Valov

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Valov, ili ledničko korito, je dolina kojom se kreće lednik. Njegov poprečni profil ima strme strane i široko, zaravnjeno dno. Najčešće nasleđuje rečnu dolinu. U opštem slučaju, rečna dolina ima poprečni profil latiničnog slova V. Strane rečnih dolina mogu biti blaže ili strmije, ali nikada ne mogu biti toliko strme kao što su strane valova. Ovo povećanje nagiba dolinskih strana kod valova u odnosu na rečnu dolinu objašnjava se vertikalnom glacijalnom erozijom, koja je uslovljena težinom lednika. Kretanjem niz dolinu, lednik vrši podsecanje i potkopavanje njenih strana, čime izaziva koluvijalne pojave, pre svega odronjavanje i osipanje. Zbog nedostatka vode praktično nema pojava deluvijalnog i proluvijalnog procesa, koji bi mogli ublažiti dolinske strane valova.

Za razliku od rečne doline, čiji talveg ima kontinuiran pad, uzdužni profil valova nema kontinuiran pad. Na njemu se javljaju brojne depresije, razdvojene pregradama od metarskih do dekametarskih visina. Depresije uslovljavaju dodatno gomilanje leda. Povećanjem mase leda povećava se i njegova eroziona moć, čime se depresije sve više produbljavaju, a pregrade između njih postaju sve više. Posle povlačenja lednika, nakon završetka glacijalnog procesa, u tim depresijama formiraju se jezera, tako što se voda dopunjava atmosferskim padavinama i površinskim vodama. Postoje brojna jezera koja su nastala na ovaj način: Bodensko, Ciriško, Ženevsko i Nešatelsko jezero u Švajcarskoj; Bledsko i Bohinjsko jezero u Sloveniji, itd.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Marković M., Pavlović R., Čupković T. 2003. Geomorfologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva