Rakovi

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Rakovi
Lobster.jpg
Jastog
Naučna klasifikacija
Carstvo: Animalia
Koljeno: Arthropoda
Potkoljeno: Crustacea
Brünnich, 1772

Rakovi su zglavkari za koje je karakteristično da imaju dva para antena dvograne ekstrmitete , da dišu na škrge i da su, sa malim izuzecima, vodene životinje.

Vanjska građa rakova:[uredi - уреди | uredi izvor]

Telo im je heteronomno i najčešće podjeeljeno na dva regiona :

  • glavenogrudni , nastao srastanjem 6 glavenih i različitog broja, zavisno od vrste rakova, grudnih segmenata
  • trbušni, koji se sastoji od različitog broja segmenata.

Na glavi se nalaze:

1. par su antene 1 koje najčešće primaju hemijske draži:
2. par su antene 2 koje mogu da imaju različite uloge: taktilnih čulnih organa, plivanje, pridržavanje ženke prilikom parenja i dr.
3. par su mandibule kao par jakih hitinskih i nazubljenih ploča kojima se drobi hrana;
4. dva para maksila, nežni, listoliki ektremiteti koji dodatno sitne hranu.

Broj grudnih ekstremiteta je usaglašen sa brojem segmenata koji grade ovaj region:

1. jedan od prva tri para su vilične noge (maksilopede) kojima se hrana pridržava i pomera ka usnom otvoru;
2. ostali grudni ekstremiteti služe za kretanje i nazivaju se pereipode. One mogu kod pojedinih predstavnika, kakvi su desetonogi rkovi, da budu jako snažne i u obliku kliješta kojima hvata plijen.

Trbušni ekstremiteti se nazivaju pleopode i prisutni su samo kod viših rakova. Najčešće imaju ulogu u kretanju, plivanju, a mogu služiti i za nošenje jaja, kod ženki, ili kao organi mužjaka.

Spoljašnji skelet je dobro razvijen i izgrađen od kutikule koju izlučuje jednoslojni epidermis. Na spojevima segmenata i članaka nogu kutikula je tanka što omogućava dobru pokretljivost tih delova.

Unutrašnja građa:[uredi - уреди | uredi izvor]

CRIJEVNI SISTEM:

Krvni sistem je otvoren, krv cirkuliše kroz:

U krvi se nalaze respiratorni pigmenti:

Rakovi dišu:

  • pomoću škrga, oni koji žive u vodi, koje mogu biti u vidu listića (prostiji rakovi) ili u vidu velikog broja niti nakačenih na jednu centralnu osovinu;

Izlučivanje se obavlja jednim jedinim parom izmenjenih metanefridija koji se izliva u osnovi maksila ili antena pa se prema tome nazivaju maksilarne ili antenalne žlezde.

Nervni sistem je lestvičastog tipa pri čemu kod pojedinih vrsta može da dođe do stapanja ganglija.

Rakovi imaju odvojene polove sa izraženim polnim dimorfizmom, a hermafroditi su rijetki

Klasifikacija[uredi - уреди | uredi izvor]

Klasa rakova deli se na potklase:

Galerija[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Blesić, B: Artikulata, PMF - Kragujevac,2002
  • Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, Beograd, 1971
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd
  • Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]