Sten

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg Za ostala značenja, v. Sten (razvrstavanje).
STEN
Deo
Pistolet maszynowy STEN, Muzeum Orła Białego.jpg
Sten MK II bez poklopca mehanizma za okidanje
Vrsta: Automat
Poreklo:  UK
Upotreba
Upotreba u: Armije Britanske imperije, gerilski pokreti
Bojno delovanje: Drugi svetski rat, Kineski građanski rat, Grčki građanski rat, Rat za nezavisnost Indonezije, Malajska kriza, Korejski rat, Ustanak Mau Mau, Arapsko-izraelski rat (1948), Suecka kriza, Kinesko-indijski rat, Vijetnamski rat, Rodezijski građanski rat, Turska invazija Kipra, Indijsko-pakistanski ratovi, Sukobi u Severnoj Irskoj, Britanski kolonijalni ratovi
Proizvodnja
Proizvođač: Kraljevska fabrika malog naoružanja, Enfild
Proizvedeno: preko četiri miliona komada
Varijante: MK I, MK II, MK IIs, MK III, MK IV, MK V, MK VI, MK VIs
Specifikacije
Težina: 3,2 kg
Dužina: 760 mm
Dužina cijevi: 196 mm
Kalibar: 9 x 19 Parabellum mm
Vrsta operacije: trzaj zatvarača
Način dejstva: automatski, iz otvorenog zatvarača
Brzina paljbe: u zavisnosti od verzije, do 500 met/min
Brzina zrna: 365 m/s
Maks. ef. domet: 100 m
Odvojivi magacin: 32 kom.
Nišan: mehanički, fiksni.

Sten (engl. STEN, Sten gun) je bila porodica britanskih automata kalibra 9 x 19 mm Parabellum u širokoj upotrebi u jedinicama Britanske vojske i armija Komonvelta u Drugom svetskom i Korejskom ratu, kao i u mnogim drugim armijama i gerilskim grupama širom sveta. Ostala je zapažena po jednostavnoj konstrukciji i veoma niskim troškovima proizvodnje, što ju je činilo idealnim oružjem raznih pokreta otpora i ustaničkih grupa.

Ime STEN je skraćenica od imena glavnih konstruktora, majora Redžinalda V. Šeparda ({{jez-eng|Reginald V. Shepherd}) i Harolda Tarpina (engl. Harold Turpin), i slova EN koja su označavala Kraljevsku fabriku malog naoružanja iz Enfilda (engl. Royal Small Arms Factory Enfield).[1] Za vreme Drugog svetskog rata je proizvedeno preko četiri miliona komada automata Sten različitih verzija.

Istorijat[uredi - уреди | uredi izvor]

Automat Sten je nastao dok je Ujedinjeno Kraljevstvo bilo angažovano u bici za Britaniju i suočena sa ozbiljnom mogućnošću nemačke invazije. Vojska je bila prinuđena da nadoknadi oružje izgubljeno prilikom evakuacije iz Denkerka, istovremeno povećavajući njegov broj.

Pre 1941, a u izvesnoj meri i kasnije, Britanci su kupovali u SAD sve automate Tompson kojih su mogli da se domognu, ali je potražnja uveliko premašivala ponudu tako da ni izbliza nisu bili u mogućnosti da zadovolje svoje potrebe za oružjem. Nakon ulaska SAD u rat krajem 1941, potražnja za Tompsonima je još dodatno povećana. U cilju hitne popune jedinica automatskim oružjem, Kraljevskoj fabrici malog naoružanja iz londonskog predgrađa Enfild je naloženo da proizvede aleternativu.

Konstruisanje oružja je povereno majoru R. V. Šepardu, inspektoru za naoružanje u Odeljenju za projektovanje Ministarstva za snabdevanje i Haroldu Džonu Terpinu, tehničkom crtaču Projektantskog odeljenja Kraljevske fabrike malog naoružanja iz Enfilda. Šepard, koji je prethodno penzionisan, vraćen je u aktivnu službu za potrebe konstruisanja novog oružja.

