod izgovorom uređenja i izgradnje tzv. Savske promenade. Nezadovoljstvo su tim povodom izrazila i udruženja biciklista. Iako je prostor i po završetku radova ostao definisan kao javna površina, 25. septembra 2015. na tom mestu došlo je do incidenta kada je tročlana novinarska ekipa info-portala Istinomer pri pokušaju snimanja intervjua sa aktivistom udrženja Ne da(vi)mo Beograd zaustavljena, legitimisana i sprečena u obavljanju svog posla od strane deset pripadnika komunalne policije, a sve po pritužbi obezbeđenja „Savanove“ da su upali na privatni posed i gradilišni prostor koji pritom ni na koji način nije bio obeležen kao takav. [70] [71] Novinarima i aktivisti su napisane prekršajne prijave, a način ophođenja pripadnika komunalne policije prema njima protumačen je kao bahat i izazvao je značajno negodovanje na društvenim mrežama, ali i u novinarskim udruženjima. [72] U delu javnosti ovaj incident je ocenjen kao nastavak i radikalizacija prakse ometanja objektivnog izveštavanja, te korišćenja organa zaštite svih građana u službi odbrane privatnog kapitala i sprečavanja kritike i rasvetljenja sumnjivog projekta Beograd na vodi.

Reference[uredi | uredi kod]

