Ј – razlika između verzija

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
Nema sažetka izmjene
Nema sažetka izmjene
Red 1: Red 1:
{{Razlikovati|[[J|J, slovom latinice]]}}
{{ćirilica

| slovo= Ј
{{Cyrillic alphabet navbox
⚫
| slika= Cyrillic letter Je - uppercase and lowercase.svg
|Heading=Ћирилично слово Ј
⚫
|Image=Cyrillic letter Je - uppercase and lowercase.svg
|size=120px
|numeral=1
|sound = {{IPA|[j]}}
|name = {{Script|Cyrs|јота}}
|derived=грчко [[Jota (slovo)|јота]], старословенско јота, латинично j
|uuc=0408|ulc=0458
}}
}}

Slovo '''Ј ј''' ('''jota''') je jedanaesto [[slovo]] [[srpska ćirilica|srpske ćirilice]]. Takođe se koristi u makedonskoj ćirilici i nekim drugim ćirilicama neslovenskih naroda.
Slovo '''Ј ј''' ('''jota''') je jedanaesto [[slovo]] [[srpska ćirilica|srpske ćirilice]]. Takođe se koristi u makedonskoj ćirilici i nekim drugim ćirilicama neslovenskih naroda.


Red 9: Red 18:
== Povest ==
== Povest ==


[[Iota (Cyrillic)|Ćirilična jota]] ('''Ꙇ ꙇ'''), preuzeta od grčke [[Jota (slovo)|jote]], se koristi u [[Staroslovenska ćirilica|staroslovenskoj ćirilici]] za tranksripciju glagoljičkog slova '''Ⰹ'''.<ref>{{citation
⚫
[[Jota (slovo)|Jota]] ('''Ꙇ ꙇ''') se koristila još u [[Staroslovenska ćirilica|staroslovenskoj ćirilici]], a preuzeta je iz grčkog alfabeta. U kasnijim redakcijama crkvenoslovenskog jezika za isti glas su korištena slova [[і]], [[ї]], [[й]], zajedno sa dvoglasima i mekim znakom ''[[ь]]'' koji je takođe imao ulogu slova j. Srpski književni reformator Vuk Karadžić je, po principu "jedno slovo - jedan glas", izabrao samo jedan karakter da predstavlja slovo j.
|last = Everson
|first = Michael
|author-link = Michael Everson
|last2 = Birnbaum
|first2 = David
|last3 = Cleminson
|first3 = Ralph
|last4 = Derzhanski
|first4 = Ivan
|last5 = Dorosh
|first5 = Vladislav
|last6 = Kryukov
|first6 = Alexej
|last7 = Paliga
|first7 = Sorin
|last8 = Ruppel
|first8 = Klaas
|date = 2007-03-21
|title = Proposal to encode additional Cyrillic characters in the BMP of the UCS
|url = http://std.dkuug.dk/jtc1/sc2/wg2/docs/n3194.pdf
|id = ISO/IEC JTC1/SC2/WG2 N3194R L2/07-003R
⚫
}}</ref> U različitim redakcijama crkvenoslovenskog jezika za isti glas su korištena slova [[і]], [[ї]], [[й]], zajedno sa dvoglasima i mekim znakom ''[[ь]]'' koji je takođe imao ulogu slova j. Srpski književni reformator Vuk Karadžić je, po principu "jedno slovo - jedan glas", izabrao samo jedan karakter da predstavlja slovo j.


Karadžić je u početku izabrao ćirilično slovo ''[[Yi (Cyrillic)|ї]]'' da predstavlja glas j, što su pre njega već koristili jezički reformatori [[Dositej Obradović]] i [[Sava Mrkalj]].<ref>Karadžić, Vuk Stefanović. ''Pismenica serbskoga iezika, po govoru prostoga narod’a'', 1814.</ref><ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/343877/Drustvo/Mrkaljeva-i-Vukova-reforma-cirilice Мркаљева и Вукова реформа ћирилице]</ref> Međutim, za konačnu verziju [[Vukova ćirilica|Vukove ćirilice]] izabrana je jota da predstavlja glas j. Za grafičko rešenje jote [[Vuk Stefanović Karadžić|Vuk Karadžić]] se poslužio latiničnim slovom ''[[j]]'', čiji je kalup već postojao u štamparijama.<ref name="Maretić">Maretić, Tomislav. ''Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika''. 1899.</ref>
Karadžić je u početku izabrao ćirilično slovo ''[[Yi (Cyrillic)|ї]]'' da predstavlja glas j, što su pre njega već koristili jezički reformatori [[Dositej Obradović]] i [[Sava Mrkalj]].<ref>Karadžić, Vuk Stefanović. ''Pismenica serbskoga iezika, po govoru prostoga narod’a'', 1814.</ref><ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/343877/Drustvo/Mrkaljeva-i-Vukova-reforma-cirilice Мркаљева и Вукова реформа ћирилице]</ref> Međutim, za konačnu verziju [[Vukova ćirilica|Vukove ćirilice]] izabrana je jota da predstavlja glas j. Za grafičko rešenje jote [[Vuk Stefanović Karadžić|Vuk Karadžić]] se poslužio latiničnim slovom ''[[j]]'', čiji je kalup već postojao u štamparijama.<ref name="Maretić">Maretić, Tomislav. ''Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika''. 1899.</ref>
Red 35: Red 66:
* [[J (slovo latinice)]]
* [[J (slovo latinice)]]
* [[Jota (slovo)]]
* [[Jota (slovo)]]
* [[Vukova reforma]]


