Banana

Izvor: Wikipedia
Četiri različita tipa banana
Banana
cvast banane
cvast banane
Status zaštite
Sistematika
Carstvo: Plantae
Divizija: Magnoliophyta
Razred: Liliopsida
Red: Zingiberales
Porodica: Musaceae
Rod: Musa
L.
Područje života
Sekcije

Ingentimusa
Callimusa
Musa

Banana je ime roda zeljastih biljaka i ekonomski važne vrste (Musa sapientium) iz familije Musaceae, kao i ime za plod ovih biljaka koji ljude koriste u ishrani kao voće.[1][2]

Banana je jestivo voće, koje je sa botaničkog gledišta bobica.[1][2] Ona je plod nekoliko velikih zeljastih skrivenosjemenica iz roda Musa.[3] (U nekim zemljama, banane koje se koriste za kuvanje se nazivaju plantanima.) Ovo voće varira u pogledu veličine, boje i čvrstoće, mada je obično izduženo i povijeno, sa mekanim plodom bogatim skrobom, pokrivenim korom koja može da bude zelena, žuta, crven, purpurna, ili smeđa kod sazrelog voća. Plodovi rastu u grupama koje vise sa vrha biljke. Skoro sve moderne jestive partenokarpne (besemene) banane potiču iz dve divlje vrste – Musa acuminata i Musa balbisiana. Naučna imena najviše uzgajanih vrsta banana su Musa acuminata, Musa balbisiana, i Musa × paradisiaca za hibrid Musa acuminata × M. balbisiana, u zavisnosti od njihove genomske konstitucije. Starije naučno ime Musa sapientum se više ne koristi.

Prirodno stanište vrsta Musa su tropski predeli Indomalezije i Australije, i pretpostavlja se da je do domestikacije prvobitno došlo u Papua Novoj Gvineji.[4][5] Banane se uzgajaju u bar 107 zemalja,[6] prvenstveno radi ploda, i u manjoj meri radi pravljenja vlakana, vina od banana i piva od banana, ili kao ornamentalne biljke.

Ne postoji jasna razlika između termina „banane“ i „plantani“. U Amerikama i Evropi, „banana“ se obično odnosi na mekane, slatke, dezertne banane, posebno one iz grupe Kavendiš, koje su glavni izvozni proizvod zemalja koje uzgajaju banane. U kontrastu s tim, Musa kulture sa čvršćim plodovima bogatijim u skrobu se nazivaju „plantani“. U drugim regionima, kao što je Jugoistočna Azija, mnogi drugi tipove banana se uzgajaju i konzumiraju, tako da jednostavna dvodelna podela nije korisna i ne upotebljava se u lokalnim jezicima.

Termin „banana“ se takođe koristi kao zajedničko ime za druge biljke koje proizvode ovaj plod.[3] Ono se može primeniti na ostale članove roda Musa, kao što su skarlet banana (Musa coccinea), roza banana (Musa velutina) i Fe'i banana. Termin se takođe može odnositi na članove roda Ensete, poput snežne banane (Ensete glaucum) i ekonomiski važne lažne banana (Ensete ventricosum). Oba roda se svrstavaju u familiju banana, Musaceae.

Opis[uredi - уреди]

Photo of a banana corm growing from loamy soil
Koren banane sa prečnikom od oko 25 cm
Farma banana u Chinawal, Indija

Banana je najveća zeljasta cvetajuća biljka.[7] Svi nadzemni delovi biljke banane rastu iz strukture koja se obično naziva "krtola".[8] Biljke su normalno visoke i dosta čvrste, i često se pogrešno smatraju drvećem, mada to što izgleda kao stablo je zapravo „lažna stabljika“ ili pseudostabljika. Banane raste na mnoštvu različitog zemljišta, dokle god je zemljište bar 60 cm duboko, ima dobru drenažu, i nije zbijeno.[9] Lišće bananine biljke se sastoji od drške (peteljke) i lista. Osnova peteljke se širi da formira korice; čvrsto upakovane korice formiraju pseudostablo, koje nosi celokupnu biljku. Ivice korica se dodiruju dok se formiraju,što ih čini cevastim. Sa rastom biljke u centru pseudostabljike, dolazi do razdvajanja ivica.[10] Kultivirane biljke banana variraju u pogledu visine u zavisnosti od vrste i uslova uzgoja. Većina biljki je oko 5 m visoka, sa opsegom od 'patuljastih Kavendiš' biljki sa oko 3 m do 'Gros Mičela' sa 7 m ili više.[11][12] Listovi su spiralno aranžirani i mogu da narastu do 2,7 dužine i 60 cm širine.[1] Oni bivaju lako pocepani vetrom, što proizvodi poznati paprasti izgled.[13]

