Sipar (geomorfologija)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Plazevi na planini Vlasulja (Bosna i Hercegovina)

Sipar je geomorfološki oblik koluvijalnog procesa, koji najčešće nastaje na strmim padinama i odsecima. Kao morfološki elementi razlikuju se točilo, telo sipara i plaz.

Točilo je udubljenje, žleb niz koji se materijal osipa niz padinu. Taj žleb je redovno predisponiran razlomnom strukturom, pukotinom ili rasedom. Niz takvo, tektonski formirano, udubljenje kotrljaju se i osipaju uglasti odlomci stena. Materijal se „toči“ pa otuda i naziv točilo. Točilo predstavlja erozioni oblik, iako je tektonski predisponirano i njegov nastanak se ne može striktno vezati za koluvijalnu eroziju. Materijal transportovan niz točilo akumulira se u podnožju padine u vidu konusa, koji se naziva telo sipara.

Kada je osipanje intenzivno i točila su raspoređena blizu jedna drugima, tela sipara se spajaju u podnožju padine. Spojena tela sipara nazivaju se plaz. Materijal u telima sipara i plazevima je rastresit, nevezan, oštrih ivica i uglast, neklasifikovan po krupnoći. Vezivanjem tog materijala nastaju padinske breče.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Anđelić M. 1990. Geomorfologija. Beograd: Vojnogeografski institut
  • Marković M., Pavlović R., Čupković T. 2003. Geomorfologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredtsva
  • Pešić L. 2001. Opšta geologija - Egzodinamika. Beograd: Rudarsko - geološki fakultet Univerziteta u Beogradu