Riolit

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Riolit

Riolit (engl. Rhyolite, fr. Rhyolite, nem. Rhyolit, rus. Риолит) je vulkanska stena izgrađena od fenokristala kvarca, sanidina, zatim plagioklasa (albita i oligoklasa) i neznatne količine biotita, ređe amfibola ili piroksena[1]. Ova kisela magmatska stena pripada grupi kenotipnih (mlađih) izlivnih ekvivalenata granita.

Nastanak i karakteristike[uredi - уреди | uredi izvor]

Nastaje kristalizacijom kisele lave na površi Zemlje. Minerali koji izgrađuju riolit su:

Na osnovu karaktera feldspata, prirode bojenih minerala i strukture rioliti se dele na kalkoalkalne i alkalne riolite. Poslednji pored alkalnog feldspata sadrže i alkalne amfibole i piroksene.

Struktura riolita je holokristalasto porfirska do vitrofirska, dok je njegova tekstura fluidalna.

Povezano[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Geološka terminologija i nomenklatura IV petrologija, Beograd, 1975

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Đorđević V., Đorđević P., Milovanović D. 1991. Osnovi petrologije. Beograd: Nauka