Zeolit

Izvor: Wikipedia

Zeoliti predstavljaju grupu minerala složenih hidratisanih silikata natrijuma, kalijuma i kalcijuma. Minerali ove grupe imaju hidrotermalno poreklo i najčešće se pojavljuju uz mlade vulkanske stene zapunjavajući šupljine u njima. U grupi zeolita se nalazi oko 200 minerala, a najčešće se pojavljuju: šabazit, hojlandit, desmin, natrolit, filipsit, apofilit, analcim, tomsonit, klinoptilolit.

Zeoliti kristališu na više načina, a najčešće grade mimetske blizance, listatste, stubaste, igličaste i fibrozne agregate. U kristalnoj rešetki imaju slabo vezanu vodu koju na povišenoj tempereturi otpuštaju, ali je lako i vezuju iz atmosfere zasićene vodenom parom.

Nalazišta[uredi - уреди]

U Srbiji su pojave zeolita konstatovane u Timočkoj eruptivnoj oblasti, okolini Stalaća, Vranja, Jošaničke banje, Gnjilana i Brusa. Najbolje istraženim se smatraju pojave u Timočkoj eruptivnoj oblasti, a eksploatacija zeolita se vrši u lokalitetu Igroš kod Brusa.

Primena[uredi - уреди]

Zeolit je u prirodi „neaktivan“. Njegove adsorpcione sposobnosti i kapacitet katjonske izmene se aktiviraju mehaničkom obradom. Aktivizirani zeolit se kao ekološki preparat koristi u poljoprivredi i stočarstvu.[1] On se primenjuje za razdvajanje gasova usled njegove mogućnosti adsorpcije, a samim tim i za sakupljanje neprijatnih mirisa.[2]

Reference[uredi - уреди]