  1. ↑ „UAE firm to develop Belgrade Waterfront project, (Agencies) / 28 June 2014”. Arhivirano iz originala na datum 2015-04-02. Pristupljeno 2015-09-28. 
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Savske obale zaslužuju bolje, Blic, 2. jun 2007.
  3. ↑ 3,0 3,1 Savski amfiteatar – treći Amsterdam, Politika, 1. jun 2007.
  4. ↑ Na Savskom platou biće milion kvadrata poslovnog prostora, eKapija, 23. okt 2008.
  5. ↑ 5,0 5,1 Beograd decenijama putuje ka reci, Istinomer
  6. ↑ SPS-PUPS-JS obećavaju "Europolis", B92, 30. april 2008.
  7. ↑ Beograd na vodi kao svetska metropola, Medija centar, 12.04.2012.
  8. ↑ Šeik „doneo“ BG na vodi, kredite …, B92, 12. decembar 2013.
  9. ↑ „Beograd na vodi“ vredan osam milijardi evra, Novosti, 13. oktobar 2013
  10. ↑ „Beograd na vodi“ na novom talasu – Urađeno idejno rešenje, lokacije uz Savu spremne za investitore već od septembra 2014., e-kapija, 16. oktobar 2013.
  11. ↑ Prve četiri zgrade „Beograda na vodi“ (grafika) Arhivirano 2016-04-15 na Wayback Machine-u, 24 sata, 18. februar 2014.
  12. ↑ Prostorni plan područja posebne namene Arhivirano 2017-09-25 na Wayback Machine-u, Republička agencija za prostorno planiranje, 31. decembar 2014.
  13. ↑ Usvojen leks specijalis o Beogradu na vodi, Blic, 9. april 2015.
  14. ↑ Nove trase za kretanje teretnih vozila kroz Beograd, e-kapija, 18. januar 2015.
  15. ↑ Ignjatović: CIP na vreme sa projektnom dokumentacijom, Blic, 24. februar 2014.
  16. ↑ Korak ka obilaznici oko Beograda i mostu kod Vinče – Pančevo stavilo na javni uvid Nacrt plana detaljne regulacije, e-kapija, 11. mart 2014.
  17. ↑ Izgradnja obilaznice sa mostom kod Vinče koštaće 470 mil EUR, e-kapija, 17. februar 2014.
  18. ↑ Projekat „Beograd na vodi“ podelio stručnjake, Danas, 18. decembar 2013
  19. ↑ Priprema za izgradnju prečišćivača otpadnih voda, Politika, 4. avgust 2007.
  20. ↑ Beograd na vodi neće biti džungla oblakodera, Politika, 5. oktobar 2014.
  21. ↑ Veliki rat oko „Beograda na vodi”, Politika, 23. mart 2015.
  22. ↑ Uložena milijarda $ potrebno još 85 miliona $, Glas javnosti, 19. decembar 2012.
  23. ↑ Još jedan rok za Prokop, Politika, 18. oktobar 2008.
  24. ↑ BG: Tržni centar prvi korak ka vodi, B92, 15. decembar 2013.
  25. ↑ Emirati finansiraju tržni centar „Beograda na vodi“, Politika, 24. decembar 2013.
  26. ↑ Gradnja kule Beograda na vodi počinje u martu sledeće godine, Blic, 9. maj 2014.
  27. ↑ Niče i kula od 180 metara, Novosti, 18. januar 2014.
  28. ↑ Počeli radovi za „Beograd na vodi“. Mali: Istorija!, Mondo, 8. mart 2014.
  29. ↑ Ko sad živi u Beogradu na vodi, e-kapija, 9. mart 2014.
  30. ↑ Beograd na vodi: Počelo raseljavanje, Novosti, 13. april 2014.
  31. ↑ Savsko priobalje više nije groblje brodova!, Kurir, 12. novembar 2014.
  32. ↑ Počela rekonstrukcija zgrade Beogradske zadruge, beograd.rs, 11. mart 2014.
  33. ↑ Mali: Početak izgradnje Kule Beograd do kraja godine, Večernje Novosti onlajn, 10. mart 2014.
  34. ↑ Beograd na vodi obnavlja najlepšu zgradu prestonice, Kurir, 15. mart 2014.
  35. ↑ Vučić: sami smo rizik za BG na vodi, B92, 27. april 2014.
  36. ↑ Beograd na vodi nije pusti san, B92, 27. jun 2014.
  37. ↑ Šta su sve Beograđani pitali gradonačelnika na predstavljanju Beograda na vodi, Blic, 30. jun 2014.
  38. ↑ Potpisan ugovor „Beograd na vodi“, RTV, 26. april 2015.
  39. ↑ BG na vodi: 32% Srbija, 68% UAE, B92, 26. april 2015.
  40. ↑ Srušeno sve, stižu kule u Savamalu, B92, 12. avgust 2015.
  41. ↑ BG na vodi gotov za četiri godine, B92, 18. mart 2015.
  42. ↑ U Kanu promocija „Beograda na vodi“, B92, 10. mart 2014.
  43. ↑ Mali: Beograd na vodi gradiće se deset godina, Blic, 26. mart 2015.
  44. ↑ Izdata građevinska dozvola za dve kule u Beogradu na vodi, Novosti, 25. septembar 2015.
  45. ↑ Postavljen kamen temeljac za „Beograd na vodi“, RTS, 27. septembar 2015.
  46. ↑ Ko plaća Beograd na vodi i ko je partner Srbije u tom poslu, sajt Glasno.org, 6. mart 2014.
  47. ↑ Saradnja Vučića i Muhameda el Abara je prevara veka: Pogledajte kako je opljačkao druge zemlje, Dnevno, 7. jul 2014.
  48. ↑ Đilas: „Beograd na vodi“ naučna fantastika, RTS, 8. mart 2014.
  49. ↑ Dinkić zadužen za Beograd na vodi?, B92, 8. maj 2014.
  50. ↑ Magla oko Beograda na vodi, Istinomer, 27. jun 2014.
  51. ↑ Vučićevi Arapi iskeširali: Fantomska firma sa 100 dinara gradi Beograd na vodi, Teleprompter, 18. mart 2015.
  52. ↑ Vlada osnovala preduzeće Beograd na vodi Arhivirano 2015-09-27 na Wayback Machine-u, mondo, 26. jun 2015.
  53. ↑ Zvanični sajt inicijative Ne da(vi)mo Beograd
  54. ↑ Zvanična Fejsbuk stranica inicijative Ne da(vi)mo Beograd
  55. ↑ Protest zbog ugovora za BG na vodi, B92, 26. april 2015.
  56. ↑ Brod sa natpisom "Ne da(vi)mo Beograd" udaljen sa karnevala Arhivirano 2015-09-27 na Wayback Machine-u, N1, 29. avgust 2015.
  57. ↑ Transparentnost Srbija: Da li je za Beograd na vodi isključena konkurencija?, Blic, 20. januar 2014.
  58. ↑ Zvanični sajt AAS
  59. ↑ Deklaracija AAS o Beogradu na vodi, 5. mart 2015.
  60. ↑ Predsednik Udruženja arhitekata: Raspisati konkurs za projekat „Beograd na vodi“ Arhivirano 2015-10-03 na Wayback Machine-u, Blic, 20. januar 2014.
  61. ↑ Diletantizam kao urbanizam Beograd na vodi, sajt Akademije arhitekture Srbije preneo članak iz časopisa „Izgradnja“ br 3-4, str 167-168, objavljeno 22. aprila 2014.
  62. ↑ RIP (rentijersko-investitorski plan) umesto GUP-a, sajt Akademije arhitekture Srbije, objavljeno 29. marta 2014.
  63. ↑ BG može da prodaje zemlju i stanove, B92, 18. april 2014.
  64. ↑ SANU iznela 22 stranice primedaba na „Beograd na vodi“, Politika, 6. novembar 2014.
  65. ↑ Posle Leks specijalisa za Beograd na vodi saradnja je nemoguća, Akademija arhitekture Srbije, 10. mart 2015.
  66. ↑ Osam spornih tačaka iz ugovora o Beogradu na vodi, Transparentnost Srbija, 26. septembar 2015.
  67. ↑ Presing o Beogradu na vodi: Neustavan međudržavni ugovor Arhivirano 2016-12-06 na Wayback Machine-u, N1, 22. septembar 2015.
  68. ↑ Mikser pisao Malom: Dvorištance metafora vašeg sunovrata Arhivirano 2015-09-26 na Wayback Machine-u, N1, 23. septembar 2015.
  69. ↑ RUŠENJE, B92 blog, 24. septembar 2015.
  70. ↑ Komunalci sprečili snimanje Istinomera na Savamali, Istinomer, 25. septembar 2015.
  71. ↑ Prekršajne prijave zbog snimanja na Savskom šetalištu Arhivirano 2015-09-27 na Wayback Machine-u, N1, 25. septembar 2015.
  72. ↑ NUNS zabrinut zbog sprečavanja ekipe Istinomera da snimi prilog ispred Savanove, Slobodna Evropa, 26. septembar 2015.

Spoljašnje veze[uredi | uredi kod]

Portal Beograd
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Beograd_na_vodi&oldid=41439386