[[Kategorija:Ćirilica]]
[[Kategorija:Ćirilica]]

Verzija na datum 26 decembar 2020 u 01:02

Ne poistovećivati sa J, slovom latinice.
Ћирилично слово Ј
Глас:[j]
Назив:јота
Број:1
Порекло:грчко јота, старословенско јота, латинично j
Ћирилица
Слова словенских језика
АБВГҐДЂ
ЃЕЀЁЄЖЗ
З́ЅИЍЙІЇ
ЈКЛЉМНЊ
ОŌПРСС́Т
ЋЌУӮЎФХ
ЦЧЏШЩЪЫ
ЬЭЮЯ
Слова несловенских језика
Стара слова
ꙀꙂꙄꙆꙈҀѺ
ѸꙊѠѼꙌѾꙎ
ѢꙐꙒꙔꙖѤѦ
ꙘѪꙚѨꙜѬѮ
ѰѲѴѶꙞꙠꙢ
ꙤꙦꙨꙪꙬꙮꚘ
Ꚛ

Slovo Ј ј (jota) je jedanaesto slovo srpske ćirilice. Takođe se koristi u makedonskoj ćirilici i nekim drugim ćirilicama neslovenskih naroda.

Slovo ј je u srpsku ćirilicu uneo Vuk Karadžić kada je pisao „Prvi srpski rječnik“ (vidi Vukova reforma), na osnovu latiničnog slova j.

Povest

Ćirilična jota (Ꙇ ꙇ), preuzeta od grčke jote, se koristi u staroslovenskoj ćirilici za tranksripciju glagoljičkog slova Ⰹ.[1] U različitim redakcijama crkvenoslovenskog jezika za isti glas su korištena slova і, ї, й, zajedno sa dvoglasima i mekim znakom ь koji je takođe imao ulogu slova j. Srpski književni reformator Vuk Karadžić je, po principu "jedno slovo - jedan glas", izabrao samo jedan karakter da predstavlja slovo j.

Karadžić je u početku izabrao ćirilično slovo ї da predstavlja glas j, što su pre njega već koristili jezički reformatori Dositej Obradović i Sava Mrkalj.[2][3] Međutim, za konačnu verziju Vukove ćirilice izabrana je jota da predstavlja glas j. Za grafičko rešenje jote Vuk Karadžić se poslužio latiničnim slovom j, čiji je kalup već postojao u štamparijama.[4]

Kada je Vuk u ćirilicu uneo latinično slovo j, naišao je na jak otpor sveštenstva, pa i samog kneza Miloša. Najoštriji protivnik je bio Jovan Svetić-Hadžić, tadašnji veliki književnik. U vezi sa tim je poznata anegdota, odnosno šta je Vuk jednom prilikom primetio i kako je opravdao ovaj svoj postupak: „Vidim, da iz latinice nisam uzeo slovo j, ti sad ne bi bio Jovan nego ovan!“[5] Pored slova J, u Prvom srpskom rječniku prvi put su se pojavila i slova Lj, Nj, Đ, Ć, Dž.

Zvučnost

Slovo J je, prema fonetici:

  • konsonant (suglasnik) - jedan od 25
  • sonant (vrlo zvučan suglasnik) - jedan od 8 (V, L, R, Lj, J, M, N, Nj)
  • prednjonepčani suglasnik - jedan od 9 (J, Lj, Nj, Đ, Ć, Dž, Č, Ž, Š)
  • meki prednjonepčani suglasnik - jedan od 5 (J, Lj, Nj, Đ, Ć)

Pomoću slova J nastaju neki sliveni suglasnici:

  • Đ - nastaje od D+J
  • Ć - nastaje od T+J
  • Lj - nastaje od L+J
  • Nj - nastaje od N+J

Izvori

  1. ↑ Everson, Michael; Birnbaum, David; Cleminson, Ralph; Derzhanski, Ivan; Dorosh, Vladislav; Kryukov, Alexej; Paliga, Sorin; Ruppel, Klaas (2007-03-21), Proposal to encode additional Cyrillic characters in the BMP of the UCS, ISO/IEC JTC1/SC2/WG2 N3194R L2/07-003R 
  2. ↑ Karadžić, Vuk Stefanović. Pismenica serbskoga iezika, po govoru prostoga narod’a, 1814.
  3. ↑ Мркаљева и Вукова реформа ћирилице
  4. ↑ Maretić, Tomislav. Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika. 1899.
  5. ↑ Marinković, S. & Marković, S. (prireredili) Srpske narodne pripovetke. Kreativni centar: Beograd. 2001. ISBN 978-86-7781-053-5. pp.

Vidi još

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Ј&oldid=41033939