Sten je delio pojedine konstrukcione karakteristike, kao što je punjenje okvirom sa strane, sa automatom Lančester koji je bio u upotrebi u Kraljevskoj mornarici i Kraljevskom vazduhoplovstvu. Lančester je bio direktna kopija nemačkog MP28 i u pogledu izrade je bio potpuno drugačije oružje od visoko kvalitetnih materijala. Pravljen je mašinskom obradom, u završnoj obradi predratnog kvaliteta i predstavljao je oštar kontrast u poređenju sa Stenom. Okviri za Lančester su odgovarali Stenu i obrnuto, mada su Lančesterovi bili duži i znatno većeg kapaciteta, od čak 50, dok su Stenovi manji, od 32 metka.

U skladu sa konstrukcionim zahtevima, Šepard i Terpin su projektovali Sten tako da bude izrađen pretežno presovanjem i zavarivanjem, što je iziskivalo minimum skupe i zahtevne mašinske obrade. Ovo je omogućilo da se veliki deo proizvodnje obavlja ufabrikama i malim radionicama, a sklapanje se vršilo u fabrici u Enfildu. Jednostavna tehnologija izrade je omogućavala brzu obuku radne snage i prenamenu postrojenja predviđenih za druge namene. Nakon izvedenih proba, automat je uveden u serijsku proizvodnju i uvršten u naoružanje pod nazivom „Mašinski karabin STEN, 9 mm“ (engl. Carbine, machine, STEN 9 mm).

Tokom same proizvodnje, konstrukcija je dodatno pojednostavnjivana. Najprostoji osnovni model, MK III, je proizvođen za svega pet radnih časova. Neke od najjednostavnijih verzija su se sastojale od samo 47 delova. Sten je postao prepoznatljiv po svom karakterističnom izgledu: cevi sa kundakom u vidu metalnog rama i horizontalnom okviru. MK I je bio model najbolje završne obrade sa drvenim potkundakom i ručicom spreda, mada je poslednja verzija MK V, koja je ušla u proizvodnju nakon što je opasnost od invazije prošla, bila izrađivana po strožem standardu kvaliteta.

Tokom rata, Sten je konstantno unapređivan na različite načine. Na primer, kod verzije MK IV je ručica zatvarača izrađena tako da može da zakoči zatvarač i spreči mogućnost slučajnog opaljenja, što je bila mana prvobitne konstrukcije. Većina izmena je bila manje očigledna i omogućavala je lakšu proizvodnju i povećavala je pouzdanost oružja. Automati Sten proizvedeni krajem 1942. i kasnije su predstavljali visoko efikasno oružje, mada su primedbe na slučajno opaljenje nastavile da pristižu sve do kraja rata. Proizvodnja je bila toliko jeftina i jednostavna, da su i Nemci proizvodili svoju verziju Stena koja je nosila oznaku MP 3008.

Sten je u britanskim oružanim snagama od 1953. postepeno zamenjivan automatom Sterling, da bi bio potpuno povučen iz upotrebe sredinom šezdesetih. U mnogim drugim armijama širom sveta zadržao se i danas.

Konstrukcija[uredi - уреди | uredi izvor]

Sten je automat koji radi na principu trzaja zatvarača. Puca iz otvorenog zatvarača i ima fiksiranu udarnu iglu na čelu zatvarača. Ovo znači da zatvarač ostaje u zadnjem položaju kad je oružje nategnuto, a prilikom pritiska obarača kreće napred pod pritiskom povratne opruge, uzima metak iz okvira, uvodi ga u cev i vrši opaljenje jednim neprekidnim pokretom. Zatvarač ne poseduje mehanizam za zabravljenje, a kretanje zatvarača unazad usled povratnog trzaja zaustavljaju samo povratna opruga i sopstvena inercija.

