Protestantska unija

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Članice Protestantske unije u Svetom Rimskom Carstvu o. 1610 godine (označene ljubičasto)

Protestantska unija (poznata i kao Evangelistička unija ili Auhauzenska unija) je koalicija nemačkih protestantskih država, koja je formirana 1608, da bi se odbranila prava, posedi i svaki član.

Nastanak[uredi - уреди | uredi izvor]

Formirana je nakon što je Maksimilijan I Bavarski pokušao 1607. da vrati katoličku veru u slobodni grad Donauvert, u kome su protestanti predstavljali većinu. Većina Rajhstaga je odlučila da obnova Augzburškog mira treba biti uslovljena povratkom crkvenih poseda oduzetih posle 1552. godine. Sam Augzburški mir je eksplicitno sadržavao odredbu, po kojoj se ti posedi ne vraćaju. Protestantski kneževi su se sastali u Auhausenu, blizu Nerdlingena 14. maja 1608. i stvorili su vojni savez pod vodstvom Fridriha IV Palatinskog. Kao odgovor na to sledeće godine 1609. formira se Katolički savez pod vodstvom Maksimilijana I Bavarskog, koji je bio vojvoda Bavarske.

Članovi[uredi - уреди | uredi izvor]

Članovi Protestantske unije su bili:

Slabosti zbog podele[uredi - уреди | uredi izvor]

Protestantska unija je oslabljena od samog početka neučestvovanjem moćnih protestantskih vladara, kakav je bio knez-elektor Saksonije. Osim toga unutar unije se odvijao sukob između luterana i kalvinista.

Kada je Fridrih V Palatinski prihvatio da bude kralj Bohemije 1619, Protestantska unija je odbila da ga podrži. Car Ferdinand II oduzima januara 1621. donji Palatinat Fridrihu V Palatinskom. Tada se sastala Protestantska unija i formalno je protestovala. Car se nije obazirao na njihovu žalbu, nego im naređuje da raspuste svoju vojsku. Članovi Protestantske unije pristaju i 24. maja 1621. formalno raspuštaju Protestantsku uniju.