Vladimir Radmanović

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Vladimir Radmanović

Vladimir Radmanović
Vladimir Radmanović

Lične informacije
Puno ime Vladimir Radmanović
Datum rođenja 19. novembar 1980.
Mesto rođenja Trebinje (SFRJ)
Državljanstvo  Srbija
Visina 2,08 -{m}-
Pozicija Krilni centar
Draft 12
Seniorski klubovi
God. Klub
1997–2001
2001
2001–2006
2006
2006-2009
2009-2011
2011-2012
2013-
Crvena zvezda
FMP Železnik
Sijetl Supersoniksi
Los Anđeles Klipersi
Los Anđeles Lejkersi
Šarlot Bobketsi
Atlanta Hoks
KK Crvena zvezda
Nagrade
Svetski šampion 2002.
Olimpijski zapisi
Košarka
Svetsko prvenstvo
Zlato 2002. SAD Jugoslavija

Vladimir Radmanović (rođen 19. novembra 1980 u Trebinju) je srpski košarkaš . Igra na pozicija beka, a u dosadašnjoj karijeri je igrao za Crvenu zvezdu, FMP Železnik, Sijetl Supersonikse, Los Anđeles Kliperse i Los Anđeles Lejkerse.

Radmanović je osvojio zlato na Evropskom prvenstvu za igrače do 22 godine 1998. i zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu 2002.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Radmanović je rođen u Trebinju, gde je njegov otac Stevan, oficir JNA, bio raspoređen. Detinjstvo je proveo u različitim mestima u zavisnosti od toga gde mu je otac bio premešten. Košarku je počeo da trenira u juniorima Partizana, ali je prešao kasnije prešao u mlađi tim Crvene zvezde. Radmanović je bio deo reprezentacije Jugoslavije do 22 godine koja je osvojila zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu 1998. Za prvi tim Crvene zvezde zaigrao je u sezoni 1998/99, kada je na 10 utakmica zabeležio prosečno 5,9 poena. Crvena zvezda je sezonu završila na vicešampionskom mestu iza Budućnosti, pošto je sezona prekinuta pre plej-ofa zbog NATO bombardovanja SRJ. Radmanović je tokom sezone dobio poziv za Najki Hup samitu u Tampi, koji se održao tokom bombardovanja.

Veću minutažu u Crvenoj zvezdi dobio je nakon odlaska Milenka Topića u Budućnost. U toj sezoni beležio je prosečno 7,2 poena za 35,2 minuta. Crvena zvezda je na kraju zaustavljena u polufinalu plej-ofa od KK Partizana ukupnim rezltatom 3:2. Tim su na kraju sezone napustili najbolji igrači poput Igora Rakočevića, Jove Stanojevića, Dragana Lukovskog, a u novu sezonu Zvezda je ušla sa velikim finansijskim problemima i mladom ekipom čiji su predvodnici bili Radmanović, Miloš Vujanić i Milutin Aleksić. Međutim, Radmanović je januaru 2001. zbog neisplaćenenih obaveza napustio Crvenu zvezdu i prešao u Železnik. Na draftu 2001. odabrali su ga Sijetl Supersoniksi. Radmanović je dobio poziv selektora Svetislava Pešića za Evropsko prvenstvo u košarci 2001., ali ga je odbio kako bi se spremio za NBA ligu.

NBA[uredi - уреди | uredi izvor]

Sijetl Supersoniksi[uredi - уреди | uredi izvor]

U svojoj prvoj sezoni u NBA, Radmanović je 18 puta bio u statnoj petorci. Prosečno je beležio 6,7 poena za prosečno 20 minuta po meču, a u plej-ofu beležio je prosečno 7,6 poena. Dokazao se kao odličan šuter trojki, sa procentom uspešnosti od 42%, a izabran je u najbolji drugi tim novjalija te sezone.

Tog leta, Radmanović je prvi put zaigrao za reprezentaciju i učestvovao je na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu, na kom je Jugoslavija osvojila zlatnu medalju. Međutim, u polufinalu protiv Novog Zelanda, u kom je favorizovana Jugoslavija gubila, selektor Pešić je odstranio Radmanovića iz tima, pošto je u svlačionici jeo bananu, potpuno nezainteresovan za Pešićeve komentare. Radmanović nije igrao u drugom poluvremenu, koje se završilo pobedom Jugoslavije u neizvesnom finišu. Nije igrao ni u finalu protiv Argentine, a prilikom dodele zlatnih medalja, njegovo mesto na podijumu zauzeo je Aleksandar Smiljanić, koji je kao 13. igrač bio višak pred prvenstvo.