Osnovni principi dejstva su slični kao kod mnogih modela iz tog vremena, kao što su nemački MP 40, sovjetski PPš 41, i mnogi drugi. Svi automati ovog tipa su delili slične vrline i mane. Oružje je bilo jednostavno i jeftino za proizvodnju i znatno je je povećavalo vatrenu moć pešadijske jedinice na malim rastojanjima. Ovo je bilo od posebnog značaja kada se zna da je u to vreme osnovno oružje pešadije bila repetirka koja je bila u stanju da ispali maksimalno petnaest metaka u minuti i nije bila prikladna za borbe na malim odstojanjima. Ipak, pucanje iz otvorenog zatvarača i pištoljska municija su značajno ograničavali preciznost, pa je kod većine automata maksimalni efikasni domet bio oko sto metara.

Do zastoja je dolazilo usled više različitih problema. Neki su bili posledica lošeg održavanja i uopšteno se javljaju kod svog oružja ovog tipa, dok su drugi bili karakteristični za Sten. Stvaranje naslaga čađi na čelu zatvarača [2] ili opiljci nastali usled kretanja zatvarača su mogli da dovedu do zastoja u opaljenju, dok prljavo ležište metka može dovesti do zastoja u punjenju.[3] Držanje Stena za okvir prilikom pucanja menja ugao uvođenja metka, što dovodi do zastoja u punjenju. Sten se pravilno drži kao puška, sa levom rukom oko navlake cevi, kao što se može videti na slici na kojoj Vinston Čerčil demonstrira pucanje iz Stena.

Dodatne probleme je stvarao okvir koji je bio direktna kopija nemačkog okvira za automat MP 38. Ovo je učinjeno smišljeno, sa ciljem da se u borbenim situacijama omogući korišćenje nemačkih okvira.[4] Na nesreću, ova odluka je dovela do toga da Stenov okvir nasledi sve mane i nedostatke “Erminog” okvira. Okvir je bifilaran, i funkcioniše tako da se dva reda metaka kalibra 9 mm na vrhu sjedinjuju u jedan red. Dok drugi bifilarni okviri, kao što je slučaj kod automata Tompson, uzimaju naizmenično po metak sa leve i desne strane, Stenov okvir je, kao kod MP 38, zahtevao da se oba reda istovremeno postepeno kreću ka vrhu okvira i formiraju jedan. Ovo ima za posledicu da bilo kakva nečistoća ili strano telo pri vrhu okvira može dovesti do zastoja u punjenju. Pored toga, usne okvira trpe puno opterećenje metaka koje gura opruga, što zajedno sa grubim rukovanjem može dovesti do njihovih deformacija i neizbežnog zastoja u punjenju. Usne okvira moraju biti od uglom od tačno 8° da bi oružje funkcionisalo.

Savremeni okviri kalibra 9 mm, što je kasnije primenjeno kod automata Sterling, su zakrivljeni i uzimaju naizmenično po metak sa svake strane, da bi se izbegao ovaj problem. U slučaju zaglavljivanja metaka u okviru Stena, standardna praksa je bila da strelac izvadi okvir, udari njegovim dnom u svoje koleno, vrati ga, ponovo nategne oružje i nastavi sa gađanjem.[3] Radi lakšeg punjenja, konstruisana je alatka za punjenje okvira, koja je uvrštena u rezervni alat i pribor Stena.

Prorez na bočnoj strani sanduka kojim se kretala ručica zatvarača takođe je bio predmet kritika, jer je dugačak otvor predstavljao potencijalnu opasnost za ulazak stranih tela. Sa druge strane, minimalistička konstrukcija Stena je imala izuzetnu pogodnost pucanja bez ikakvog maziva.[3] Ovo se pokazalo izuzetno korisno u pustinjskim dejstvima kao što je bitka za Sidi Barani, gde je ulje u oružju privlačilo i zadržavalo prašinu i pesak, dovodeći do zastoja i kvarova drugih modela naoružanja.

