Slobodan Marković (pesnik)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg Za ostale upotrebe, v. Slobodan Marković.
Slobodan Marković
Biografske informacije
Rođenje 26. oktobar 1928.
Smrt 30. januar 1990. (61 godina)
Opus
Književne vrste poezija
Jezik srpskohrvatski

Slobodan Marković (Skoplje, 26. oktobar 1928Beograd, 30. januar 1990) je bio srpski pesnik. Poznat je i pod nadimkom „Libero“ ili „Libero Markoni“.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Rođen je 1928. u Skoplju gde mu je otac Dimitrije bio na službi kao oficir vojske. Detinjstvo je proveo u Peći i u Beogradu, gde je maturirao u Drugoj beogradskoj gimnaziji. 1943. je bio zatočen u logoru u Smederevskoj Palanci.

Neke od njegovih knjiga pesama su „Sedam ponoćnih kazivanja kroz ključaonicu“, „Jednom u gradu ko zna kom“ (1980). Objavio je 62 knjige a još dve su štampane posle njegove smrti: „Južni bulevar“ i „Zapiši to, Libero“ koje je priredila njegova supruga Ksenija Šukuljević-Marković. Bavio se i prevođenjem, bio je novinar u „Borbi“, slikar i boem.

Za knjigu „Luka“ dobio je 1975. Zmajevu nagradu. Napisao je scenario za film Bokseri idu u raj.

Umro je 30. januara 1990. i sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Književni rad i zbirke pesama[uredi - уреди | uredi izvor]

Od velikog broja objavljenih knjiga Libera Markonija, trideset i dve su zbirke pesama. Pisao je i prepeve, putopise, reportaže, kraću prozu, drame, scenarija, priređivao antologije... Slobodan je posebno uživao u poeziji Jesenjina, a o tome svedoče njegovi prepevi pesama velikog ruskog pesnika u knjigama Ko je ljubio taj ne ljubi više i Rastaćemo se uz smešak nas dvoje. Evo nekih naslova Liberovih knjiga poezije:

  • Posle snegova
  • Svirač u lišću
  • Mornar na konju
  • Pijanci idu dijagonalno
  • Sedam ponoćnih kazivanja u ključaonicu
  • Vedri utopljenik
  • Tri čokota stihova
  • Crni cvet
  • Ikra
  • Umiljati apostol
  • Posetilac tamnog čela
  • Tamni banket
  • Ukleta pesnikova noćna knjiga
  • Eleonora žena Kilimandžaro
  • Jednom u gradu ko zna kom (štampana povodom 50 godina od pesnikovog rođenja i 35 godina književnog rada)
  • Čubura među golubovima (Liberova poezija i crteži)
  • Južni bulevar (objavljena posle pesnikove smrti, priredila ju je Liberova supruga i verni pratilac Ksenija).

Libero o sebi[uredi - уреди | uredi izvor]

Slobodan Marković je sâm napisao uvod u knjigu izabrane poezije "Jednom u gradu ko zna kom", u kojem se ovako izjasnio: "Umetnost je moj život. Nisam se trudio da u svemiru nađem sličnost sa sobom. Znam da sam unikat i da nemam dvojnika. Po svoj prilici, neću ni imati potrebe da ga angažujem."[1]

Isticao je da je prošao putem od internacionaliste i kosmopolite ka bezgraničnom univerzalizmu: "Regionalne klovnove naduvane nacionalizmom, žalim. Moja sestra zaista spava na Polarnom Krugu u spavaćici od fokine kože. Noge perem u Njujorškoj luci. U Azerbejdžanu imam unuka... U Istanbulu dedu koji nosi crkvicu na dlanu. Izvor kisele vode u Carskoj Lavri Visokim Dečanima, moja je klinika, i moje oporavilište."[1]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 Jednom u gradu ko zna kom, Umesto predgovora, Sloboda, 1980.