Sledeće sezone je beležio prosečno 10,1 poena za 26 minuta po meču. Rekord sezone od 29 ubačenih poena imao je 25. januara 2003. protiv Memfisa, kada je bio najefikasniji igrač Sijetla, a tri puta je imao dvocifren učinak po broju poena i skokova. Ipak Supersoniksi te sezone nisu izborili pravo da igraju u plej-ofu. Radmanović se nije odazvao pozivu novog selektora Duška Vujoševića da igra na Evropskom prvenstvu 2003. u Švedskoj, na kom je oslabljena reprezentacija Srbije i Crne Gore zauzela 6. mesto.

Sledeća sezona 2003/04 je statistički bila najbolja u dosadašnjoj Radmanovićevoj NBA karijeri. Beležio je prosečno 12 poena nza 30 minuta po meču. Na 17 utakmica je zabeležio 20 ili više poena, šest puta je imao dvocifren učinak po broju poena i skokova. Sa 140 ubačenih trojki bio je treći u ekipi i 17. u celoj ligi. Bio je kandidat za igrača koji je najviše napredovao. Radmanović je učestvovao na Olimpijskim igrama 2004. u Atini, na kojima je reprezentacija Srbije i Crne Gore zauzela razočaravajuće 11. mesto.

U sezoni 2004/2005 je ponovio formu iz prošle sezone i sa Rejom Alenom i Rašardom Luisom bio važan deo tima koji se plasirao u plej-of prvi put od 2002. Beležio je prosečno 11,8 poena po utakmici, a 26. januara 2005. na utakmici protiv Lejskersa za postigao 8 trojki. Na kraju sezone je odbio da potpiše novi ugovor sa Supersoniksima na šest godina vredan 42 miliona dolara, a umesto toga potpisao je ugovor na godinu dana, pa je na kraju sezone 2005/06. postao slobodni agent. Nakon iznenađujuće eliminacije reprezentacije Srbije i Crne Gore na Evropskom prvenstu u košarci 2005. u Srbiji i Crnoj Gori, selektor Željko Obradović je optužio nekoliko igrača za neposvećenost reprezentaciji, među njima i Radmanovića.[1][2]

Sledeće sezone Radmanović je zabeležio rekord karijere sa 30 poena protiv Njujork Niksa. Ipak nezadovoljan što nakon 4 sezone nije uspeo da postane standardni deo starne petorke, Radmanović je 14. februara 2006. poslat u Los Anđeles Kliperse u zamenu za krilnog centra Krisa Vilkoksa. Iako je u Klipersima dobio veću minutažu nego u Supersoniksima, bio je starter u 11 od 30 utakmica. Te sezone je bio među najboljim trojkašima u ligi.

Los Anđeles Lejkersi[uredi - уреди | uredi izvor]

Radmanović se 1. jula 2006. složio da potpiše ugovor na 5 godina sa Lejkersima čija je vrednost procenjena na 31 milion dolara[3] Iako se verovalo da će potpisati ugovor sa Klipersima (isprva je prihvatio njihovu ponudu), predomislio se nakon što mu je obećano mesto u startnoj petorci u Lejkersima. Fil Džekson je smatrao da će njegove šuterske sposobnosti dobro doći u ofanzivnoj trougao-taktici Lejkersa[4]

Radmanović je 8. februara 2007. rekao upravi Lejkersa da je povredio rame kada je pao na snegu u Park Sitiju, Juta, dan ranije, tokom Ol-star vikenda 2007. i da će biti van terena 8 nedelja.[5] Ipak, 23. februara Radmanović je priznao da je pao dok je vozio snoubord.[6][7] Kako mu je njegov ugovor sa Lejkersima zabranjivao da se izlaže aktivnostima koje uključuju veliki rizik od povrede, kao što je skijanje i snoubord.[7] Zbog toga je kažnjen sa 500.000 dolara.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]