Koncept otvorenog zatvarača u kombinaciji sa jeftinom izradom i najosnovnijom kočnicom je činio da oružje bude sklono slučajnim opaljenjima, što se pokazalo kao izuzetno opasno. Dok je zatvarač u zadnjem položaju, moguće je zakočiti ga prebacivanjem ručice nagore i unapred, u drugi prorez na bočnoj strani sanduka. Ipak, ukoliko bi Sten sa zatvaračem u prednjem položaju bio ispušten na kundak, ili bi kundak udario u čvrsti predmet, zatvarač bi usled inercije dobio dovoljno snažan trzaj unazad da može da ubaci metak u cev, a pritisak opruge bi bio dovoljan da dovede do opaljenja. Kod modela Mk IV ručica zatvarača je konstruisana tako da onemogući ovo, kočenjem zatvarača u prednjem položaju i onemogućavanjem njegovog kretanja. Ipak, usled habanja oružja i tolerancija prilikom izrade ova kočnica je često bila neefikasna.

Verzije[uredi - уреди | uredi izvor]

Automati Sten su proizvođeni u nekoliko osnovnih verzija i izrađeno ih je približno četiri i po miliona komada. Verzija Mk I je imala ograničenu borbenu primenu, a skoro polovinu prozvedenih primeraka je činila verzija Mk II.

Mk I[uredi - уреди | uredi izvor]

Prototip automata Sten, oznake 'T-40/1', koja označava konstruktora Harolda Tarpina, godinu 1940 i serijski broj 1, izradio je ručno Tarpin u fabrici Filips u Perivejlu, u Midleseksu, danas predgrađu Londona, tokom decembra 1940. i januara 1941. Ovaj primerak se čuva u kolekciji istorijskog oružja Britanske armije u Vorminsteru u grofoviji Viltšir.[5]

Prva verzija je posedovala konusni skrivač plamena koji je služio i kao kompenzator odskočnog ugla i vrlo kvalitetnu završnu obradu. Imala je i drveni potkundak sa prednjim rukohvatom, koji je mogao biti od drveta ili čelika. Kundak je bio skeletni od čelične cevi malog prečnika, kao kod kanadskog modela Mk II, sa drvenim umetkom u najužem delu. Jedinstvena osobina je bila mogućnost da se prednji rukohvat preklopi unapred radi lakše manipulacije. Navlaka se pružala sve do kraja cevi gde se završavala prednjim nišanom i na nju se nastavljao skrivač plamena. Duž gornjeg dela navlake nalazio se niz otvora za hlađenje. Do prelaska na verziju Mk II proizvedeno je oko 100 000 primeraka ovog modela. Zarobljeni primerci Stena Mk I u nemačkom posedu su označeni sa MP.748(e), gde „e“ označava nem. englisch, odnosno „engleski“.

Mk I*[uredi - уреди | uredi izvor]

Predstavlja pojednostavljeni model Mk I. Prednji rukohvat, drveni potkundak i skrivač plamena su izbačeni radi povećanja efikasnosti proizvodnje.[6]

Mk II[uredi - уреди | uredi izvor]

Vinston Čerčil demonstrira pravilno držanje Stena u Šuberinesu 13. juna 1941.

Mk II je najčešća verzija Stena, sa preko dva miliona proizvedenih primeraka. Bio je znatno grublje oružje od Mk I. Skrivač plamena i preklopni rukohvat koji su postojali na Mk I su uklonjeni. Uvedena je izmenljiva cev koja je sada virila 75 mm iz navlake koja je skraćena za isto toliko. Pored toga, poseban mehanizam je omogućavao da se okvir delimično izvuče iz ležišta, navlaka zarotira za 90 stepeni u smeru suprotnom od kazaljke na časovniku, prekrivajući otvor za izbacivanje čaura o omogućavajući da se oružje i okvir polože na stranu.

