Vulkansko staklo

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Zrnce vulkanskog stakla pod petrografskim mikroskopom. Zbog amorfne prirode je nevidljivo pod ukrštenim polariziranim svjetlom (donja slika). Mjerna skala je u milimetrima.

Vulkansko staklo stvara se pri vrlo brzom hlađenju lave, kada, usled naglog pada temperature, lavično-magmatski rastop ne može da kristališe, već očvrsne kao staklo. Vulkanska stakla mogu biti veoma raznovrsna, i prema hemizmu i prema strukturno-teksturnim karakteristikama, i, što je vrlo značajno, prema sadržaju vode.

Prema sadržaju vode, vulkanska stakla se dele na: obsidijane, pehštajne i perlite.

Obsidijan je termin za stakla, sastava od riolita do andezita, sa sadržajem do 1% vode. Karakteriše se crnom bojom i glatkim školjkastim prelomom. Na tankim ivicama je prozračan. Od dispergovanog hematita može da ima crvenkastu boju. Katkad se u njemu zapaža i smer tečenja lave, naročito kada sadrži veoma retke fenokristale kvarca i feldspata.

Pehštajn je vulkansko staklo riolitskog sastava i smolastog sjaja. U pehštajnu može biti i do 10% vode. Boje su različite – tamnosive, mrke, crvene i zelene. U tankim presecima je prozračan.

Perliti su stakla koja pored ostalih komponenata sadrže i hidratacionu vodu, koja je sekundarna. U grupu perlita spadaju i plovućci, prirodno nabubrela vulkanska stakla. Ove šupljikave stene koje plivaju po vodi (po čemu su i dobile ime) nastale su hlađenjem lave koja je u završnoj fazi konsolidacije bila obogaćena lakoisparljivim komponentama.

Ako vulkanska stakla sadrže i izesnu količinu fenokristala, tada čine prelaz prema normalnim lavama, i onda se nazivaju vitrofirima. Prema tehničkoj klasifikaciji, staklom se smatraju stene sa najviše 5% fenokristala.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Đorđević V., Đorđević P., Milovanović D. 1991. Osnovi petrologije. Beograd: Nauka