Kad biljka banane odraste, krtola prestane da proizvidi novo lišće i počne da formira cvetne šiljke ili cvast. Razvijaju se strukovi koji rastu naviše unutar pseudostabljike, noseći nezrelu svast dok se konačno ne pojave na vrhu.[14] Svaka peudostabljika normalno proizvodi jedan cvast, takođe poznat kao „srce banane“. (Ponekad se formira nekoliko; jedna izuzetna biljka na Filipinima je proizvela pet.[15]) Nakon zrenja, pseudostabljika umire, ali se potomstvo normalno razvija iz osnove, tako da je celokupna biljka višegodišnja. U plantažnom sistemu kultivacije, samo jednom izdanku se dozvoljava da se razvije da bi se održao razmak.[16] Cvast sadrži mnoge priperke (koji se ponekad nekorektno nazivaju peteljkama) između redova cvetova. Ženski cvetovi (koji se mogu razviti u plodove) se pojavljuju u redovima nešto više na stabljici (bliže listovima) od redova muških cvetova. Semenik je inferioran, što znači da se male latice i drugi cveni delovi javljaju na vrhu semenika.[17]

Plodovi banane se razvijaju iz crca banane, u velikom visećem klasteru, sastavljenom od slojeva (zvanih „ruke“), sa do 20 plodova u redu. Viseći klaster je poznat kao grozd, koji se sastoji se od 3–20 slojeva, ili komercijalno kao snop banana, i može da teži 30–50 kg. Individualni plodovi (poznati kao banane ili „prsti“) u proseku imaju 125 g, od kojih je aproksimativno 75% voda i 25% suva materija.

Plod se ponekad opisuje kao „kožasta bobica“.[18] On sadrži zaštitni spoljašnji sloj (koru ili kožu) sa brojnim dugačkim, tankim vlaknima (floemskim snopovima), koji se prostiru duž celog ploda između kože i jestivog unutrašnjeg sadržaja. Unutrašnji deo je obično žute boje i može se uzdužno podeliti u tri sekcije koje odgovaraju unutrašnjim porcijama tri tučka, manuelno deformišući neotvoren plod.[19] U cultiviranim varijetetima, prisustvo semena je umanjeno do te mere da ga praktipno nema; njegovi ostaci su male crne pege u unutrašnjosti ploda.[20]

Banane su prirodno u maloj meri radioaktivne,[21][22] mada više od ostalih plodova, usled njihovog sadržaja kalijuma i malih količina izotopa kalijum-40 prisutnih u prirodnom kalijumu.[23] Ekvivalentna doze radijacije banana se ponekad koristi u nuklearnoj komunikaciji za poređenje nivoa radijacije i izlaganja.[24]

Morfologija[uredi - уреди]

Banane su visoke, uglavnom jednogodišnje zeljaste biljke, koje svojim izgledom podsećaju na drveće. Imaju široko i veoma dugačko lišće (1,5 m). Areal rasprostranjenja je u tropskim krajevima. Domestifikovana banana poreklom je iz jugoistočne Azije, čiji je plod ukusan i hranljiv. U Evropu se uvozi iz Srednje Amerike i Zapadnoindijskih ostrva (Antili).

Za pravilan razvoj banani je potrebna topla i vlažna klima, jer kvalitet ploda zavisi od velike količine vode i visoke temperature. Najbolji rezultati se ostvaruju pri srednjoj godišnjoj temperaturi od 20 °C i srednjoj količini padavina od 150–170 mm mesečno. Banane nemaju specijalne zahteve u pogledu tipa zemljišta. Energetska vrednost banane iznosi od 81 do 103 cal. Banana takođe sadrži brojne hranljive materije i vitamine.

U Crnoj Gori banane rastu na primorju, ali plod ne sazreva već ostaje zelen.

Rod banana (Musa) - sistematika[uredi - уреди]

Musa je jedan od tri roda porodice Musaceae. Postoji preko 50 vrsta ovog roda, svrstanih u tri sekcije.