Skraćena navlaka cevi više nije imala male otvore na vrhu, već je dobila tri reda po tri otvora. Redovi su raspoređeni pod međusobnim uglom od 120 stepeni. Da bi se strelcu omogućilo pravilno držanje automata za navlaku cevi, a ne za okvir što je dovodilo do zastoja, pojedine serije su bile opremljene posebnom futrolom od izolacionog materijala. Takođe, pojedine serije su imale drveni kundak.

Zarobljenim primercima automata Sten Mk II nemačka vojska je dodelila oznaku MP.749(e).

Standardna verzija Mk II:

  • Ukupna dužina: 762 mm
  • Dužina cevi: 197 mm
  • Težina: 3,2 kg

Mk II (kanadski)[uredi - уреди | uredi izvor]

Radnica pozira sa Stenom Mk II u fabrici 26. maja 1942.

Tokom Drugog svetskog rata, verzija Stena Mk II je proizvođena u Arsenalu Long Branč (engl. Long Branch Arsenal) u Long Branču, Ontario, danas delu Toronta.

Bila je veoma slična standardnom Stenu Mk II, ali se razlikovala po „skeletnom“ kundaku i boljem kvalitetu izrade. Ovo oružje je prvi put upotrebljeno u Napadu na Djep 1942. godine.

Mk II (kanadski):

  • Ukupna dužina: 896 mm
  • Dužina cevi: 198 mm
  • Težina: 3,8 kg

Mk III[uredi - уреди | uredi izvor]

Ova jednostavna verzija je po broju izrađenih primeraka bila na drugom mestu posle verzije Mk II. Predstavljala je pojednostavljeni Mk I i proizvođena je u Kanadi i Britaniji. Najveći proizvođač je bila bila firma „Lajns bros“ (engl. Lines Bros Ltd).

Najveća razlika u odnosu na Mk II je bila sjedinjavanje sanduka, dela sa otvorom za izbacivanje čaura i navlake cevi u jednu celinu. Cev je bila fiksirana, a telo je spajano zavarivanjem duž sredine vrha.

Zarobljenim primercima automata Sten Mk III nemačka vojska je dodelila oznaku MP.750(e).

Mk V[uredi - уреди | uredi izvor]

Britanski padobranac u Osterbeku za vreme Operacije „Market Garden“, naoružan Stenom Mk V.

Uvedena u naoružanje 1944, Mk V je u suštini bila kvalitetnija i bolje razrađena verzija modela Mk II. Među značajnije promene spadaju drveni pištoljski rukohvati spreda i pozadi, drveni kundak i nosač noža. Uveden je i prednji nišan po ugledu na pušku „Li Enfild“ model 4 (engl. No4 Lee Enfield), a oružje je bilo kvalitetnije izrade i završne obrade od modela Mk II i Mk III. Torbica za rezervni alat i pribor je primala sedam rezervnih okvira.

Druga varijanta modela Mk V je imala obrtni kundak i ogledalo za gađanje iza uglova, nalik na „krumlauf“ (nem. Krummlauf) koji su Nemci razvili za StG 44.

Mk VI[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Ukupna dužina: 908 mm
  • Dužina cevi: 198 mm
  • Težina: 4.5 kg

Prigušene verzije[uredi - уреди | uredi izvor]

Modeli Mk IIS i Mk VI(koji se ponekad označava i kao model 6(s)) bili su opremljeni integrisanim prigušivačem. Sistem je funkcionisao tako što je početna brzina zrna smanjivana na podzvučnu (305 m/s) nizom otvora na cevi oružja u cilju eliminacije balističkog pucnja prilikom izlaska zrna iz cevi. Sam zvuk opaljenja metka je eliminisan nizom konusnih umetaka u telu prigušivača koji su smanjivali brzinu barutnih gasova vrtloženjem i hlađenjem. Prigušivač je bio prilično efikasan, ali se naglo grejao, pa je na njega stavljana navlaka od grubog platna sa ciljem zaštite leve ruke strelca.[7]

Mk IIs[uredi - уреди | uredi izvor]

Mk IIS je, kao što je očigldeno iz same oznaje, bila prigušena verzija modela Mk II. Zarobljeni primerci Stena Mk I u nemačkom posedu su označeni sa MP.751(e).

