Pop Bogomil

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Pop Bogomil (ili Bogumil) je bio hrišćanski sveštenik i religiozni mislilac iz Makedonije, koji se smatra osnivačem bogomilskog učenja. Živeo je u 10. veku za vladavine bugarskog cara Petra (927-968).

Kritikovao je crkvu, protiveći se bogatstvu i crkvenoj hijerarhiji. Pravoslavna crkva ga je osudila kao jeretika.

Život[uredi - уреди | uredi kôd]

Bugarska u vreme cara Petra (oko 950. godine)

Pop Bogumil je najverovatnije bio pravoslavni sveštenik, slovenske narodnosti, koji je svoje naukovanje započeo u Makedoniji, koja je tada bila u sastavu Bugarske, da bi potom učinio Filipopolj u Trakiji (današnji Plovdiv) centrom svojih aktivnosti. Propovedao je učenje, koje je nazivao izvornim hrišćanskim učenjem, osnivajući crkvene opštine širom Balkana.

U "sinodiku bugarskog cara Borila" se spominje da je pop Bogomil imao više učenika, među kojima su bili Mihailo, Todor, Stefan, Dobri, Vasilije i Petar, koji su svi anatemisani od crkve:

Тръклѧтаго богомила, и михаила ѹченика его, и ѳеѡдора, и добрѣ, и стефана, и василїа, и петра, и прочѧѧ еговы ѹченикы и единомѫдръникы [...] анаѳема. [1]

Veruje se da je osuđen zbog jeresi i pogubljen krajem 10. veka, posle 972. godine, kada se spominje u Kozminoj Besedi na jeres.

Učenje[uredi - уреди | uredi kôd]

оучѧтъ же своꙗ си не повиновати сѧ властелемъ своимъ; хоулѧще богатꙑѩ, царь ненавидѧтъ, рѫгаѭтъ сѧ старѣишинамъ, оукарꙗѭтъ болꙗрꙑ, мрьзькꙑ богоу мьнѧтъ работаѭщѧѩ цѣсарю, и вьсꙗкомоу рабоу не велѧтъ работати господиноу своѥмоу.

učętŭ že svoja si ne povinovati sę vlastelemŭ svoimŭ; xulęšte bogatyję, carĭ nenavidętŭ, rǫgajǫtŭ sę starěišinamŭ, ukarjajǫtŭ boljary, mrĭzĭky bogu mĭnętŭ rabotajǫštęję cěsarju, i vĭsjakomu rabu ne velętŭ rabotati gospodinu svojemu.[2]

— Prezviter Kozma

Pop Bogomil je kritikovao iskvarenost crkve i sveštenike koji teže materijalnim dobrima.[3] Govorio je da je materiju i vidljivi svet, stvorio Đavo, a ljudsku dušu i sve duhovno Bog, zbog čega se njegovo učenje danas naziva dualizmom.[4]

Dela[uredi - уреди | uredi kôd]

Autor je nekolicine apokrifnih knjiga na slovenskom jeziku, koje su uglavnom spaljene. U indeksu zabranjenih knjiga u ruskom zborniku iz XVI veka, pop Bogomil je naveden kao autor jeretičkih knjiga u Bugarskoj. U drugom indeksu, koji je sastavio ruski mitropolit Zosim (1490—1494) se spominje pop Bogomil kao učitelj popa Jeremije, takođe pisca apokrifa. U trećem indeksu, sastavljenom u XVI veku, imena popa Jeremije i popa Bogomila su data jedno uz drugo. U četvrtom indeksu Bogomil je naveden kao autor apokrifa „Krsno drvo", što je verovatno pogrešno, jer se piscem smatra pop Jeremija.

Savremena tumačenja[uredi - уреди | uredi kôd]

Pojedini istraživači osporavaju njegovo postojanje, smatrajući ga mitskom ličnošću. Drugi ga poistovećuju sa popom Jeremijom, smatrajući da se tako zvao pre nego što je počeo da propoveda, da bi kasnije uzeo ime pop Bogumil, odnosno pop Jeremija Bogumil.

Izvori[uredi - уреди | uredi kôd]

Vidi još[uredi - уреди | uredi kôd]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi kôd]