Sekcija Ingentimusa - sa Papua Nove Gvineje[uredi - уреди]

Vrsta Musa ingens

Sekcija Callimusa (uključujući Australimusa)[uredi - уреди]

Vrste M. alinsanaya, M. beccarii, M. boman, M. borneënsis, M. bukensis, M. campestris, M. coccinea, M. exotica, M. fitzalanii, M. flavida, M. gracilis, M. hirta, M. insularimontana, M. jackeyi, M. johnsii, M. lawitiensis, M. lolodensis, M. maclayi, M. monticola, M. muluensis, M. paracoccinea, M. peekelii, M. pigmaea, M. salaccensis, M. splendida, M. suratii, M. textilis, M. tuberculata, M. violascens,

Sekcija Musa (uključujući Rhodochlamys)[uredi - уреди]

Vrste M. acuminata, M. angcorensis, M. aurantiaca, M. balbisiana, M. banksii, M. basjoo, M. cheesmanii, M. flaviflora, M. griersonii, M. itinerans, M. laterita, M. mannii, M. nagensium, M. ochracea, M. ornata, M. rubra, M. sanguinea, M. schizocarpa, M. siamea, M. sikkimensis, M. thomsonii, M. velutina

Proizvodnja i transport ploda[uredi - уреди]

Proizvodnja banana ograničena je na veoma uzak geografski pojas koji poseduje adekvatne klimatske odlike za kultivaciju banana. Banana je ujedno i jedan od glavnih izvoznih proizvoda ovih država, u prvom redu Gvineje, Ekvadora, Kolumbije, Meksika i drugih država Latinske Amerike. Banane se gaje na većim zasadima - plantažama. Zemljište bi trebalo da ima veći kapacitet vode, a plantaže se često ograđuju radi zaštite od vetra i optimizacije prinosa, jer je stablo veoma krhko. Berba se vrši 80-100 dana nakon cvetanja, a banane se obavezno beru u nezrelom stanju čak i kada nisu namenjene izvozu jer eventualno pucanje kore i izlučivanje sokova predstavlja povoljnu sredinu za razvoj mikroorganizama. Zeleni plodovi su teški i neizraženog ukusa, ali su čvrsti što ih čini izuzetno pogodnim za transport.

Nakon berbe banane se pakuju i spremaju za transport. Transport se najčešće vrši brodovima i optimalno traje između 4 i 10 dana, dok sve preko 14 dana ozbiljno ugrožava kvalitet plasiranog proizvoda. Optimalna temperatura transporta je između 11 i 15 stepeni, jer je u ovom temperaturnom intervalu najmanja enzimska aktivnost koja utiče na zrenje ploda. Iako je u velikoj meri suspendovana, respiratorna aktivnost ploda zadržava izvestan bazičan nivo te je potrebna i cirkulacija vazduha, u manjoj meri.

Dozrevanje ploda[uredi - уреди]

Po prijemu na konačno odredište pristupa se dozrevanju banana. U plodu se odvija niz hemijskih promena od kojih je najvažnija prelazak skroba u saharozu i glukozu (u manjoj meri i fruktozu), a najočiglednija prelazak pigmenta hlorofila u karotin. Nezrela banana tako sadrži između 17% i 19% skroba i tek oko 2% - 5% spomenutih šećera, da bi se sadržaj skroba u zreloj banani smanjio na oko 1% - 4% na uštrb povećanja sadržaja šećera i do 17% - 18%. Sadržaj kiselina i tanina se ne menja značajnije. Optimalna temperatura za dozrevanje je između 16 i 20 stepeni, pri vlažnosti od oko 80% za neke sorte i 95% uz stalnu recirkulaciju vazduha. Ovo je neophodno jer respiratorni procesi dobijaju na intenzitetu i radi optimizacije oslobađanja nusprodukata procesa dozrevanja iz ploda. Uobičajeno traje imeđu 4 i 10 dana i odvija se u posebnim namenskim komorama.