Mk VI[uredi - уреди | uredi izvor]

Model Mk VI je bio prigušena verzija modela Mk V. Ovo je bila najteža verzija Stena, usled dodatne težine prigušivača, kao i zbog drvenog pištoljskog rukohvata i kundaka.

Borbena upotreba[uredi - уреди | uredi izvor]

Prigušeni modeli su razvijeni na zahtev Uprave za specijalne operacije (engl. Special Operations Executive (SOE)) za upotrebu u tajnim operacijama u okupiranoj Evropi. Prvi je 1943. bio model Mk IIS. Usled sklonosti ka pregrevanju, iz prigušenih modela se pucalo isključivo jedinačno ili kratkim rafalima.[8]

Pored Uprave za specijalne operacije u Evropi, Mk IIS su koristile i u jedinice za specijalne operacije u regionu Jugozapadnog Pacifika, kao što su Međusavezničko odeljenje za izviđanje (engl. Services Reconnaissance Department) i Udarna grupa 136 (engl. Force 136) Uprave za specijalne operacije u akcijama protiv japanskih snaga. Sten Mk IIS je korišćen u „Operaciji Džejvik“ prilikom napada na singapursku luku pod japanskom okupacijom.

Sten Mk IIS su koristili i pripadnici australijske Specijalne vazdušne službe u operacijama tokom Vijetnamskog rata.

Eksperimentalni modeli[uredi - уреди | uredi izvor]

Mk II (model sa drvenim kundakom)[uredi - уреди | uredi izvor]

Ovo je bio standardni model Stena Mk. II sa drvenim kundakom, umesto metalnog, kao kod većine modela Mk. IIS. Ovaj model nikada nije ušao u proizvodnju, najverovatnije zbog viših troškova proizvodnje.

Mk II (model Roskiševskog)[uredi - уреди | uredi izvor]

Ovo je bila modifikacija Stena Mk. II Antonija Roskiševskog iz Kraljevske fabrike malog naoružanja. Okvir se mehanički zabravljivao okretom navlake. Okidač je podeljen na dva dela, gde je njegov gornji deo omogućavao rafalno dejstvo, a donji jedinačno. Konstrukcija je bila vrlo komplikovana i nikada nije ušla u proizvodnju.

Mk II (model sa pištoljskim rukohvatom)[uredi - уреди | uredi izvor]

Ovo je bio Sten Mk. II sa skeletnim pištoljskim rukohvatom, namenjen padobranskim jedinicama. Bio je kompaktan, ali vrlo neudoban za gađanje.

Model T42[uredi - уреди | uredi izvor]

Verzija Stena Mk. II sa cevi od 127 mm, konvencionalnim pištoljskim rukohvatom i prerađenim branikom okidača. U fazi izrade protoipa nosio je radni naziv “T42” ali nikada nije ušao u upotrebu.

Mk III (drveni model)[uredi - уреди | uredi izvor]

Ovo je bio Sten Mk. III sa drvenim kundakom i potkundakom tipa „Lančester“ kao i nosačem bajoneta. Dodate su i alke za remnik. Nikada nije ušao u proizvodnju zbog visokih troškova izrade.

Mk III (drveni model II)[uredi - уреди | uredi izvor]

Ovo je bio Sten Mk. III, izrađen potpuno u drvetu, gde su jedini vidljivi metalni delovi bili okidač, cev, okvir i ručica zatvarača. Okidač i pištoljski rukohvat su bili u ravni sa okvirom. Razlozi za razvoj ovog modela su potpuno nejasni, ali je verovatno da je ovo bio eksperiment koji je imao za cilj povećanje udobnosti u rukovanjeu oružjem.

