Dolina

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Dolina U-oblika u Glacier nacionalom parku, Montana, SAD
Romsdalen u Zapadnoj Norveškoj je skoro vertikalna dolina.
Fljótsdalur u Istočnom Islandu, je veoma ravna dolina
Disambig.svg Za ostale upotrebe, pogledajte Dolina (razvrstavanje).

U geologiji, dolina je depresija sa dominantom dužinom u jednom pravcu, u odnosu na ostale. Predstavlja erozioni oblik koji se javlja u nekoliko geomorfoloških procesa.[1] Veoma duboke rečne doline nazivaju se kanjoni i klisure. Doline mogu imati dva osnovna oblika, U-oblik i V-oblik. Najveći broj dolina pripada jednom od ova dva osnovna tipa, ili nekom tipu njihove kombinacije.

Rečna dolina[uredi - уреди | uredi izvor]

Dolina, formirana stalnim linijskim tokom, odnosno rečna dolina, obično ima V-oblik. Tačan oblik zavisi od karakteristika toka koji teče dolinom. Reke sa strmim gradijentima, kao što je to slučaj u planinskim područjima, formiraju strme strane i usko dno. Pliće reke mogu formirati blaže doline, ali u najnižim delovima reke, gde ona dostiže svoju erozionu bazu, počinje da taloži sedimente, pa dno doline postaje zaravnjeno.

Lednička dolina[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Glacijalni proces
Dolina U-oblika, nastala radom lednika, Juta, SAD

Dolina koju formira lednik, odnosno valov, obično ima U-oblik. Dolina postaje vidljiva tek nakon povlačenja lednika koji je formira. Kada se lednik povuče, ili se otopi, na dnu doline ostaje materijal koji je transportovan ispod ili unutar tela lednika. Oblik doline ne određuje nagib podloge, već količina leda u ledniku, odnosno, veličina lednika. Lednici koji se kontinuirano kreću, pogotovo u toku ledenog doba, obično formiraju velike doline.[2]

Primeri dolina sa U-oblikom pronađeni su na skoro svakoj planini koja je bila izložena glacijaciji, obično tokom pleistocena. Skorašnje doline U-oblika su pre glacijacije bile doline V-oblika. Lednici su ih produbljivali i proširivali, menjajući tako i njihov oblik. Ovo se dešavalo tokom ledničke erozije, neposredne ili posredne, što je rezultovalo velikom količinom stenskog materijala (glacijalnim tilom), koji je transportovao lednik. Ovaj materijal taložen je na dnu ledničke doline. Nakon topljenja lednika, ostala je dolina veoma strmih strana i širokog, zaravnjenog dna. Ovom dolinom zatim počinje da teče reke, međutim mnogo manja u odnosu na onu koja bi formirala dolinu tih dimenzija.

Prelazne forme i dolinska ramena[uredi - уреди | uredi izvor]

U zavisnosti od topografije, tipa stena i klime, postoji mnogo prelaznih tipova između dolina U-oblika i V-oblika, a postoje i zaravnjene doline. Njihovo dno može biti široko ili usko, ali jedna od karakteristika je i tip dolinskog ramena. Što je planinska dolina šira, to će njena dolinska ramena, u najvećem broju slučajeva, biti locirana niže. Važan izuzetak su kanjoni, gde su dolinska ramena locirana skoro na vrhu doline.

Viseće doline[uredi - уреди | uredi izvor]

Viseća dolina, ušće reke Plive u Vrbas, kod Jajca

Viseća dolina je dolina pritoke neke reke, čije je dno na mnogo višem nivou u odnosu na dno doline reke u koju se pritoka uliva. Občno imaju U-oblik, kada se manji lednik spajao sa većim lednikom. Glavni lednik formira duboku dolinu U-oblika, sa gotovo vertikalnim dolinskim stranama, dok manji lednik formira pliću dolinu U-oblika. Pošto su površi lednika u početku na istom nivou, zbog toga deluje da plića dolina „visi“ iznad doline glavnog lednika. Na kraju viseće doline se obično formiraju vodopadi. Viseća dolina je dolina koja se završava na vrhu strmog odseka.

Tektonske doline[uredi - уреди | uredi izvor]

Tektonske doline su udubljenja u Zemljinoj kori, obično izdužena u jednom pravcu, koja nastaju dejstvom ednogenih sila, a kasnije bivaju oblikovane nekim geomorfološkim procesom. Tektonske doline nastaju tako što se deo Zemljine kore spusti duž sistema paralelnih ili subparalelnih raseda. Tako nastala dolina naziva se tektonski rov. Tektonski rovovi predstavljaju predispoziciju za razvoj linijskog rečnog toka. Velike reke su obično kontrolisane rasedima, i teku po tektonskom rovu (npr. Velika Morava, u Srbiji). Takođe, kraško polje predstavlja tektonsku dolinu oblikovanu kraškim procesom.

Vidite još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. "Early History, Santa Clara County". National Park Service. http://www.nps.gov/nr/travel/santaclara/history.htm. pristupljeno January 16, 2015. 
  2. "Glossary of Glacier Terminology". U.S. Geological Survey. May 28, 2004. http://pubs.usgs.gov/of/2004/1216/h/h.html. pristupljeno 2007-05-24. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Anđelić M. Geomorfologija. Vojnogeografski institut, Beograd, 1990.
  • Marković M., Pavlović R., Čupković T. Geomorfologija. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.
  • Petrović D. Geomorfologija. Građevinska knjiga, Beograd, 1977.
  • Pešić L. Opšta geologija — Egzodinamika. Rudarsko-geološki fakultet, Beograd, 2001.
  • Fritz Machatschek, Hans Graul, Carl Rathjens (1973). Geomorphologie. Stuttgart: Teubner. ISBN 3-519-13400-4. 
  • Herbert Louis, Klaus Fischer (Mitarbeiter) (1979). Allgemeine Geomorphologie. Berlin / New York NY: de Gruyter. ISBN 3-11-007103-7. 
  • Wolfgang Panzer (2003). Geomorphologie – Die Formen der Erdoberfläche. Braunschweig: Westermann. ISBN 978-3-14-160294-4. 
  • Berthold Bauer und Hans Fischer (2002). Exogene Morphodynamik: Abtragung – Verwitterung – Tal- und Flächenbildung. Stuttgart: Borntraeger. ISBN 3-443-03113-7. 
  • Долины // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]