Reference[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 1.2 "Banana from 'Fruits of Warm Climates' by Julia Morton". Hort.purdue.edu. Arhivirano iz originala 2009-04-15. http://web.archive.org/web/20090415160027/http://www.hort.purdue.edu/newcrop/morton/banana.html. pristupljeno 2009-04-16. 
  2. 2.0 2.1 Armstrong, Wayne P.. "Identification Of Major Fruit Types". Wayne's Word: An On-Line Textbook of Natural History. http://waynesword.palomar.edu/fruitid1.htm. pristupljeno 2013-08-17. 
  3. 3.0 3.1 "Merriam-Webster Online Dictionary". http://www.merriam-webster.com/dictionary/banana?show=0&t=1357340585. pristupljeno 2013-01-04. 
  4. "Tracing antiquity of banana cultivation in Papua New Guinea". The Australia & Pacific Science Foundation. Arhivirano iz originala 2007-08-29. http://web.archive.org/web/20070829105533/http://www.apscience.org.au/projects/PBF_02_3/pbf_02_3.htm. pristupljeno 2007-09-18. 
  5. Nelson, Ploetz & Kepler 2006.
  6. "FAOSTAT: ProdSTAT: Crops". Food and Agriculture Organization. 2005. http://faostat.fao.org/site/567/DesktopDefault.aspx?PageID=567. pristupljeno 2006-12-09. 
  7. Picq, Claudine & INIBAP, ur. (2000). Bananas (English izd.). Montpellier: International Network for the Improvement of Banana and Plantains/International Plant Genetic Resources Institute. ISBN 978-2-910810-37-5. http://www.musalit.org/pdf/info09.1_en.pdf. pristupljeno 2013-01-31. 
  8. Stover & Simmonds 1987, pp. 5–9.
  9. Stover & Simmonds 1987, p. 212.
  10. Stover & Simmonds 1987, pp. 13–17.
  11. Nelson, Ploetz & Kepler 2006, p. 26.
  12. Ploetz et al. 2007, p. 12.
  13. "Banana Plant Growing Info". Greenearth. http://www.bananaplants.net/banananinfo.html. pristupljeno 2008-12-20. 
  14. Stover & Simmonds 1987, pp. 9–13.
  15. Angolo, A.. "Banana plant with five hearts is instant hit in Negros Occ", ABS-CBN Broadcasting Corporation, May 15, 2008, pristupljeno 2008-05-17.
  16. Stover & Simmonds 1987, pp. 244–247.
  17. Office of the Gene Technology Regulator 2008.
  18. Smith, James P. (1977). Vascular Plant Families. Eureka, Calif.: Mad River Press. ISBN 978-0-916422-07-3. 
  19. Warkentin, Jon (2004). "How to make a Banana Split" (Microsoft Word). University of Manitoba. http://umanitoba.ca/outreach/crystal/Grade%209/Cluster%201/S1-1-07%20-%20How%20to%20make%20a%20Banana%20Split%20-%20Demonstration%20and%20Investigation.doc. pristupljeno 2014-07-21. 
  20. Simmonds, N.W. (1962). "Where our bananas come from". New Scientist (Reed Business Information) 16 (307): 36–39. ISSN 0262-4079. Retrieved 2011-06-11. 
  21. Brodsky, Allen B (1978). CRC Handbook on Radiation Measurement and Protection. 1. West Palm Beach, FL: CRC Press. p. 620 Table A.3.7.12. ISBN 978-0-8493-3756-7. 
  22. "Bananas Are Radioactive". About.com. http://chemistry.about.com/b/2011/07/10/bananas-are-radioactive.htm. pristupljeno 2014-09-05. 
  23. Cass, Stephen & Wu, Corinna (June 4, 2007). "Everything Emits Radiation—Even You: The millirems pour in from bananas, bomb tests, the air, bedmates...". Discover: Science, Technology, and the Future. http://discovermagazine.com/2007/jun/life-is-rad. pristupljeno 2011-09-05. 
  24. "banana dose « Physical Insights". Enochthered.wordpress.com. July 25, 2007. http://enochthered.wordpress.com/category/banana-dose/. pristupljeno 2011-10-02. 

Literatura[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]

Commons-logo.svg U Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Banana
Wikisource-logo.svg Wikizvor ima izvorni tekst na temu: 1911 Encyclopædia Britannica/Banana
Wiktionary-logo-en.png Potražite izraz banana u W(j)ečniku, slobodnom rječniku.
Wikibooks-logo.svg Wikiknjige imaju materijala na temu: no
Wikiquote-logo.svg Na stranicama WikiCitata postoji zbirka osobnih ili citata o temi: no