Mk IV[uredi - уреди | uredi izvor]

Eksperimentalna verzija razvijena za vazdušno-desantne jedinice. Odlikuju je izuzetno mali gabarit, tako da je praktično veličine pištolja, pištoljski rukohvat, kundak koji se preklapa bočno, kratka cev i konusni skrivač plamena. Nikada nije uvedena u serijsku proizvodnju.[9]

ROF Sten[uredi - уреди | uredi izvor]

Razvijen u Kraljevskoj fabrici oružja Fazakerli (ROF), ROF Sten je bio neobični prototip sa novorazvijenim okvirom, ergonomskim pištoljskim rukohvatom, regulatorom paljbe i sistemom povlačenja zatvarača. Oružje se natezalo povlačenjem malog prstena iznad kundaka. Veliki skrivač plamena je bio pričvršćen za cev i na oružje se mogao pričvrstiti „bajonet Br. 5“. Izrađen je izuzetno kvalitetno i ovo je bila najbolja i verovatno najpouzdanija verzija STEN-a. ROF Sten je izrađen 1944. i u ROF-u su planirali da ga pošalju na ispitivanja naredne godine, ali za to nije bilo sredstava, tako da nije stigao dalje od prototipa.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Pojedini izvori se ne slažu sa ovim tumačenjem. Pukovnik Šepard je na dodeli nagrade Kraljevske komisije za pronalazače navodno vodio sledeći razgovor. Lord Koen: “Zašto je nazvan Sten?” Pukovnik Šepard: “Sten je ime koje mu je dao načelnik uprave artiljerije. S je označavalo moje ime, T je označavalo gospodina Tarpina koji je bio moj tehnički crtač i koji je rešio veliki deo konstrukcije, a EN označava Englesku. To je poreklo imena, za koje ja ne prihvatam odgovornost” In: Laidler, Peter (2000). The Sten Machine Gun. Ontario: Collector Grade Publications. str. 363–364. ISBN 978-0-88935-259-9.  U zvaničnoj istoriji Kraljevske fabrike oružja, ST je bila skraćenica za Šeparda i Tarpina a EN za Enfild. In: Ian Hay (Maj.-Gen. John Hay Beith, CBE, MC) (1949). R.O.F. The Story of the Royal Ordnance Factories, 1939–1948. London: His Majesty's Stationery Office.
  2. Carbine, Machine, STEN 9mm Mk II, General Instructions, (February 1942) Manual: Stvaranje naslaga čađi je moglo da spreči udarnu iglu da aktivira inicijalnu kapislu.
  3. 3,0 3,1 3,2 Carbine, Machine, STEN 9mm Mk II, General Instructions, (February 1942)
  4. Dunlap, Roy F. (1948). Ordnance Went Up Front. Samworth Press. str. 80. 
  5. D Cuthbertson, www.bizness.co.uk , Kdesign Business Developments. "infantry-weapons.org". infantry-weapons.org. http://infantry-weapons.org/smg_lmgs.htm. pristupljeno 9. 6. 2009.. 
  6. Skennerton, Ian (September 1988). British Small Arms of World War 2: The Complete Reference Guide to Weapons, Codes and Contracts, 1936-1946.. Greenhill Books. str. 32. ISBN 978-0-949749-09-3. 
  7. Wolfgang Michel: Britische Schalldämpferwaffen 1939-1945: Entwicklung, Technik, Wirkung. {{{1}}}. ISBN {{{2}}}. pp.
  8. http://firearms.96.lt/pages/SilencedSten2.html
  9. Modern Firearms - Sten

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Dunlap, Roy F. (1948). Ordnance Went Up Front. Samworth Press. str. 80. 
  • Skennerton, Ian (September 1988). British Small Arms of World War 2: The Complete Reference Guide to Weapons, Codes and Contracts, 1936-1946.. Greenhill Books. str. 32. ISBN 978-0-949749-09-3.