Sloj veze

Izvor: Wikipedia
OSI model
7. Sloj aplikacije
7. Слој апликације
6. Sloj prezentacije
6. Слој презентације
5. Sloj sesije
5. Слој сесије
4. Transportni sloj
4. Транспортни слој
3. Sloj mreže
3. Слој мреже
2. Sloj veze
2. Слој везе
1. Fizički sloj
1. Физички слој

Sloj veze (eng. Data Link Layer) je drugi nivo OSI referentnog modela, zadužen za postavljanje, prijem i prenos paketa putem lokalnog medijuma (veze dvaju čvorova). Tehnika postavljanja paketa na medijum se zove "kontrola pristupa medijumu". Tokom samo jedne komunikacije paket može da se prenosi putem više različitih medijuma, pa shodno tome ovom sloju pripada niz različitih protokola koji koriste različite metode enkapsulacije paketa u frejmove i pristupa medijumu. Ovi protokoli određuju kako formatirati pakete, za prenos putem različitih medija. Na ovom sloju može najbolje da se uvidi smisao slojevite strukture mreže. Svaki sloj treba da funkcioniše tako da ima minimalan uticaj i uvid u rad drugih slojeva. Bez ovog sloja protokoli sloja mreže, kao što je IP morali bi da definišu kako pristupati svakom tipu medijuma, pa s obzirom na to IP bi morao da se prilagođava svaki put kad se razvije neka od novih tehnologija ili medijuma.

Medijumi i podslojevi[uredi - уреди]

Medijumi mogu biti:

  • bakarni kabl
  • optički fiber
  • atmosfera

Sloj veze uveden je kao spoj između softverskih i hardverskih procesa, slojeva iznad i sloja ispod. U tom smislu ovaj sloj je podeljen na dva podnivoa:

  • LLC (eng. Logical Link Control) podsloj - Logika (software)
  • MAC (eng. Media Access Control) podsloj - Medijum (hardware)

MAC podsloj[uredi - уреди]

Podsloj kontrole pristupa medijumu, kontroliše kako se postavljaju frejmovi podataka na različite medijume. Pristup medijumu i metode koje se koriste zavise od nekoliko faktora:

  • Vrste medijuma
  • Načina podele medijuma (ako se medijum deli između više korisnika)
  • Topologije mreže

Ako se radi o medijumu koji vezuje samo dva čvora (eng. point-to-point) topologija, metode pristupa su jednostavne, bez potrebne ili sa prostom kontrolom pristupa i komunikacije. Komunikacija u ovom slučaju se može odvijati na dva načina:

  • Obostrano (eng. Full Duplex) - jedan kanal za slanje podataka, drugi za prijem.
  • Jednostrano (eng. Half Duplex) - jedan kanal i za slanje i za prijem.

Ako se radi o medijumu koje je zajednički za više korisnika (deljen medijum tipa Wireless). Korisnik pristupa medijumu na jedan od sledećih načina uz prateće mehanizme:

  • Kontrolisano (deterministički) - svakom od korisnika je dodeljen interval vremena za obavljanje komunikacije
  • Ne deterministički - omogućava korisniku da pokuša sa slanjem kad god ima potrebu za tim. U ovom slučaju postoje mehanizmi koji su zaduženi za kontrolu komunikacije kako ne bi dolazilo do kolizije signala (interakcije ili interferencije).
    • CSMA/CD (eng. Carrier Sense Multiple Access/Collision Detection)
    • CSMA/CA (eng. Carrier Sense Multiple Access/Collision Avoidance)

MAC adresa[uredi - уреди]

Glavni članak: MAC adresa

Sloj veze u slučaju deljenih medijuma (zajedničke logičke mreže) razlikuje uređaje na osnovu njihovih fizičkih adresa (MAC adresa). Ove adrese, izvorišna i odredišna, navode se u ramu (frejmu), tj. zaglavlju ovog sloja i odnose se samo na čvorove unutar jedne mreže.

Protokoli[uredi - уреди]

Za razliku od protokola viših slojeva, protokoli ovog sloja uglavnom nisu definisani u RFC dokumentima. Navedena je lista nekih od njih i organizacije koje su ih razvile.

  • Cisco protokol
    • CDP, Cisco Discovery Protocol
  • ISO protkol
    • HDLC, High-Level Data Link Control
  • ATM, Asynchronous Transfer Mode
  • PPP, Point-to-Point Protocol
  • SLIP, Serial Line Internet Protocol
  • STP, Spanning tree protocol

Vidi još[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]