Sipar (geomorfologija)
Za drevni grad, vidite članak Sippar.
Sipar je geomorfološki oblik koluvijalnog procesa, koji najčešće nastaje na strmim padinama i odsecima. Kao morfološki elementi razlikuju se točilo, telo sipara i plaz.
Točilo je udubljenje, žleb niz koji se materijal osipa niz padinu. Taj žleb je redovno predisponiran razlomnom strukturom, pukotinom ili rasedom. Niz takvo, tektonski formirano, udubljenje kotrljaju se i osipaju uglasti odlomci stena. Materijal se „toči“ pa otuda i naziv točilo. Točilo predstavlja erozioni oblik, iako je tektonski predisponirano i njegov nastanak se ne može striktno vezati za koluvijalnu eroziju. Materijal transportovan niz točilo akumulira se u podnožju padine u vidu konusa, koji se naziva telo sipara.
Kada je osipanje intenzivno i točila su raspoređena blizu jedna drugima, tela sipara se spajaju u podnožju padine. Spojena tela sipara nazivaju se plaz. Materijal u telima sipara i plazevima je rastresit, nevezan, oštrih ivica i uglast, neklasifikovan po krupnoći. Vezivanjem tog materijala nastaju padinske breče.
- Anđelić M. 1990. Geomorfologija. Beograd: Vojnogeografski institut
- Marković M., Pavlović R., Čupković T. 2003. Geomorfologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredtsva
- Pešić L. 2001. Opšta geologija - Egzodinamika. Beograd: Rudarsko - geološki fakultet Univerziteta u Beogradu